logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.692 пута прочитано    Датум: 23.10.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Detalj sa otkrivanja bronzane statue despota Stefana Lazarevića u DespotovcuSrpski pravoslavni manastir Manasija, u narodu poznat i kao Resava proslavio je 18.oktobra 2007. god. 600 godina od svog utemeljenja.

Piše: Prof. dr SRBOLjUB ŽIVANOVIĆ


Manasija je zadužbina Svetog despota Stefana Lazarevića, čije se mošti čuvaju u manastiru Koporinu. Mošti su nađene u grobnici ispod ktitorske freske u Koporinskoj crkvi. Posle detaljnih analiza vršenih javno u Koporinu, Beogradu i u Londonu od 1983. do 1989. godine naučno je utvrđeno da mošti pripadaju Svetom despotu Stefanu. Prema odluci Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve i Nj.Sv.patrijarha Germana mošti su položili u ćivot Nj.Sv.Patrijarh Pavle (tada episkop raško-prizrenski), Nj.V.Pr.mitropolit Nikolaj (dabro-bosanski) i pokojni episkop vranjanski Sava.

Prošle godine arheolozi Zavoda za Zaštitu spomenika kulture Srbije našli su prilikom iskopavanja u crkvi u Manasiji jedan grob, za koji ne znaju kome pripada, jer nemaju dokaza, ali pretpostavljaju da je to grob Svetog despota Stefana. DNK analiza skeleta iz tog groba je pokazala da se radi o sinu Svetog kneza Lazara, verovatno Vuku Lazareviću, jer je glava bila odsečena i sahranjena pored tela. Ne postoje nikakvi arheološki, antropološki, ili istorijski dokazi koji bi govorili u prilog tezi da je nađeni skelet pripadao Svetom despotu Stefanu, ili njegovom bratu Vuku.

Ignorišući naučne dokaze, a po svojoj ličnoj odluci, bez saglasnosti Svetog Arhijerejskog Sabora, Svetog Sinoda, ili Njegove Svetosti Patrijarha Pavla, episkop braničevski Ignjatije je u svojoj besedi na liturgiji u Manasiji 18.oktobra 2007. godine saopštio da se desilo čudo, jer su prošle godine u Manasiji nađene mošti Svetog despota Stefana, koje su sada izložene u Manasiji.

Ova izjava nije potkrepljena nikakvim naučnim dokazima, niti je podržana od bilo kog tela Srpske Pravoslavne Crkve. Arhitekta, predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika Srbije, koji izvodi radove u Manasiji je rekao da iako Zavod ne poseduje sigurne dokaze, oni veruju na osnovu nekih analogija da je to grob despota Stefana.

Sasvim je razumljivo da je bila želja episkopa i sestrinstva manastira Manasije da na neki način uveličaju proslavu jubileja manastira i ovakvim “otkrićem”, ali efekat je sasvim suprotan. Verni narod braničevske eparhije dobro zna da se mošti Svetog despota Stefana nalaze u Koporinu, pa se tako posle izjave episkopa na besedi u crkvi čuo žamor. Brojni sveštenici su disciplinovano ćutali, zabezeknuti takvim postupkom. Ceo postupak episkopa je očigledno bio brzoplet, predstavlja veoma ishitrenu radnju, bez naučne podloge i bio je sasvim nepotreban.

Manasija je velika srpska svetinja koja ne može ništa ni da izgubi ni da dobije posedovanjem posmrtnih ostataka Svetog despota Stefana. Ovim postupkom pre svega gubi Srpska Pravoslavna Crkva, jer jedan njen episkop ne haje za predhodne odluke Svetog Arhijerejskog sabora, Sinoda i Patrijarha, ignoriše nauku, ignoriše kult svetitelja samo radi samovoljne i kontraproduktivne ceremonije kojom je ustvari okaljana proslava značajnog jubileja.
 

Učinjeno je strašno svetogrđe.

Namesto da se bori za istinu i da se oslanja na sigurne naučne dokaze episkop se oslanja samo na svoje nedokazano mišljenje i lični interes. Ovim činom je ustvari poljuljan autoritet Srpske Pravoslavne Crkve, a pravoslavni narod i van braničevske eparhije se pita kako može i dalje da veruje episkopu koji se tako ponaša i da li takav episkop može i dalje da ostane na svom tronu, pošto je ustvari pogazio zavet koji je dao prilikom svoje hirotonije.

 

Piše: Prof. dr SRBOLjUB ŽIVANOVIĆ

 

Izvor: istina.at

 

___________________________

 

ŠEST VEKOVA MANASTIRA MANASIJE

18.10.2007. – Informativna služba Srpske Pravoslavne Crkve

Manastir ManasijaOdlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve u manastiru Manasija danas, 18. oktobra 2007. godine, se održava Centralna proslava šest vekova od podizanja ove znamenite zadužbine Svetog Despota Stefana Lazarevića. Proslava je počela jutros Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop braničevski G. Ignjatije uz sasluženje više episkopa Srpske Pravoslavne Crkve, kao i sveštenstva i monaštva Eparhije braničevske.

Manasija (Resava) je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i pripada takozvanoj „Moravskoj školi“. Podigao je despot Stefan Lazarević – Visoki između 1407. i 1418. godine. Odmah posle osnivanja, Manasija je postala kulturni centar despotovine. Njena „Resavska škola“ bila je po svojim prevodima i prepisima čuvena – i posle pada despotovine – kroz ceo XV i XVI vek.

Manastirski kompleks sastoji se iz: crkve, velike trpezarije ili takozvane „škole“ (koja se, teško oštećena, nalazi južno od crkve) i tvrđave sa 11 kula od kojih je najveća „Despotova kula“ (severno od crkve).

U toku viševekovne turske okupacije, manastir je više puta pustošen i razaran. Sa crkve je bio skinut olovni krov, pa je više od jednog veka crkvena građevina prokišnjavala i 2/3 fresaka je nepovratno propalo. Zapadni deo crkve, takozvana „priprata“ prilikom jedne eksplozije u XVIII veku teško je oštećena, pa je današnja priprata većim delom naknadno dozidana. Srećom, u tom delu crkve očuvan je pod u mozaiku, koji je rađen od krupnog raznobojnog kamena. Iako teško oštećen, životopis Manasije spada u red najvećih dometa srednjovekovnog slikarstva. Od očuvanih fresaka prvo zaslužuje pažnju kritorska kompozicija na zapadnom zidu glavnog dela crkve, na kojoj je sačuvan portret despota Stefana. Na južnom i severnom zidu – u pevnicama – očuvani su veličanstveni likovi svetih ratnika. U gornjim zonama pevnica naslikane su scene iz života Gospoda Hrista i ilustrovane Njegove priče iz Jevanđelja. U glavnom kubetu su predstavljeni starozavetni proroci. U oltaru je naslikano Pričešće apostola i Povorka svetih otaca, među kojima je (poslednji u redu prema severu) prvi srpski arhiepiskop – Sveti Sava. Na stubovima su dobro očuvani medaljoni sa poprsjima svetitelja, kao lik svetog arhanđela Mihaila (na južnom) i svetog Petra Aleksandrijskog (na severnom stubu).

Manasija je pustošena i razarana 1439, 1456, 1476, i 1734, a obnavljana 1735, 1806, 1810, i 1845. godine. Zavod za zaštitu spomenika kulture (tada) SR Srbije otpočeo je 1956. godine obimne konzervatorsko-restauratorske radove. Čišćenja i konzervacija fresaka izvršeni su od 1959. do 1962. godine.

 

izvor: spc.yu




1 коментар у вези “Svetogrđe u Manastiru Manasija”
  1. Vladika Ignjatije vec odavno na dve stolice sedi a na dve vere okom namiguje ni u jednu pravo ne veruje!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo