Вести

Davno, davno, skoro pre dve hiljade godina, mudraci sa Istoka, kada su hteli da pronađu mesto gde se nalazio novorođeni Mladenac Hristos, služili su se zvezdama kao putokazom i zvezda ih je dovela do Vitlejema. Kasnije je pronađen kompas, ili busola, i moreplovci i vazduhoplovci se koriste njima da bi stigli do određenog cilja.

piše: Dr.Mateja Matejić, protojerej-stavrofor

I kao što su njima potrebni instrumenti da bi došli do svoga cilja, tako su i nama potrebni duhovni instrumenti da nas vode kroz život i dovedu do večnog života. Tu je, na prvom mestu, Crkva koja je naš brod koji nas vodi u večnost. Ona je naš kovčeg spasenja i naša škola duhovnosti.

Međutim, i u svakoj kući nas pravoslavnih hrišćana morali bi se naći osnovni putokazni instrumenti za duhovni uzlet, a to su Sveto Pismo, ikone i kalendar. Samo, neophodno je umeti čitati ove putokaze da bi nam bili od koristi. Kao što su instrumenti na brodu ili avionu beskorisni ako onaj koji gleda u njih ne ume da ih čita, tako i Sveto Pismo, ikone i kalendar ne pomažu onome koji ne ume da ih čita, odnosno ko ih ne razume.

A bojim se, veliki broj pravoslavnih hrišćana su zaboravili kako se oni čitaju, a neki nisu nikada ni naučili. U ove druge spadaju i Protestanti. Da počnemo od ikone. Svaka ikona prikazuje ili neki praznik, ili Božansko lice ili svetitelja. Svetitelji su ikonografisani da bismo mi koji u njihove ikone gledamo bili nadahnuti njhovim primerom da se i sami potrudimo da živimo bogougodnim životom.

Problem je, međutim, za savremene pravoslavne hrišćane to što niti znaju ko je prikazan na ikoni, niti život toga svetitelja,. Ima i takvih pravoslavaca u čijoj ćete kući videti veliki broj ikona, ali one su tamo samo kao „umetnički predmeti“ za njih a ne obrazac za duhovni život. Poznavanje ikona je tesno povezano sa pravoslavnim kalendarom. Za neuke, kalendar se sastoji od velikog broja imena koja im ništa ne znače. Ključ za razumevanje kalendara je knjiga ŽIVOT SVETITELJA koju, nažalost, pravoslavni hrišćani – kao ni Protestanti ! – više ne čitaju.

Postoji i na srpskom i na engleskom jeziku knjiga OHRIDSKI PROLOG, koju je napisao blaženopočivši a sada sveti Vladika Nikolaj Velimirović, u kojoj su ukratko izloženi životi i dela svetitelja čija se imena nalaze u kalendaru. I blaženopočivši sveti arhimandrit Justin Popović je opisao na srpskom jeziku živote svetitelja u dvanajest tomova, za svaki mesec po jedan tom, ali koliko nas čita te knjige ?

Postoje i na engleskom jeziku knjige u kojima su opisani život i dela svetitelja, ali malo pravoslavnih hrišćana pokuzuje interesovanje za te i takve knjige. Upravo zato ni ikona ni kalendar ne predstavljaju u našem životu ono čemu su namenjeni. Umesto da nam budu putokazni instrumenti u našem duhovnom uzletu, oni su za nas samo nerazumni hijeroglifi. Ne samo da retko ko zna ko su takozvani „mali“ svetitelji, nego ni oni najveći, kao što su seti Jovan Krstitelj, sveti Nikola, sveti Georgije Pobedonosac, arhangeli Mihajlo i Gavrilo, i tako dalje.

Životi svetitelja su modeli, obrasci za naš život, a kako nam mogu biti obrasci ako ništa ne znamo o životu svetitelja. Može li se ovome naći neka pomoć i rešenje ? Mi verujemo da može. Najpre, sveštenici bi trebali da preporučuju svojim parohijanima da nabave knjige u kojima su izloženi životi i dela svetitelja i da svakoga dana, držeći se kalendara, čitaju te knjige. Pored ovoga, sveštenici bi mogli i trebali da u svojim parohijskim biltenima redovno donose i napise o životu svetitelja. Poznato mi je da u jednoj parohiji u Ohaju, sveštenik, posle večernje, govori okupljenom narodu o svetitelju kome je taj dan koji počinje te večeri posvećen. (Da li i koliko pravoslavnih hrišćana znaju da crkveni dan počinje uveče a ne ujutru, jer, kako stoji u Knjizi Postanja, najpre je bila tama, pa onda svetlost.)

Ako se radi o Gospodnjem ili Bogorodičnom prazniku, a ne o svetitelju ili svetiteljima, taj sveštenik objasni prisutnima i poreklo i značaj toga praznika. To bi mogli i svi drugi sveštenici da čine. I u običnom životu jedan predmet ima značaj za nas samo ako mu znamo sastav i funkciju. Primera radi, ako u svojoj biblioteci imamo neku knjigu napisanu na jeziku koji ne razumemo, ona je za nas beskorisna. Ako u svojoj kući imamo slike ili fotografije znamenitih ljudi, a ne znamo ko su, te slike i fotografije nemaju nikakvog značaja za nas. Tako je i sa ikonama i sa kalendarom. Da bismo imali duhovne koristi od njih, neophodno je da naučimo kako se čitaju i razumeju.

Moja molba i molitva je da nas Duh Sveti obasja i prosveti, da, spasenja našega radi, naučimo kako da koristimo ikone i kalendar, odnosno Žitija Svetih, kao putokazne instrumente u našem duhovnom uzletu, u našoj životnoj plovidbi, i na našem putu ka Gospodu.

Prota Mateja Matejić