logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Спорт    Аутор: новинарство    3.030 пута прочитано    Датум: 23.10.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

E moj Maradona, ko tebe uvede međ episkope!Da, zaista, mi nemamo toliko slobodnog vremena da izobličimo njihove laži, koliko oni imaju slobodnog vremena da lažu.

Evo, na primer, vladika Grigorije (Durić) gostovao je na jednoj televiziji gde je prikazano kako on i Atanasije tamo u Tvrdošu igraju fudbal sa lepom Rebekom (i tata bi, sine), a na pitanje kako oni to rade kao episkopi, Grigorije je SLAGAO da su se i monasi svetog Antonija Velikog igrali. Ja sam bio ponovo iznenađen (a svaki put pomislim da me posle svega ništa više neće iznenaditi) tolikom drskošću ovog ”mlađana” sa rumenim đonom umesto obraza, jer prosečan gledalac ne zna da to nije istina i veruje Grigoriju (tačnije, veruje televiziji), pa na osnovu toga gradi svoju predstavu i o Crkvi, i o Veri, i o Svetom Predanju… Evo malo atmosfere iz te TV emisije (ovde kao audio doživljaj):

Grigorije u TV emisiji:

VODITELjKA: Zato što je postojala mala opasnost, kada, recimo, gledaoci vide vas u mantiji… Ovo je bilo zato što sam ja zamolila, jer ste mi vi rekli da Rebeka igra fudbal, i da je bila maltene pred reprezentacijom kad se zamonašila u Brazilu, ja sam zamolila da to demonstrirate. I vi ste to uradili. Sad je to postala mala opasnost: kako će gledaoci reagovati? Vladika u mantiji igra fudbal?

GRIGORIJE: Dobro, ovo nije igranje, ovo je više, onako, dodavanje, što bi rekli, malo da pokažemo, da se š… šalimo, i da vidimo kako Rebeka to radi. Ona to radi baš na brazilski način… Ali, ono što je interesantno za Rebeku… Bila ona u Brazilu, i mi je pitamo: Kako je bilo tamo, kako su otac, majka, sestre, prijatelji? Sve dobro, sve lepo, kaže. Pa reko, jel ti bilo teško kad si došla tamo posle dugo godina, išla je zbog tih papira i to… Nije, kaže, bilo je sve odlično dok nisam videla Marakanu, kaže, tad sam kaže, počela da plačem. Da, to su neke… Ne bi ja reko da je… da sam ja ne znam nešto sad… fanatizovan za fudbal. Volim fudbal, fudbal je, onako… meni jako povezan sa životom, ima neki… neku dublju vezu… Ja to volim… Zato što je sve u odnosu, u odnosu na drugoga, na protivnika… Lopta je ta okrugla, postoje pravila… Ima veze sa životom, uvijek sam to volio i volim…

Ali ono što je bitno za ove ljude koje to možda malo sablažnjava. Priča iz prvih vijekova, iz početka monaštva. Sveti Antonije Veliki. Osnovo veliku kinoviju, veliku zajednicu. Jednog dana došli drugi neki, iz druge zajednice da vide tog velikog Antonija. Naravno, nismo mi to… I tamo ih zateknu da se igraju nešto. I oni kao naivni ljudi počnu da kritikuju svetitelja. I kažu mu: pa vi se igrate, kaže. Mi smo mislili da se vi molite i postite, tako… A on uzme luk, napravi strelu i kaže: da zategnete, kaže, malo. Oni zatežu, kaže: još, još, još… Neka i pukne. Kaže, ako previše zategnemo, puknuće. Tako i ovo, ponekad, i u nekom smislu, i na neki način…

Ali i u igri je bitna odgovornost. Ja kad igram fudbal, a volim da igram, to… ne mogu da sakrijem… I dabogda mi svaka strast bila takva… Ja igram fudbal ozbiljno! I nikad ne igram, ono što kaže, ja igram da b… radi rekreacije. Uvijek igram da pobijedim! Ali uvijek igram… trudim se da igram po pravilima, i važno mi je kad je aut, kad nije aut…

To sam ja za vrijeme igranja nekako zapo u jednu malu dilemu. Reko, pa dal ja sad tu griješim, ne znam ni ja šta… Pa obuko sam, ne znam, trenerku, pa igram tu, pa… Dal će se ljudi malo zbuniti, i tako dalje… Međutim, nije niko od publike, nego jedan od igrača protivničkih… Kad sam… ovaj… nešto sam ja njemu uradio… Ne znam tačno kako je bilo, uglavnom pružio sam mu ruku i… mislim, da mu pružim ruku da se izvinim, a on uzme pa mi poljubi. Ja vidim: čovek ima bolje saznanje o meni da sam ja vladika, nego što ja sam imam.

A evo kako glasi ta priča iz Starečnika o svetom avi Antoniju Velikom:

13. Bejaše nekakav čovek koji je u pustinji lovio divlje zveri, pa ugleda avu Antonija kako se šali sa braćom i sablazni se. Hoteći da mu pokaže kako tu i tamo treba biti snishodljiv prema braći, starac mu kaže:

- Stavi strelu u svoj luk i zategni ga. Ovaj učini tako. Veli mu zatim:
- Zategni ga još.
Ovaj ga zategne. A starac mu opet veli:
- Još ga zategni.
Odgovori mu lovac:
- Ako ga zategnem preko mere, luk će se slomiti.
Starac mu veli:
- Tako je i sa delom Božijim; ako preko mere zategnemo u svojim zahtevima od braće, oni će brzo biti skrhani. Potrebno je, dakle, da tu i tamo budemo snishodljivi prema braći. Čuvši to, lovac se oduševi tim rečima i ode stekavši veliku korist od starca. A braća, pošto se ukrepiše, pođu ka svojim prebivalištima.

Kao što je Atanasije Jevtić još pre dvadeset godina za potrebe Vatikana lažirao citat Svetog ave Justina, tako je Grigorije sada iz istih razloga lažirao Sveto Predanje. Kada bi Grigorije samo igrao fudbal i ćutao, niko od vernika ne bi mogao da mu prigovori, jer svi imamo svoje slabosti. Pa čak i kad bi igrao fudbal i to reklamirao u medijima – ni to još uvek nije toliko strašno. Ali izvrtanje Svetog Predanja je zločin koji pravoslavni vernici ne mogu da oćute, i ne treba da oćute.

On, dakle, igra fudbal sa lepom monahinjom i tako hodi putem svetog ave Antonija Velikog, za razliku od onih “drugih, iz druge zajednice” koji su “naivni”, pa zato kritikuju “svetitelja”. LAŽ – to je sasvim legitimno oruđe slugu đavoljih, koje oni koriste u medijima. A moć medija je toliko velika, da se pomoću njih lako kreira javno mnjenje. To se radi vrlo jednostavno:

Slobodan Milošević pred kamerama izjavi da “mir nema alternativu” i posle toga njegovi poltroni svuda i na svakom mestu izbacuju tu sveže konstruisanu raketu, tj. ponavljaju mantru svoga idola. Zatim ta mantra postaje prepoznatljivi kliše u razgovorima, da bi na kraju služila kao pokazatelj nečije moralno-političke podobnosti, kao što je jedno vreme bio odgovor na pitanje: “Gde si bio petog oktobra?”

Dobro je što postoji i ovakvo mesto, gde se slobodno može vršiti demontaža svih medijskih projektila, tj. analiza opštepoznatih i opštepriznatih “istina”. I te “istine” postaju toliko “istinite”, da se i sama pomisao na proveravanje tih “istina” već doživljava kao hula i bezumlje. Na primer, ako kažete da je Vasilije Kačavenda čestit čovek i ozbiljan episkop, reakcija javnog mnjenja će biti vrlo burna:

“Kako si smeo da skupiš smelosti i osmeliš se na takvu smelost?!” Ili, recimo, ako kažeš da veliki “blagodatni starci” (Danilo, Tadej, Porfirije, Pajsije…) nisu ničim zaslužili da se veličaju kao svetitelji. Ili, ako kažemo da patrijarh Pavle nije svetac koji hoda (mada više ne može ni da hoda), nego čovek vrlo slabog karaktera i strašljivog srca. Nije važno što ti svoje mišljenje možeš argumentovati činjenicama – niko te neće ni pitati za obrazloženje, nego će svi odmah skočiti na tebe da te ućutkaju, jer mi živimo u doba reklamokratije, a ljudi su većinom lojalni Reklami kao svojoj jedinoj gospodarici.

Danas praktično nema te laži koja posle odgovarajućeg medijskog “tretmana” ne može postati opštepoznata i opšteprihvaćena “istina”. Na primer, ako hoćemo da prikažemo Rusiju u negativnom svetlu, onda govorimo kako nam ona nikada nije pomogla (što znači da nam nikada neće ni pomoći), a ako se neko suprotstavi podatkom da nam je ipak pomogla u vreme cara mučenika Nikolaja (što znači da nam ipak može opet pomoći), onda oni kažu:

“Kad su tako dobri, zašto nam nisu poslali rakete kad nas je NATO bombardovao?” Vi im odgovorite da Rusija tada nije bila u mogućnosti da nam pomogne, jer je na vlasti bila Jeljcinova jevrejska garnitura, a oni onda pokažu fotografiju Putina i Jeljcina i kažu da je sve to jedna ista garnitura, a onda vi kažete da… I tako bi rasprava mogla da teče u nedogled. A suština nije u količini argumenata, nego u težini argumenata.

Vi meni možete ponoviti milion puta da je Vasilije Kačavenda bivši udbaš kome je konspirativno ime bilo Pablo, a ja milion puta mogu ponoviti da je Žarko Gavrilović bivši udbaš kome je konspirativno ime bilo Pueblo, ali takva rasprava biće krajnje neozbiljna, jer je reč o izjavama koje se ničim ne mogu potkrepiti, nego se samo mogu ponavljati u nedogled.

U tome i jeste najveća snaga svake medijske kampanje – neprekidno ponavljanje neke izjave koja se ne može proveriti, tako da vremenom ta izjava postaje opštepoznata “istina”. Ako reklamodavcu postavite samo nekoliko suštinski važnih pitanja (ponekad samo jedno), vezanih za njegov “proizvod”, on ne odgovara direktno i konkretno, nego brani svoj proizvod rafalnom paljbom po vašem “identitetu, kredibilitetu i senzibilitetu”.

Ali ako ste uporni i ne odustajete od svojih pitanja, reklamodavac se brzo povlači sa “bojnog polja”, jer svaka otvorena diskusija nanosi veliku štetu njegovoj reklamnoj kampanji.

 

izvor: slobodni pravoslavni forum
 




13 коментара у вези “Laž -legitimno oruđe slugu đavoljih!”
  1. Izgleda da pisac ovog clanka zamislja da zivi u 14 – 15 veku.Njega sve sablaznjava pa i igranje fudbala,a verovatno i bilo koji drugi sport.
    Neznam koliko je taj vladika Grigorije star,ustvari nista neznam o njemu sto je mozda i dobro jer ovako samo mogu da dam komentar bez nekih predrasuda.
    Kada se Biblija pisala i zapisivala tada nije postajao fudbal,a i mnogi drugi sportovi osim nadmetanje snaga,trcanje i sl.Cak nije bilo ni igranje karata,domina ili saha.A drugih slabosti i sablaznjavanja je bilo koliko hoces i bez sporta ili fudbala. Ne secam se da sam igde procitao ili cuo da vladika ili bilo koji svestenik ne sme da se bavi nekim sportom.Koliko se secam i Vojtila,jedini Poljski Papa igrao je fudbal i verovatno se zaljubljivao kao mladic,pre nego sto je postao svestenik i kasnije Papa.Pa i nasi pojedini Patrijarsi bilu su zenjeni i imali decu i kao udovci se zamonasili. Sta hocu da kazem sa time,da su oni pre nego sto su vodili svoju crkvu imali ili osetili mnoge “slabosti” pa i sex koji naravno je zabranjen kad se jednom zamonase.
    Cuo sam da neke vladike vole da zaigraju kolce,video sam svestenike,a sa nekima sam i igrao odbojku,fudbal.Poznajem jednog svestenika sa izuzetno lepim glasom.Kada je dosao na novu parohiju gde je vec bio jedan svestenik,za Srpsku Novu godinu na crkvenoj zabavi svestenik se raspevao.Uzeo mikrofon u ruke,mozda malo i popio, otpeva nam pesme sve od reda,pa kako koji sta voli…Sutradan njegov kolega svestenik ga tuzio vladiki zato sto je pevao.A zive jedan pored drugog kao pop Shpira i pop Spira.Primera radi,vladika Georgije voli da igra kolce,voli da inkognito poseti neki put nocni klub i uziva na pescanoj plazi Kube ili Dominikanske republike i sta onda i on je COVEK.
    Eto tako i ovo,sve mi se cini da je ovde cista ljubomora sto se vladika Grigorije ponasa kao covek i voli da igra fudbal koji pisac zove “Da svi imamo svoje slabosti”.
    I ona primedba “Da je igrao fudbal sa lepom Monahinjom” je malo cudna. Da je Monahinja slucajno bila ruzna, Da li bi taj pisac onda rekao “Igrao je fudbal sa RUZNOM Monahinjom”? U prirodi coveka je da se uvek i lakse druzi sa lepim ljudima nego li sa ruznima. Pored toga Brazilke su uglavnom zgodne zene,a kako dolazi iz kolevke fudbala normalno je da voli taj sport.
    Pisac izgleda ocekuje da Monahinja treba da zna samo da kopa na njivi,da pere ves i drugi manuelni posao bez da ima neku rekreaciju koja je u ovom slucaju igranje fudbala. Mozda nema u njenoj okolini drugih Monahinja ili su stare i ruzne,ne vole sport pa je tako nasla partnera u vladici.
    Meni se jedino ne svidja to da ako je vladika isuvise dobar fudbaler, dribler,ima dobru kondiciju i na racun toga zabije Monahinji golove,da ce se ona onda razocarati u fudbal,popismaniti i da ce onda njen Monaski Red da trpi,a tada moze da se desi svasta. Moze i mecka da se rodi!

  2. gosn veljo : bravo ! vrlo ste tolerantan coek .
    imate vrlo moderne i liberalne ideje o popovima i monastvu !
    jeste li vi pravoslavni ,ili ste mozda zidarske vjere ?

  3. PA DA,TO JE SASVIM NORMALNO ZA VLADIKE…
    IGRAJU KOLO,FUDBAL,IDU NA PLAZU,U NOCNE KLUBOVE,
    VOZE BICIKLE,HOMOSEKSUALCI SU,VOLE MALU DECICU..
    BOZE MOJ,I ONI SU LJUDI…
    OVAJ NOVINAR JE NEKI FANATIK!

  4. Srbenda, Da li Vladika moze (i sme) da vozi bicikal za vezbe,one koji voze u mestu i nigde se ne krece,a stoji mu u podrumu kuce?

  5. Veljo ,slazem se sa tobom u svakom pogledu.Mislim da je dobro da u 21 veku imamo normalne svestenike.Neznam sto ne bi bilo normalno da igraju fudbal ili voze biciklu.Ali, ja ti se javljam povodom tvojih tekstova od pre nekoliko dana o prvim danima u emigraciji.Procitala sam ih sa uzivanjem.Interesuje me da li su u Americi stampane knjige slicne sadrzine.Memoari prvih posleratnih emigranata.Da li ti imas neku izdatu knjigu. Uzivam u tvojim tekstovima.Strastveni sam citaoc.Zivim u Melburnu u emigraciji sam tek 15 godina pa ti se unapred izvinjavam ukoliko si pisac , a ja ne znam za tebe.Da li si ozenjen?

    Voli te Nada

  6. U pravu je VJ,tako i treba nismo bas ni mi tako svi slatki i bezgresni da bas ne radimo ONO i i mnogo OOnoga!Svako od nas ponesto jase,a bicikli ,sto VJ spominje.Vako onaj sto vozi bickl,to uziva mislim po dzadi!OOnaj sto gura onaj u kuci,to je bez uzivanja skida salo,sto je nabio zderuci te famozne sarme!
    Sta je bre Nadice,jel ovo izdaja nas muskarcina u Australiji,ima i ovde ta fijagra ili kako je vec zovu!

  7. Draga Nado,
    Neznam da li si zaista ozbiljna,da li se samo salis ili me jednostavno zezas,a ovo mislim kada me pitas da li sam pisac? Ma jok,nisam pisac,to se slabo placa i od toga ne mozes ziveti,a svako ti psuje majku jer ako ga nisi stavio u knjigu i tako ovekovecio onda ne valjas.A inace kriticara koliko hoces jer oni sve znaju,a niko nezna da nesto napise.
    Kao dosta mlad pisao sam neke pesme koje su mi tu i tamo objavljivali u zemlji i u emigraciji,a i bio sam vise puta u urednistvu nekih emigrantskih novina i naravno tu i tamo nesto sam piskarao.Ustvari odavno nisam nista pisao i hvala Bogu pojavio se internet pa se sada pojavljujem na nekim sajtovima pod raznim nikovima,medjutim to uzima dosta vremena pa moram da fusarim na poslu jer kompjuter nemam kod kuce niti ga zelim.Znaci kad se pojavim znas da sam na poslu.Sreca niko ne zna ovde na Forumu gde radim inace kakvi su Srbi vec bi me tuzili kompaniji.
    Nado,Onaj moj gornji komentar o Vladici je ustvari bilo sarkasticno zezanje,a u zezanju obicno dosta ima istine, medjutim vidim da su ga neki shvatili strogo ozbiljno.Ljudi sve citaju na brzak ili ne citaju medju redove. Verovatno tako vode i ljubav,na brzak.Onda nije ni cudo sto toliki razvodi brakova medju Srbima u Emigraciji i u Otadzbini.Sve se radi na brzak!
    U Emigraciji bilo je dosta izdatih memoara.Pomogao sam pokojnoj Katici Savic da izda memoare Adama Pribicevica.Vecina tih memora u Emigraciji su na politickoj bazi,puni intriga,jednostrano ili pisano stilom koji ugnjavi citaoce pa tako ne secam se memoara koji su vredni i koje covek upamti.Jednom davno imao sam prilike da procitam na brzak memoare jednog naseg svestenika iz USA.Knjiga je napisana pre Drugog svetskog rata.Opisivao je svoj zivot i rad i zivot naseg naroda po Americi.Vrlo interesantna knjiga puna komicnih i istinitih dogadjaja gde nije stedeo nikoga.Nasa crkva tada nije bas gledala blagonaklono na ovu knjigu.Steta sto nisam bar fotokopirao tu knjigu.
    Ja sam zaista toliko dugo van nase zemlje da se cesto borim sa recima.Zaboravio Srpski,a nisam dobro naucio engleski.Zato pored mene imam dva debela recnika jer se desava svremena na vreme da znam sta hocu da kazem,a neznam rec.Problem je valjda u tome sto sam ja kidnuo preko granice vrlo mlad.
    U pravu si,trebali bi ljudi cesce da pisu interesantne dogadjaje iz svog zivota i steta je sto na ovom Sajtu nemamo jedan takav Forum.
    Umesto pozdrava:

    Ja te volem Tebe licno,
    Ajlavjute fantasticno!
    Velja

  8. Laz ima isto znacenje pre nove ere , a i u 21 veku. Nije kao demokratija i terorizam da je mantijasi kroje kako oni hoce. Iz jednog tv intervjua mogu da se izvuku procene o licnosti episkopa koji daje intervju.
    I to prilicno tacno. Nazalost, episkop Grigorije nikako nije ostavio povoljan utisak i ponovio je logicke greske.
    Lazni clanci kako je on dobar i biografija bez mrlje su preplavili medije Australije, gde on dolazi da igra fudbal, a i da osveti po 10-put Koledz, rupa bez dna i najveca prevara u istoriji eparhije.

  9. Veljo ,udavaca vas lepo pita da li ste zenjeni a Vi izvijate.Molim Vas odgovorite,mi smo svi jako moralni i necemo nesto ovde sto je van kanona.I dobro bi bilo kao dugogodisnji emigrant da odgovorite,da li imate kesa,ono sto ste sarmantni,simpaticni,kepo pisete,to nema veze,koliko imate love i pozeljno je bar neku od kobnijih bolesti,tj kada prepisete sve.Pisem iz iskustva,desilo se mome stricu,sve kriterije zadovoljio,no duga prica…..POd hitno da odgovorite,mi smo moralni,ako ste vi po americi skloni ko zna cemu,…

  10. Na Novinaru de nikada dosadno.Buduceme mladozenji,posto pisete o dozivjajina iz Evrope,znam da ste citali i iz Iskre ,izlazilo je vlada nekoliko puta godisnje kao knjiga,imalo je divnih prica,ako imate posaljite,verujem da bi ih Urednik objavio.ja sam nekada imao ,dao nekome i nemam.Svojevremeno sam kao dete ziveo sa ocem uParizu,kada smo zbrisali,otac je bio pretplacen.

  11. “Maskirani”,
    Ne volim da mi se mesas u moj “biznis”,hocu reci u moj privatni zivot. Nada je lepo iznela svoje javno misljenje i ona zasluzuje svaku pohvalu.Bolje je pitati nego li skitati.
    Zene su uglavnom vrlo radoznale,vreme im prolazi brze nego li muskarcima i jednostavno ne zele da ih vreme pregazi pa onda pravo s Neba pa u rebra!
    Uostalom mozda je ta Nada i neki muskarac koji se samo samnom ili sa nama zeza.
    Zao mi je vaseg strica i kako vidim vi ga zalite zato sto vam nista nije ostavio,tj, uzela mu sve ta zenska.
    On kao stariji covek sigurno je bio i bolesljiv pa se ta zenska sigurno ekstra trudila oko njega.Nema dzabe ni u stare babe,pa tako i kod nje.Ako je sve to tako,onda je ona to sve i zasluzila.Verovatno je na kraju umro sa osmehom na licu.
    To me posteti na onaj vic gde Ciga umire i na samrtnickoj postelji moli popa da svima kaze da je umro od SIDE! Pop iznenadjen pita ga zasto? -Pa zato jer je bolje umreti kao **bac nego kao smoklja,a i niko nece smeti da mi dira udovicu.
    Jedan moj stari poznanik i dosta stariji covek koji je inace bio podoficir kraljeve garde u Beogradu, Taske,
    iznenada dobio je rak prostate koji se naglo sirio.
    Taske je bio zvanicno dva puta ozenjen,a pod vrbom ko zna koliko puta… Od tri razlicite zene imao je tri cerke i svi su ga jurili sirom USA i Kanade za izdrzavanje.Posle rata postao je snajder i tako se selio lako iz grada u grad da ga niko ne moze naci dok su eventualno svi digli ruke od njega, a cerke vec odrasle i poudavale se.Negde pred njegovu bolest ponova se ozeni sa jednom nasom mladom pevacicom.Njoj dobro doslo da bi ostala u USA i dobila papire,a njemu dobro dosla piletina.
    Jedno posle podne naidjem kod njega.Omanji stan na petom spratu.Televizija je radila i bila dosta glasna.On se naslonio na lakat i gleda zadubljeno u televiziju.Tek reda radi,pitam ga,Taske sta radis,gledas televiziju? Odgovori mi sa JOK! Razmisljam!
    -Sta tako duboko razmisljas? Kaze mi da razmislja o svim zenama koje je u svom dugom zivotu do sada imao. Visoke,male,debele,suve,lepe i ruzne,ciste i prljave…
    Predamnom su kao filmska traka.Vidim jedan smesak koji ranije nisam primetio kod njega i ne verujem da je to od morfijuma koji je primao da ublazi bolove.
    Par dana kasnije rece mi pevacica,tj. njegova nova zena da je umro sa osmehom na licu. Naravno ja joj nisam nikada rekao o ovoj nasoj konverzaciji.
    Tako i tvoj stric,verovatno je umro sa osmehom na licu,medjutim ti ces do zadnjeg svog dana da zalis za to ili za necim drugim?!

  12. Stric nije nista ostavio nikome,jer nije ni imao sta da ostavi!U Australiji svi znaju za pricu o tome,a mozda bi je trebalo i objasniti.

  13. Imamo mi i ne samo striconaslednike u Australiji vec i fletonaslednike!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo