logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: Срђан Марјановић    2.703 пута прочитано    Датум: 28.09.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Nj. P. vladika Jefrem  i Nj. P. vladika Artemije (Poseta episkopa banjalučkog Jefrema manastiru Banjska)Članak: ”Narušavanje bogoslužbenog poretka” objavljen pod našim imenom u ”Pravoslavlju” br. 968 od 15. jula 2007.g., nije bio namjenjen javnosti, (a objavljen je bez naše saglasnosti) nego je ustvari naša predsatvka E. br. 251, od 12. maja t.g. upućena Svetom arhijerejskom saboru naše Crkve.

Namjera je bila da se Svetom arhijerejskom saboru skrene pažnja na nečuveno i nebivalo narušavanje bogoslužbenog poretka u našoj Crkvi. Sveti arhijerejski sabor je problemu iznijetom u našoj predstavci posvetio dužnu pažnju, i ne bez poteškoća, donio odluku da se, do daljeg u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, služi po vijekovnom ustaljenom poretku.

Nije bilo ni želje ni potrebe da se polemiše sa članovima Sv. arhijerejskog sabora, a posebno ne sa onima koji to nisu. Upravo ti su našu predstavku dočekali ”na nož”, a nažalost, neki članovi Sabora se i dalje ove odluke ne drže. Ta činjenica nas je nagnala da se sada oglasimo javno. I oni i ja smo se u arhijerejskoj zakletvi, prilikom hirotonije, zakleli sledećim riječima:

”Obećavam da ću čuvati i čvrsto održavati crkveni mir, da ću usrdno poučavati u Jevanđelju povereni mi narod i, koliko god moći imam, pravo upravljati Rečju Istine, i da nijednim običajem, u bilo čemu neću umovati ni činiti suprotno Pravoslavnoj katoličanskoj istočnoj hrišćanskoj veri, do kraja moga života, kao da ću u svemu Crkvenom slediti i svagda se povinjavati svetom Saboru Arhijerejskom, koji se, kao i u drevna alostolska vremena, svake godine sastaje. Sa Svjatjejšim Patrijarhom, Preosveštenim Arhiepiskopima, Mitropolitima, i Episkopima Pomesne Crkve Srpske i svekolike Sabornokatoličanske Pravoslavne Crkve u vaseljeni, braćom mojom i saslužiteljima u Hristu, u svemu ću saglasan i saobrazan biti, po božanstvenim zapovestima i sveštenim pravilima Svetih Apostola i Svetih Otaca, i svesrdno ću prema njima gajiti ljubav duhovnu i poštovati ih kao oce i braću svoju. Uvažavaću takođe i čuvati prvenstvo svoga Patrijaraškog trona i poštovati čast Prvostojatelja u Saboru Crkve Božje ovoga naroda, shodno Apostolskom pravilu koje kaže da se takvom slogom i skladnim poretkom ljubavi proslavlja sabornost i jedinstvo Crkve Božije po slici Svete Trojice” .

Episkop bivši zahumsko – hercegovački Atanasije doveo je u pitanje šta znači drevni poredak, tvrdeći da su novotarenja pojedinaca u stvari taj ”drevni poredak”. Stoga, pokušaćemo da odgovorimo na njegov tekst objavljen u navedenom broju ”Pravoslavlja”, izostavljajući grube i neprimjerene riječi na račun naše smjernosti i ostalih koji se s njim ne slažu.
Za veliki dio odgovora služićemo se njegovim zbornikom ”Hristos – Nova Pasha” (Hilandar – Ostrog – Tvrdoš 2007), u kome se nalaze svetootački komentari Liturgije do sv. Jovana Damaskina, kao i drevni, grčki, ruski i srpski poreci služenja službe Božije. Svi prevodi u knjizi su vrijedni i Zborniku se u tom smislu mogu uputiti samo riječi pohvale. Ali, komentari samog priređivača zaslužuju komentar, i mi ćemo ga dati zbog pravoslavne javnosti, pogotovu da bismo vidjeli po kom poretku treba služiti: da li onako kako je odlučio Sabor Arhijereja SPC, ili onako kako služe novotari pod izgovorom ”drevnog poretka”, imputirajući nešto novo postojećoj Liturgiji.
Da unaprijed kažemo: riječ je, prije svega, o Liturgiji koju služi prezviter, jer se od nje arhijerejska Liturgija u pojedinostima razlikuje.

Sveti Sava i mi

Cijela priča o Svetom Savi koji, po vladici Atanasiju, postade skoro sledbenik liturgijske reforme, razrešava se jednostavno: Sveti Sava i njegovi naslednici su, osim nekih sitnica, služili kao mi (tj. mi služimo kao oni), otvarali su i zatvarali Carske dveri, navlačili i svlačili zavjesu, tiho čitali svešteničke molitve.
Vladika Atanasije napominje da je ”zapadno ropstvo” prouzrokovalo mnoge devijacije u Liturgiji. Da li je možda bila u ”zapadnom ropstvu” Jefimija Ljubostinjska kada je vezla zavjesu za carske dveri u Xilandaru? Ili je ”robovala” Anastasija, žena Ivana Groznog, koja je činila to isto?
Postoje, rekosmo, sitnije razlike, ali Sveti Sava se nije SUŠTINSKI razlikovao u služenju od nas!
Vladika Atanasije piše da mogu postojati izvjesne razlike u bogosluženju ako se čuva dogmatsko jedinstvo. To jeste tačno, ali samo u mjeri. Recimo, postoje razlike u bogosluženju u SPC i na Svetoj Gori (prilikom pojanja antifonih psalama i još ponešto), ali je služenje u suštini istovjetno: otvaranje i zatvaranje carskih dveri, upotreba zavjese, tiho čitanje svešteničkih molitava.
Vladika Atanasije navodi da su se sv. Polikarp i sveti Anikita razlikovali oko praznovanja Pashe, pa opet služili zajedno. Treba napomenuti da je to primjer iz rane Crkve, kada nije bilo utvrđeno kako se Pasha praznuje. Poslije odluke Prvog vaseljenskog sabora, tako nešto postalo je nemoguće. Ovakvu Liturgiju, kakvu sada reformišu, služili su sa manjim razlikama preko dvanaest vijekova, kako sam vladika Atanasije svjedoči na 21. strani svoje knjige. Naime, on napominje da je već oko 790. godine Liturgija uglavnom bila kao i danas i zalaže se za ”svetopredanjsku praksu” služenja po ”živom, okatom i slušnom Sv. Predanju, uz normalnu slobodu pokreta, radnji i reči, pod uslovom, naravno, da je sadržaj Svete Liturgije zaista odraz Hristovog, Apostolsko-svetootačkog Predanja”.

Pa zašto onda da je mijenjamo? Liturgijska pitanja nisu nebitna. Crkva Hristova je o tome polemisala sa jermenskim monofizitima, a sa rimokatolicima se vijekovima sporila o kvasnom i beskvasnom hljebu. Ima li razloga da polemišemo oko onog što nam je ostavio Sv. Sava?

Tiho čitanje molitava

Naš oponent se, na strani 25 svoje knjige, poziva na obnovu nekakvog ”čujnog=glasnog (tihoglasnog) pojanja Sv. Anafore”. Šta to znači ”tihoglasno”, valjda je jasno samo njemu. Kao uprkos svojim stavovima, on je prevodeći drevne poretke Liturgija, svima pomogao da najzad shvate da ne postoji nijedna Liturgija, od Barberinskog kodeksa naovamo, gdje se sveštenik poziva da glasno čita molitve koje treba čitati tiho. I u Liturgiji sv. Vasilija i u Liturgiji sv. Jovana Zlatousta iz VIII vijeka čitamo da sveštenik tajno čita molitve Anafore (”Sa ovim silama” do ”Uzevši hleb… dade svojim
Svetim Učenicima i Apostolima rekavši”), a tek onda vozglasom: Primite, jedite…”.
Dakle, Anafora se nije pojala ni glasno, ni ”tihoglasno”, nego tiho, osim vozglasa, koji su i danas vozglasi. Takođe, molitve prije ”Osobito za Presvetu, Prečistu…” se čitaju tajno (strana 245) .
Dalje, Vizantijska Liturgija iz X vijeka kaže da molitvu koja počinje riječima: ”Niko nije dostojan od svezanih zemaljskim pohotama…”, a za vrijeme Heruvimske pjesme, sveštenik čini za sebe” (tj. tajno).
U poretku Liturgije sv. Filoteja Carigradskog, veoma korišćenom na Balkanu u XIV vijeku, vidi se da ”sveštenik govori tajno molitvu Vhoda” (str. 283)2.
U starom srpskom služebniku iz XIII vijeka vidi se da sveštenik molitvu antifona čita tajno (str. 405) i molitvu Malog vhoda (str. 407) i molitvu Trisvetoga (str. 409), kao što i molitve Anafore poje tajno a ne ”tihoglasno” (str. 417) itd, itd.
Zašto više da se objašnjava čitaocu koji može da uzme knjigu vladike Atanasija i da se sam uvjeri u ove činjenice.
Počev od sv. Save, pa dalje – sv. Arsenije Sremac, sv. Nikodim Srpski, sv. Joanikije patrijarh, sveti Maksim Branković i sv. Vasilije
Ostroški i sv. Nikolaj Žički i sv. Justin (Popović) tako su služili. Zbog čega mi trebamo to da izmjenimo?

Liturgijska praksa oca Justina

Pošto se u uvodu svoje knjige na mnogo mjesta pozvao na bogomudre riječi svog duhovnog oca i velikog srpskog liturgičara i podvižnika, arhimandrita Justina (Popovića), vrijedilo bi vidjeti da li je zalaganje episkopa Atanasija za glasno čitanje svešteničkih molitava nešto što se sreće u načinu na koji je služio otac Justin. Ne može se sresti, što se vidi iz prevoda Liturgije sv. Jovana Zlatousta, sv. Vasilija Velikog i Pređeosvećenih darova koje je učinio o. Justin (Manastir Ćelije, 1978). Sve molitve koje se čitaju od strane sveštenika tamo gdje treba da se čitaju tiho – čitaju se tiho: u Liturgiji sv. Jovana Zlatousta molitvu prvog antifona sveštenik čita TIHO, kao i molitvu drugog i trećeg antifona i molitvu Malog vhoda.

Otac Justin piše: ‘‘Za vreme pevanja tropara sveštenik govori tiho ovu molitvu trisvete pesme”. Takođe, prva i druga molitva vernih, posle otpusta oglašenih čita se TIHO, a za molitvu Heruvimske pesme se kaže: ”Molitva kojom se sveštenik moli za sebe tiho dok se Xeruvimska pesma peva”; i Molitva prinošenja govori se TIHO; i izgovarajući riječi pred ustanovljenje moli se tiho, itd, itd. Tako je u svim ostalim prevodima Liturgija. Poznato je da je o. Justin s uobičajenim poretkom svlačio i navlačio oltarsku zavjesu, onako kako svi prezviteri čine kada služe. Isto tako je postupao i sa carskim, južnim i sjevernim dverima, a i zvonilo je zvonce prilikom osvećenja časnih Darova, što je sada ponegdje zabranjeno, kao kod rimokatolika.
Uz ovo treba dodati da je o. Justin bio izričito protiv primanja Svetog pričešća bez dostojne pripreme, koja se sastoji iz posta, molitve i ispovjesti, kako on to kaže u svojoj trećoj knjizi Dogmatike: ”Pošto u Svetoj Tajni pričešća pričasnik prima presveto Telo i samu prečasnu Krv Gosloda Hrista, neophodno je potrebno da se pričasnik pripremi za ovu Svetu Tajnu.

Priprema se vrši postom i molitvom, jer post i molitva očišćuju dušu od svakog greha i nečistote. Pri tome je čovek dužan da ispituje sebe i da savest svoju očisti od grehova pokajanjem. Samo tako pripremljen, čovek se može dostojno pričestiti. Pristupi li svetom Pričešću nepripremljen, čovek navlači na sebe strahovitu osudu. O tome govori sveti apostol Pavle: “Ali čovjek neka ispituje sebe, i tako od hljeba neka jede i iz čaše neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tijela Gospodnjega” (1. Kor. 11, 28-29).

Pobožne pjesmice i pričasni

Vladici Atanasiju smetaju ”pobožne pesmice” koje se pjevaju umjesto pričasna, koji su ”eshatološki usmereni”. Među tim ”pobožnim pesmicama” svakako su i pjesme sv. vladike Nikolaja, za koje je o. Justin, sa suzama u očima govorio: ”Neka mi oprosti sveti Damaskin , ali Nikolaj ga je prevazišao!” Jednu od takvih ”pjesmica”, ”Carica tišine” sv. vladike Nikolaja, otac Justin uvrstio je u svoj treći tom Dogmatike, u poglavlju o Majci Božijoj (možda je zato Dogmatika oca Justina izbačena sa Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, da bi umjesto nje bila nametnuta Zizjulasova).

Na strani 24 vladika Atanasije nam preporučuje studiju liturgičara novoga doba, sveštenika Vladimira Vukašinovića, o ”biblijsko i svetotajinskom bogoslovlju u Karlovačkoj mitropoliji XVIII veka”, u kojoj Vukašinović dokazuje koliko je na Karlovačku mitropoliju uticao ”unijatski duh iz mogilijevskog Kijeva i pounijaćenog Viljnusa, učmali talog slanoslatkog pijetizma i umrtvljujućeg formalizma”. Sveštenik Vukašinović, koji se u ovoj studiji, po vladici Atanasiju navodno bori protiv ”unijatskog duha” potpuno se nadahnuo duhom rimokatoličke ”obnove” liturgije – mise, duhom II vatikanskog koncila, za koji u svojoj studiji o liturgijskom preporodu u XX vijeku ima samo riječi hvale. Isto tako, dotični hvali nesrećnog šišatovačkog arhimandrita Petronija Trbojevića, koji je prije rata predlagao crkvene reforme (recimo, da se svi pričešćuju iz odvojenih kašičica) i koga su oštro kritikovali svi
ljubitelji otačkog predanja [3].

Zapadno ropstvo

Preosvećeni brat Atanasije neprestano priča o nekakvom ”zapadnom ropstvu” Pravoslavne crkve, pa i Liturgije, a zaboravlja reći da su liturgičari – modernisti sa Istoka danas u ”zapadnom ropstvu” rimokatoličkih stručnjaka, poput Tafta, Aranca i Mateosa, čija ”naučna istraživanja” leže u osnovi prepravljene Liturgije.

Savremena liturgijska reforma počela je od tzv. ”Američke pravoslavne crkve” u koju su novotarije prvo uvedene. Bivši klirik ove Crkve, sin Jovana Majendorfa, Pavle, ovo pitanje je podrobno objasnio u svom članku o liturgijskom putu OSA (Orthodox Church of America). U tom članku on navodi da, prema njihovim ispitivanjima 80% sveštenika glasno čita molitvu anafore, 95% sveštenika odobrava često pričešćivanje, 52% provodi zajedničku ispovjest, 39% vrši krštenje u okviru Liturgije, a 21% služi večernje liturgije.
Unijati su, sa odlukom svojih biskupa, sproveli liturgijsku reformu, sličnu onoj koja se dogodila u Americi i, nažalost, djelimično kod Grka, gdje je naišla na žestok otpor vjerujućeg naroda. Snimak ynijatske službe sa glasnim čitanjem svešteničkih molitava i providnim ikonostasom može se vidjeti na internetu (www.byzantines.net), a unijatski sveštenik David Petras (www.davidpetras.com) u svom tekstu ”Liturgijska reforma u Vizantijskoj crkvi” objašnjava zašto je Episkopski savjet unijata donio odluku da se molitve naglas čitaju: ”Obnova glasnog čitanja svešteničkih molitava, naročito molitve posle Velikog vhoda, same Anafore i molitve blagodarstva je obnavljanje sjećanja na ono što je Gospod naš Isus Hristos učinio za nas na Tajnoj večeri”.
Petras se poziva na pravoslavne moderniste u pravoslavnim sredinama, počev od 1905. god. i izvjesnih predsaborskih razmišljanja pojedinih episkopa Ruske crkve (što Ruska crkva nije prihvatila) i kaže: ”Ovaj zahtjev je vrlo jak u Grčkoj crkvi. Pokret ”Zoi” (”Život”) dominirao je grčkom Liturgijom skoro pedeste godina (1907 – 1960) i zahtijevao glasno čitanje Anafore. Taj zahtjev nije ni danas ščezao”4. Unijata Petras kaže dalje: ”Glasno čitanje svešteničkih molitava je konačan korak, konačna odluka da se Liturgija obnovi. Na to nas ohrabruje sadašnja praksa drugih Crkava i preporuka Svete Stolice iz liturgičkog uputstva 1996.god., paragraf 54. Šta to znači? Mislim da to znači život”.

Dosta je napada na one koji služe po Tipiku naše Crkve, da su pod uticajem unijata! Neka nam se objasni kako se pravoslavni modernisti i današnji unijati nađoše na istoj poziciji i zašto se unijati pozivaju na vatikanske instrukcije i na pravoslavne moderniste?

Dosta je bilo bacanja prašine u oči

Sv Simeon Solunski i Nikola Kavasila kažu da se svešteničke molitve čitaju tiho, a unijati kažu: glasno. Ko je od pravoslavnih više pod uticajem unijatizma – oni koji slušaju sv. Germana Carigradskog, sv. Simeona Solunskog, Nikolu Kavasilu i druge svete tumače bogosluženja ili oni koji slušaju unijatske doktore nauka.

Patrijarh Pavle, takođe, u ”Nekim pitanjima naše vere” (tom III, str. 135) kaže da nije savetno ”proiznošenje naglas molitava proiznošenih tajno kroz tolike vekove”, i dodaje: ”Ako pastirski razlozi ukažu da verne treba upoznati sa sadržinom molitava koje sveštenik čita tajno, smatram da je bolje da se oni s njima upoznaju izvan Liturgije, nego da se čitaju naglas” (tom III, str.135).

Obnovljenci u Rusiji

Vladika Atanasije tvrdi kako su se u Ruskoj crkvi spremale reforme Liturgije, pa su čak i neki episkopi, među njima i potonji patrijarh Tihon, bili za njih. Međutim, to je samo djelimično tačno: rasprave su vođene početkom XX vijeka, ali na Pomjesnom saboru 1918. god. nisu prihvaćene niti sprovedene. Njih su sprovodili modernisti – obnovljenci, koji su ukidali Carske dveri, iznosili Časnu trapezu pred narod, naglas čitali tajne svešteničke molitve. Sveti Tihon im se oštro suprotstavio i poslao akt u kome kaže: ”Sve se ovo čini pod izgovorom da Liturgija treba da se prilagodi zahtjevima našeg doba, da bi oživjelo naše bogosluženje i da bi se vjerni privukli i vratili u naše hramove. Mi ne dajemo blagoslov za prekršaj ovakve vrste, za samovoljne djelatnosti grupice intelektualaca koji služe sopstvene ”Liturgije”. Ne damo blagoslov, jer to ne možemo učiniti mirne savjesti. Božanstvena ljepota naše Liturgije, kakvu nam je Crkva predala kroz svoje bogoslužbene priručnike, knjige i uputstva, mora ostati nedirnuta i zaštićena od nasilja u Crkvi, jer je to naše najveće i najsvetije blago”.

Obnovljenci su sarađivali sa komunistima, ali glavni cilj im je bio liturgijska reforma, jer im je sve staro bilo ”mračnjačko” i ”tihonovsko”. Poslije smrti patrijarha Tihona nastavili su da vršljaju, ali ih je Ruska crkva odlučno suzbijala. Naslednici sv.patrijarha Tihona nisu se libili da uđu u borbu protiv kvaritelja tipika i samovoljnih ”obnovitelja” Liturgije.

Zbog svega ovoga, sveštenomučenik Petar (Poljanski), mjestobljustitelj patrijaršijskog prestola, posle upokojenja sv. Tihona Ispovjednika, 1925. god. potpisao je akt u kome jasno stoji: ”Od nekog vremena u mnogim hramovima grada Moskve i Moskovske eparhije primjećuje se uvođenje različitih novotarija prilikom držanja bogosluženja, novotarija koje često zbunjuju savjest vjernika, kao i odstupanja od crkvenog Tipika uopšte”.
Zatim novouvedene obnovljenaške devijacije i novotarije navodi u 15 tačaka, od kojih se mnoge poklapaju sa savremenim reformatorima Svete liturgije. U zaključku sveštenomučenik Petar (Poljanski) energično daje do znanja obnovljencima:
”Odlučno izjavljujem da su te i slične pojave nedopustive u crkveno-bogoslužbenoj praksi… i upozoravam da će uporni novotari biti s moje strane podvrgnuti kaznama”. Patrijaršijski čuvar trona mitropolit Petar 14. septembar 1925.

Ne znamo zašto neke savremene liturgijske reforme liče na ove ”obnovljenaške”. To bi trebalo objasniti i istovremeno naglasiti da sv. Tihon nije bio obnovljenac, te da Liturgiju Ruske crkve nije izmjenio.


O navlačenju oltarske zavjese

Naši ”liturgički obnovitelji” sve vrijeme drže oltar otvorenim i nikada ne navlače zavjesu. Pokojni grčki liturgičar Jovan Fundulis im ne daje za pravo, a našu slovensku praksu nikako i ničim ne osuđuje. (Još jednom napominjemo da se ovo odnosi na jerejsku Liturgiju.) Evo šta kaže Fundulis u svojim ”Liturgičkim nedoumicama” (Eparhija žička, Kraljevo, 2005. god.):

”Zatvaranje časnih dveri dugujemo mističkim i simvoličkim pazlozima, koji su istina danas oslabili, međutim, ranije su bili rasprostranjeni i odigrali su važnu ulogu u obrazovanju i razvoju svetog bogosluženja. Tako je zavesa, po Svetom Simeonu Solunskom, bila simvol ‘Skinije nebeskog Boga, gde su horovi anđela i pokoj svetih’ (Ερμηνεία 6, ιάλογος, gl. 133 i 139), znači bila je sredstvo za razdvajanje trona Božijeg i neba, koje simvolizuje oltar, od zemaljskog sveta, koji simvolizuje centralni deo hrama, ili nadnebesnog od nebeskog, ‘umnog’ od ‘čulnog’, opet po Svetom Simeonu Solunskom. Zavesa je podsećala i na onu drugu zavesu Šatora od Sastanka i judejskog hrama, koja je delila zabran (=άβατον) Svetinje nad Svetinjama od Svetinje (2 Moj. 40, 3-5).
Prvo je bilo obitalište Božije i ‘pokoj’ kovčega Njegovog, i samo je Prvosveštenik imao pravo da jednom godišnje uđe u nju, ‘ne bez krvi (žrtvene -p.p.)’ (Jevr. 9, 7). Tako je i u hrišćanskom hramu zavesa delila nebo od zemlje i zaklanjala tajne ‘kako ne bi narodu bilo moguće da gleda sveštenike koji služe’, po Ispovedanju Kritopulosa. Zbog toga se, sasvim ispravno, smatralo najvećom čašću koju čovek može doživeti u ovom životu to da se neko udostoji da uđe ‘iza zavese’ u Svetinju nad Svetišama, gde ‘Sveti Anđeli žele…da se vinu i vide samo lice svetog prinošenja’, po molitvi nakon šestog Jevanđelja službe jeleosvećenja, ili da se ‘udostoji ući na mesto gde obitava slava Božija i da se nađe iza zavese i da gleda sa trepetom Svetinje nad Svetinjama’, prema molitvi Liturgije Svetog Jakova”.

Ovo svjedočanstvo je dovoljno, iako se dalje detaljno govori o upotrebi i smislu oltarske zavjese, pa ipak navodimo zaključak profesor Fundulisa: ”Dakle, iz svega ovoga zaključujemo da navlačenje zavese na Časnim Dverima u vreme pevanja pričastnog, koje je u parohijama do danas očuvano, ima svoju potporu u drevnom liturgijskom običaju, kao što to svedoči praksa manastira i slovenskih Crkava, čak i Jermenske Crkve, i kao što to svedoče i pojedini stari kodeksi. Ono se pak pokazalo najvitalnijim u liturgijskoj praksi jer je povezano sa vrlo upečatljivim liturgijskim simvolizmom. Otvaranje Časnih Dveri na poziv ‘Sa strahom Božijim…’, je smatrano izobražavanjem pomeranja kamena s groba Gospodnjeg prilikom Baskrsenja, a pojavljivanje Svetog putira kao pojava samoga vaskrslog Hrista. Navlačenje zavese nakon velikog vhoda do čitanja Simvola vere, kao što se očuvalo opet u manastirima, u slovenskim Crkvama, u Liturgiji Pređeosvećenih Darova, i kao što je posvedočeno kodeksima i od strane Svetog Simeona Solunskog i Kritopulosa, ima svoj početak u drevnoj liturgijskoj praksi Crkve”.

O pričešćivnju svim česticama

U svojoj knjizi ”Sveti vladika ohridski i žički Nikolaj” (Žiča, 2003) vladika Atanasije (str. 137) tvrdi da ”vladika Nikolaj očigledno odobrava pravoslavnu liturgijsku praksu (koju neki izostavljaju): da se u Sveti Putir stave sve čestice sa Svetog Diskosa i tada se pričešćujemo, jer svi i jesu tijelo Hristovo (I Kor. 10, 16-17)”.
Ova praksa, za koju vladika Atanasije kaže da je pravoslavna, nije pravoslavna, što dokazuje patrijarh srpski Pavle u svome tekstu: ”Da li po osvećenju na Liturgiji sve čestice na diskosu postaju Telo Hristovo” (”Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere”,tom III, str. 225-234).
Takođe, navodeći istraživanja Jovana Fundulisa, koji se poziva na sv. Simeona Solunskog, patrijarh Pavle jasno kaže:

” 1. Na proskomidiji se prinosi ‘u spomen Gospoda’ samo jedan hleb. Iz njega se vadi (Agnec) i biva ‘sjedinjenje putira’ (ulivanja vina i vode). Zatim se iz drugih hlebova vade i prinose čestice (ovo je pravi poredak).
2. Kad se radi o vršenju Pređeosvećene, prinose se i drugi hlebovi prema broju pređeosvećenih, vade se agneci, biva sjedinjenje, a onda se prinose čestice. Samo se agneci prinose u spomen Gospoda.
3. Samo se hleb koji se podiže i iz koga se vadi Agnec komada i deli kao antidor. Druge prosfore, iz kojih se vade čestice Svetih, ne nazivaju se antidorom (ovo je stari, pravilni poredak. Sveti Simeon navodi da se delio kao antidor i hleb iz koga je izvađena Bogorodičina čestica, ‘u njenu čast’).
4. Pri svršavanju (teliosin), tj. pri osvećenju, jerej govori: ‘I učini ovaj hleb…’, a ne hlebove, pošto na diskosu postoje i čestice. Kada pak na diskosu ima više agneca, zbog vršenja Pređeosvećenih, tada kaže ‘hlebove ove’ (prema postojećoj praksi, ovaj izraz govori se svagda u jednini. Sveti Simeon ima u vidu drugo predanje koje se na to odnosi).
5. Pri podizanju, sveštenik podiže samo Agnec, a ne čestice.
6. U slučaju da ima više agneca (predviđanjem vršenja više Pređeosvećenih), podiže sve agnece, ne čestice.
7. Kad razdrobi hleb, stavlja u putir njegov gornji deo, a ne čestice.
8. Pričešćuje sebe i daje đakonima deliće Agneca, ne od čestica.
9. Za vršenje Pređeosvećene čuva ceo hleb (Agnec), a ne čestice.
10. Slično na Veliki Četvrtak ostavlja se kao zalog (parakatathiki) (pričešće za bolne) osvećeni hleb – Agnec, a ne čestice.
11. Na hirotoniji prezvitera, arhijerej daje kao zalog, u ruku novorukopoloženog ceo hleb, a ne česticu govoreći: Primi ovaj zalog…
12. Najzad, iz hleba predloženja, iz koga se vadi Agnec, vadi ga svagda jerej. Čestice pak, vadili su u nekim mestima i đakoni. (Reč je o najstarijem običaju, što Sveti Simeon zabranjuje)”.

Takođe, carigradski patrijarh Pajsije I tvrdio je u pismu ruskom patrijarhu Nikonu da sveštenik koji pričešćuje vjerne ne Agnecom, nego Česticama za svete ”pada u idolatriju”. Samo je u XVIII vijeku papa Benedikt XIV tvrdio da se na unijatskoj liturgiji sve čestice pretvaraju u tijelo Hristovo. Patrijarh Pavle jasno kaže: ‘Mišljenja, da na Diskosu, ne samo Agnec, nego sve čestice tokom Liturgije postaju Telo Hristovo, ne pripada Pravoslavnoj crkvi”. To je ozbiljan i odlučan stav koji poriče tvrdnju vladike Atanasija.

Kada se molitveno derznovenije pretvara u čovjekocentričnu drskost, to neka on sam odluči. Ionako je već i smisao svetopredanjskih tropara počeo da mijenja, pa je u svom prevodu ”Časoslova” (SASinod, Beograd, 2000), u troparu Prepodobnom umjesto ”prilježati že o duši, vešči besmertnjej” (”starati se o duši, tvari besmrtnoj”) preveo kao ”starati se o večnom životu”. Je li to i besmrtnost duše dovedena u pitanje?

Tropar trećeg časa

Tropar trećeg časa u Liturgiji sv. Jovana Zlatousta svešteno je naslijeđe slovenskih pravoslavnih crkava i, kao takvo, nikome i ničemu ne smeta. Koliko ga je poštovao sv. Jovan Kronštatski možemo zaključiti iz njegovog teksta u kome je savjetovao vjernom narodu da ovaj tropar čita za vrijeme osvećenja Časnih darova:
”Tebe pevamo, Tebe blagosiljamo, Tebi blagodarimo, Gospode, i molimo ti se, Bože naš”. Dok se pjevaju ove riječi, čitava crkva, svi koji stoje u hramu, treba da se mole zajedno sa onima koji sveštenodejstvuju – kako bi Otac nebeski nisposlao Duha Svetog na nas i na predložene Darove – i da izgovaraju u sebi molitvu: ”Gospode, Koji si u treći čas Apostolima Svojim nisposlao Presvetog Duha Tvoga, Njega, Blagi, ne oduzmi od nas, no obnovi nas koji ti se molimo…Srce mi čisto sazdaj, Bože, i Duh prav obnovi u meni… Ne odbaci me od lica Tvoga i Duha Tvoga Svetog ne oduzmi od mene”. U tom trenutku nijedna duša ne treba da ostaje hladna, nego treba da plamti ljubavlju prema Bogu; a dušu, na to opet podsećam, hlade životne brige i strasti, kao što su: uživanje, korist, sticanje, gnjev, neprijateljstvo, mržnja, ljubomora. Neka vaše duše upravo u tom trenutku plamte kao svetiljke, kao kandilo koje gori, kao dim tamjana koji širi miomiris i penje se u vis”. Valjalo bi se upitati, eda li smo veći od sv. Jovana Kronštatskog, čija je Liturgija Bogu vaskrsavala mrtve?
Naš patrijarh Pavle kaže da su Srbi i Rusi unijeli tropar trećeg časa u Kanon evharistije ”zbog potrebe jačeg naglašavanja epikleze u Liturgiji”5. Ne osuđujemo Grke ako ga nemaju, ali ne moramo u svemu da se na njih ugledmao.

Učiteljnoje izvjestije, to jest Liturgijsko uputstvo

Šta je skrivilo ”Učiteljnoje izvjetije”6, divno liturgijsko uputstvo sveštenoslužitelju , vladici Atanasiju, pa ga naziva ”unijatskim”, to niko ne zna.

Da li to što tamo piše da se Liturgija, osim u krajnjoj nuždi, ne smije služiti nigdje osim u hramu, a vladika Atanasije na predavanjima govori o služenju Liturgije na livadi, gdje nema ni carskih dveri, ni zavjese? Da li zato što piše da lice koje se rukopolaže za sveštenika treba da bude ”časno, pismeno i znalac Svetog Pisma i drugih crkvenih pravila”, a neki su počeli da rukopolažu skoro ljude sa ulice, nipodaštavajući bogoslove kao neobrazovane u njihovom ključu? Da li zato što sveštenik ne smije da služi Liturgiju bez punih odeždi? Da li zato što sveštenik koji ima grijeh na duši, ne treba da liturgiše dok se ne pokaje i ispovjedi svome duhovniku? Da li zato što treba sa svima da se pomiri prije služenja? Da li zato što treba da se uzdržava od bračnih odnosa prije i poslije služenja (kao i laik uostalom).
Da li je unijatsko uputstvo to što piše da treba da se čuva od rasijanosti, razdraženosti, prejedanja, prepijanja, pretjeranog spavanja? U ”Učiteljnom izvjestiju” veli da sveštenik treba da se stara ”da ima sve one vrline koje će očistiti savjest njegovu od grijehova, a srce njegovo da je čisto od svih tjelesnih požuda”. Je li to ‘unijatstvo”?
Da li je unijatstvo to što sveštenik uoči Liturgije treba da odsluži večernju i da razmišlja o stradanjima Gospodnjim i Vaskrsu, čitajući molitve pripreme i akatiste? Da li fali nešto uputstvima o tome u kome stanju treba da budu bogoslužbeni predmeti i sasudi? Ili kakav da bude evharistijski hljeb (”prostom vodom umiješen, dobro ispečen, kvasan, nepresoljen, svjež i čist”), ili vino (”mora imati vinski ukus i miris, za piće prijatno i da je čisto, nepomiješano ni sa kakvim drugim pićem”)?
Da li su štetna uputstva o specijalnim slučajevima koji se mogu desiti sa Svetim Darovima u toku služenja Liturgije (npr. ako hitno pozivaju sveštnika da pričesti umirućeg)? Neka nam se objasni zašto je ”Učiteljnoje izvjestije” ”tipični proizvod i namet na vilajet onog novodobskog zapadnog ropstva pravoslavnog bogoslovlja”, a korišćenje djela rimokatoličkih liturgičara za vršenje reforme pravoslavne Liturgije (Robert Taft, Huan Mateos, Miguel Aranc) nije ”zapadno ropstvo”! Toliko, tek da se zna da Sveto Predanje nije uvijek ono što neki tvrde da jeste.

A nepoštovanje odluke Sabora, jasno je, zna se kuda vodi i kakva ”teologija” podstiče da se Sabor prezre.

Sapienti sat, ili, na srpskome, pametnom dosta. Cilj ovoga odgovora jeste, da ponovimo, da se pravoslavna javnost upozna sa onim što predstavlja predanjsku praksu Liturgije, a ne polemika s vladikom Atanasijem i ”iže s njim”, koji reforme izvode u ime obnove ”drevnog poretka”. Svi reformatori ovo dobro znaju, ali hoće drugačije. Zašto?
No, kako kaže Poslanica istočnih patrijaraha iz 1848. god. u Pravoslavnoj vjeri Sveto Predanje čuva sav narod Božiji, a ne samo Episkopi. Stoga i čujemo i vidimo velika talasanja i uznemirenost našeg naroda i sveštenstva, kako vapije da im se u Liturgiju i vjeru ne dira. I mi smo, služeći Bogu i njegovom narodu, htjeli pomoći da Sveto Predanje ostane neokrnjeno i čisto u svoj njegovoj punoći.

Na kraju, jedno nezaobilazno pitanje Preosvećenom (umirovljenom) Atanasiju i ostaloj Gospodi novotarima:

sa čijim blagoslovom i dozvolom su se tako ostrašćeno upustili u reformu Svete liturgije i zašto tako histerično brane svoje postupke koji se nikako i ničim ne mogu odbraniti?

Nema sumnje da su njihovi postupci gorki plod neblagoslovene samovolje, čije će posledice biti još gorče sa nepredvidivim krajnjim ishodom. Da se to ne bi dogodilo, što smatramo da nije nikome namjera, sa smirenjem priklonimo svoje glave pod blagoslov Crkve koji se na nas u danom slučaju izliva preko, za sve, obavezujućih odluka Svetog arhijerejskog sabora naše Crkve.

JEFREM, episkop banjalučki

Korišćena literatura:
1. Episkop Atanasije, Hristos – Nova Pasha, Hilandar – Ostrog – Tvrdoš, 2007.
2. Božanstvene Liturgije, Manastir Ćelije, 1987.
3. Otac Justin Popović, Dogmatika III, Manastir Ćelije, 1978.
4. Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere I – III, SASinod, Beograd, 1978.
5. Vladimir Vukašinović, Liturgija i kultura, Gutembergova galaksija, Beograd, 2004.
6. David Petras, Liturgical Reform in the Byzantine Church, www.davidpetras.com
7. Paul Meyendorff, Liturgical Path of Orthodoxy in America, www.kiev-orthodox
8. Sergej Nosov, Obnovljenaštvo 20-ih i 90-ih godina XX vijeka: neraspadiva prejemstvenost (”Verujem Gospode i ispovedam, Obraz Svetački, Beograd 2005)
9. Jovan Fundulis, Liturgičke nedoumice, Eparhija žička, Kraljevo, 2005.
10.Sveti vladika ohridski i žički Nikolaj, Žiča 2003.
11.Časoslov, SA Sinod, Beograd 2000.
12.Dva veka u Kronštatu, Obraz Svetački, Beograd, 2006.
13.Sv. Jovan Kronštatski, Božanstvena Liturgija, Dobrotoljublje, Novi Sad, 2000.
14.Učiteljnoje izvjestije (u crkvenoslovenskim služebnicima)

Izvor: eparhija banjalučka

- podebljanja uradila redakcija-

Redakcijski komentar

Slava i Hvala Bogu! NA MNOGAJA LJETA PREOSVEĆENI VLADIKO!




17 коментара у вези “Svetu Liturgiju očuvati i služiti neizmjenjenu”
  1. Kao prvo mislim da vladika Jefrem nije napisao ovaj clanak. Moguce je da je ucestvovao kao posmatrac ali zasigurno on nije autor. On ne poseduje nikakvo znanje o ovim stvarima a narocito kad navodi pomenute liturgicare kao sto je Taft itd. Nazalost u tekstu ima mnogo protivrecnosti, ali necemo sada o tome. Ko god da je pisao tekst treba da bude svestan (makar malo) velicine vladike Atanasija i njegovog zivog liturgijskog zivota koji je zaista toliko puta posvedocen. Odeljci koje autor citira tesko je komentarisati buduci da su potpuno izvuceni iz konteksta u kome su napisani a i iz konteksta zivog liturgijskog sluzenja evharistije-pricesca. Naime autor deluje kao jedan “religiozni profesionalac” (o. Smeman) koji potpuno bezivotno govori o najzivotnijim stvarima. Kazem uzelo bi mnogo vremena da komentarisemo clanak ali prokomentarisati jedan vidljivi bezosecaj kada je u pitanju Sveta Liturgije, nije zgoreg, cak sta vise i pozeljno je…

  2. Како ти знаш да Владика Јефрем није писао овај текст?Да му ниси држао свећу?Молим те немој да износиш такве глупости пред народ.Ви змијолози чим не можете да оборите истину покушавате да се пребаците на неке неважне ствари.Чак и да није ово текст Вл.Јефрема,ко год га је написао изнео је необориве аргументе против тог твог великог и паметног Атанасија свезнајућег.За такве ликове као што си ти,он је већи од самог Бога са небеса.Код вас је човекуљубље изнад Богољубља.Клањате се идолима који издају своју вечеру да би задовољили увек гладне ФАНАРИОТСКЕ прохтеве и жеље.Даће Бог да Вл.Јефрем седне на Српски Трон и да одува ове змијологе и продане душе.

  3. Slusaj ti liturgicaru!

    Kako ti znas da vladika Jefrem ne poznaje ove stvari? Mislis, ako si ti cuo za Tafta da niko nije! Odeljci koje autor komentarise nije tacno da su izvuceni iz konteksta ,jer se jasno navode neke stvari. Dokle vi i slicni tebi mislite da branite APO-TASU?
    Sacekaj da on napise odgovor ,pa ces da vidis njegovo svedocenje Liturgije kao npr.( neznaveni, mutavi, nepismeni ja sam najpametniji, ko moze da kaze nesto protiv mene ili meni slicnih kad smo mi pokupili sto je bilo znanja sveta i sada ajd da menjamo.) Mislim da im reforma ne ide bas po planu jer, Srbin ima jedan mentalni sklop koji nije lako savladati. Kad ga nisu tudjini pogazili i promijenili bas ce neki slicni APO-TASI. A to sto Smemana nazivas” religiozni profesionalac” smatram da vise ovaj epitet odgvora vladiki Atanasiju.
    Mislim, da ti dobro poznajes Liturgiju, znas, ono iskonsko kao kako je bilo sta se desavalo i tako. Ma nemas ti pojma. Nauci ti sada da zivis kako treba a ne kako je bilo. A velicina vladike Atanasija ce sama reci o sebi ako je on ispravan.Ali vec 40 godina on ide svima u kontru pa na kraju cuti. sta se desilo sa g.Miodragom Petrovicem? Napisao Tasa tamo knjigu Hristos a ne Hrist, pa se tako ispucao,napadao coveka ina kraju kad je g.Petrovic dokumentovao i dokazao svoju tvrdnju, tasa cuti i sve u redu. Napadao, pljuvao,blatio, razne izraze koristio i cuti.
    Misim da to nije u redu.

  4. Пошто се владика бањалучки Г. Јефрем позива на оца Јустина Поповића и неаргументовано истиче да је његова Догматика протерана са Теолошког факултета у Београду, ево једног цитата из писма Архимандрита Јустина Поповића Оцима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, писаног уочи Ђурђевдана 1977. год. (непосредно пред блажено упокојење оца Јустина):

    “… Цариградски иницијатори таквог принципа `репрезентовања` Православне Цркве на Саборима, а и они који такав принцип `репрезентовања` прихватају – принцип који је, по њиховој теорији, сагласан `систему Аутокефалних и Аутономних` Помесних Цркава – заборавили су да је такав принцип у ствари супротан саборном предању Православља. Овај и овакав принцип `репрезентовања`, нажалост, прихватили су и скоро сви остали православни представници, јер су ћутке, или уз голоречиве протесте, прихватили такво `репрезентовање`, заборављајући притом да је Православна Црква по својој природи и догматски непроменљивом саставу епископална и епископоцентрична. Јер: епископ са мноштвом верних око себе јесте израз и манифестација Цркве као Тела Христовог, особито на светој Литургији; Црква је Апостолска и Саборна једино преко еписопа, као глава реалних црквених заједница – епископија. Међутим, остале, историјски настале, и зато променљиве, форме црквене организације Православне Цркве: митрополитска, архиепископска, патријарашка, аутокефална, пентархиска, аутокефална, аутономна и друге, ако их је било или их буде, немају и не могу имати пресудам и одлучујући збачај у саборном систему Православне Цркве. Штавише, оне могу бити и сметња правилном функционисању саборности ако собом заклањају и потискују епископални карактер и структуру Цркве и Цркава. Нема сумње, у томе је управо главна разлика између православне и папске еклисиологије.”

    Овај текст указује на истоветност поимања улоге Епископа у Цркви код блаженог оца Јустина Поповића и великог савременог теолога митрополита Јована Зизиуласа.

  5. za liturgicara :

    sta pricate coece ?

    kakav je to liturgiski zivot : ici naokolo ,ljude vrijedjati ,omalovazavati ,ponizavati .
    mada u penziji ,ponasati se kao da je zaduzen za teologiju spc .

    gordost ,oholost ,uobrazenost — to li je tasin liturgicki zivot ..

    mada mirjani ,mi nismo glupi .
    vrlo vazno ,koliko atanasije zna da citira ,,tE ove ,te one teologe .
    cim otvori usta i pocne da lupeta i vrijedja sve znanje ne vrijedi lule duvana .

    znanje ne spasava .
    smirenost ,zivot po zapovJestima ,gospodnjim ,vjera — to spasava .
    neka se tasa malko spusti sa svoga trona dezurnog teologa PREUCIO JE .

  6. TREBA BI APOSTASIJE DA PROUCI MALO NOVI PRAVILNIK O PONASANJU SVESTENIKA, KOJI JE NEDAVNO IZDALA GRCKA CRKVA, A OVDE OBJAVLJENO. IMA ON TU MNOGO STA JOS DA NAUCI I UVEZBA!

  7. Zao mi je gospodo, ali vi niste shvatili poentu liturgicara. Uzeli ste jako ozbiljnu ulogu da branite Crkvu i teologiju od vladike Atanasija. Zaista hrabro!!! Neki to rade braneci crkvu od svetog ptr Pavla i onog cetinjskog proroka i mucenika Amfilohija koji je svojom zrtvom pokazao kako cio zivot treba da postane liturgija i kako kanoni ne koriste ako nema zrtve i zivota. ” Po delima njihovim, poznacete ih”. Ko nije poznao Atanasija i Amfilohija onda kad su se kao ptici svili oko svetog Justina novog (u vreme zlog komunizma) pa posle i u Bosni kad je sve izgledalo tako strasno(cega smo i mi svjedoci), pa posle na Kosovu gde je sve izgledalo izgubljeno i pogubljeno… Vladika Atanasije je sluzio Liturgiju u jednom rovu na Hercegovackom ratistu. Tutnjale su granate, ljudi su bili izgubljeni od straha. U rovu nije bilo dveri, zavesa,zvoncica pa ipak je Bog primio prinos njihov i osecalo se neverovatno prisustvo Duha Svetoga. SVI SU SE PRICESTILI. Vladika Atanasije je priznat kao bogoslov i duhovnik u citavom pravoslavlju a i sire dok je Jefrem poznat samo, a caki ne i u celom banjaluckom kraju. Covek preporucuje pricesce samo cetiri puta godisnje. To je zaista veliki problem za one koji iole pozanaju ucenje crkve i otacko bogoslovlje. Jednostavno to je nedopustivo… Za Bakonju koji pita kakav je to liturgijski zivot hteo bih da kazem da je liturgijski zivot svaki momenat naseg zivota a koji pocinje i koji se zavrsava sa evharistijom-pricescem. Bez toga nema nista. Sve je jedna hladna improvizacija kao sto je to misa u katolickoj crkvi. E to ti je Bakonja liturgijski zivot. Sve drugo je pozoriste pa cak zahtjeva i zavjese i zvoncice da bi predstava izgledala upecatljivija… Onaj koji to nije razumio vecito ce videti kao problem sve ono sto je sporedno i od hiljadu-razrednog stepena. Pricesce je bilo centar zivota i svakodnevnica svih svetih i svih koji su zaista razumeli teologiju medju koje spada i nas veliki vladika Atanasije.

  8. Sto se toliko zure da promene liturgiju?

  9. Stefane, pogresno si postavio stvar pa ti je zato i pitaje amartia (promasaj). Ili si mozda htio da budes ironican….????

  10. Mislis brate Stefane, kakvo li ce pricescivanje uvesti?
    Dipenzacije – sigurno u Evrima!
    Pastiristica

  11. Sta je Marija htela da kaze?

  12. Patisticaru!!!!Sta je hteo Vladika Atanasije da kaze sa
    njegovim najglavnijim izdanjem -Zablude Raskolnika TZV Starokalendaraca.

  13. MORA DA JE SESTRA MARIJA MISLILA NA ONO PRAVILO:

    KAD JEDINI NEPOGRESIVI “KATOLICKO-EKUMENSKI” APOSTOL NA ZEMLJI (BEN-EDIKT SRAFCIGER #16)BLAGOSIVA SVE NAJGORE GREHE I PRICEST, PO PLACANJU ODGOVARAJUCE DISPENZACIJE U JEVRIMA. STEDITE PARE SRBSKA BRACO I SESTRE, NECE NAM BITI LAKO OSTATI BEZGRESAN I NEPOGRESIV I PODICI DECU U ZEMLJI SRBSKOJ!

    POSLASTICAR

  14. Anastasija, procitaj knjigu. Ja se nadam da se nakon toga ovakvo pitanje nece ponoviti…

  15. Knjigu sam procitala,proucila i prisla Srpskim Zilotima,
    i zato cu biti zahvalna Atanasiju do kraja zivota.Ali pitam tebe zasto tako kako kazu skolovani teolog,da napise tako prostu knjigu,punu ,besa,zluradosti!Ustvari uvek upucujem Srbe gde da je nadju na interntu i procitaju,izaziva suprotno nego sto je Atanasije iz sela iz okoline Sapca mislio uciniti!Pitam tebe,bolje ga poznajes i postujes,uvek je dobro znati vise jel tako?Dodala bi i nesto na grckom(sada ga ucim) ali nemam na kompjuteru program,ali zato nas Atanasije,to uvek ucini da mu se dive!Obicno iz sela odakle je on ljudi su prirodno veseliji,takva im je krv,a on nesto
    puno namcorast.

  16. Sto se tice sluzenja Liturgije u rovu,to je u redu.Ja nisam u rovu,nije rat u Australiji,i ne shvatam sto mu je stalo da menja!Sto bi ja pristao da se slozim sa neci sto nisu moji roditelji!
    A bas ako bi zeleo da ne daj Boze idem na neke promene ima drugih crkvi po Australiji,gde sam uveren nema neuravnotezenih u mantiji!Lepo je sto su danasnji revnitelji puni postovanja prema svome duhovnom Ocu Sv Justinu Celijskom to nam stalno pricaju!Ja cu dodati nesto,kao mali decak,pre nego sto sam emigriro sa roditeljima u Australiju,ja sam sa majkom isao u posetu
    Sv justinu.Ja se ne secam da je ikada bilo tih njegovih duhovnih ceda tamo.

  17. BRATE NIKOLAJ,
    PA TO TI JE PO TEOLSKO FILOZOFSKOJ LOGICI I PATRISTICKOJ DOGMATICI LAKO OBJASNITI!
    PA NISU BILI RODJENI TADA!
    DA NAS BOG SACUVA!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo