Вести

Ukupno gledano najrealnije je da se odigra scenario kontrolisane krize, čime bi se iznudila podela, a najbolje rešenje za Evropu bilo bi kolektivno priključenje Evropskoj uniji zemalja Balkana koje će staru Evropu predstaviti kao najodgovornijeg i najspremnijeg faktora stabilizacije situacije jer je kosmetska kriza dovela do sve izglednijih podela i nejedinstva u samoj zajednici evropskih država.

U poslednje vreme, posle čvrsto predstavljenih stavova Beograda i Prištine, koji su toliko suprotni da je svima jasno da su istrošeni svi aduti koji bi eventualno mogli da dovedu do nekog rešenja koje bi zadovoljilo obe strane održavaju se još dva moguća rešenja koja u sebi sadrže određen broj podvarijanti.
Jedna od sve češće spominjanih opcija rešavanja kosmetske krize, kojem su se najglasnije priklonili Ričard Holbruk, Morton Abramovič i najekstremniji albanski lideri sa Kosmeta predviđa da će odugovlačenje rešenja ili eventualno prolongiranje obećanih rokova dovesti do eskalacije nasilja u Pokrajini. U to ime jedan od najglasnijih zagovornika ekstremnog zaoštravanja krize Agim Čeku upozorava međunarodnu zajednicu: „Mi smo privrženi putu UN i bili smo strpljivi, zato nemojte izneveriti naše poverenje!“.

Naravno, za ovakvu akciju, koja bi destabilizovala Balkan i Evropu Priština bi tražila odobrenje Vašingtona. U situaciji oklevanja i produženja rokova, uz mig iz Vašingtona, međunacionalni odnosu na Kosovu i Metohiji bi se zaoštrili do otvorenih sukoba prema receptu kontrolisane krize, slično onoj koja je vođena za vreme bombardovanja SRJ 1999. Došlo bi do eskalacije pritisaka na nealbance, čak bi se sporadično sukobile međunarodne snage i Albanci, tako da bi u jednom trenutku međunarodne snage bile „prisiljene“ da razdvoje Albance i nealbance tampon- zonom, koja bi se za kratko vreme pretvorila u granicu. Ovo bi sve izgledalo kao iznuđena podela. Međutim, na ovakvom scenariju SAD rade od marta, kada je već bilo jasno da Ahtisarijev predlog nametnutog rešavanja statusa Kosmeta neće dobiti zeleno svetlo u Savetu bezbednosti UN. Sasvim sigurno da Amerikancima za realizaciju ovakvog scenarija, ide naruku i sve prisutnije nezadovoljstvo žitelja Kosmeta prema njihovim političkim vođama.

Jedna od podvarijanti ovog rešenja kosmetske krize je i unilateralno proglašenje nezavisnosti od strane prištinskog političkog rukovodstva. I ovo rešenje bi dovelo do zaoštravanja odnosa prema nealbancima, ali i prema međunarodnim posredničkim snagama, tako da bi eskalacija nasilja dovela, takođe, do formiranja tampon zone između nealbanaca i Albanaca.

Drugo rešenje, koje zaslužuje pažnju, a koje je bilo u opticaju uoči aprilske posete ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova i kojim bi Moskva bila zadovoljna jer ne bi pretilo ničijim interesima kako u regionu Balkana tako i šire, odnosilo se na novi kvalitet u odnosima Beograda i Prištine prema Evropskoj uniji, kao i ostalim državama eks Jugoslavije, koje su u čekaonici za prijem u zajednicu evropskih država.

Suština ovog rešenja oslanjala bi se na dobru volju EU, koja bi primila u svoje redove Srbiju i Kosmet kao i sve ostale države bivše Jugoslavije koje su u predvorju velike Evropske unije. Na ovaj način EU bi preuzela potpuno u svoje ruke odgovornost za rešavanje „kosmetskog pitanja“. Takva situacija devalvirala bi značaj granica i ne bi ugrožavala ničije interese i niko ne bi bio potpuno poražen, a niko ne bi bio apsolutni pobednik.

Ovakvo rešenje statusa Kosova i Metohije bi sadržalo kompromis svih strana, pa i EU, koja prema dogovoru sa SAD preuzima na sebe brigu o Kosmetu u narednom periodu. Na ovaj način EU bi pokazala da nije samo „štitonoša“ američkih interesa i da u kosmetskoj krizi vidi i elemente koji bi ozbiljno mogli da ugroze jedinstvo EU. Evropa je do sada nastojala da se kod Amerike izbori za status kontrolora balkanske zbilje, ali sem podaništva, nije ništa želela da uloži kao svoj ulog u riskantnoj balkanskoj igri, u koju bi svi verovali, a u prvom redu Beograd i Priština.
Pošto je Rusija 28. juna odbacila i četvrti nacrt rezolucije o Kosmetu, postaje sve jasnije da put za rešavanje kosmetske krize koji vodi preko SB UN mora uvažiti stav Rusije i Srbije da Priština ne može dobiti sve, a Beograd izgubiti sve.

Široka i nadgledana autonomija Kosmeta, koje je i dalje u sastavu Srbije, gotovo je neverovatan ishod koji bi bio realan samo kada bi ga podržala Amerika. Međutim, status kvo je po svoj prilici nešto što bi ovoga trenutka najviše odgovaralo i Bušu i Putinu, posebno Beogradu, a najmanje Prištini, pošto bi nerešavanje statusa Kosmeta do jeseni ozbiljno uzdrmalo političku elitu koja je Albancima sa Kosmeta obećavala nezavisnost, a ništa nije uradila.

O protektoratu od nekoliko godina nad Kosmetom od strane EU progovorili su neki beogradski analitičari. Protektorat bi imao ograničeni „vek trajanja“ posle kojeg bi se organizovao referendum i to bi moglo da bude neko održivo rešenje koje zahteva mnogo ozbiljnije angažovanje međunarodne zajednice nego što je to do sada bilo.[ antrfile ]

NOVI KOSOVSKI BOJ

„Pred očima celog sveta odvija se novi, sada srpsko-američki Kosovski boj. Na jednoj strani je autoritet velike svetske sile, a na drugoj strani je Srbija, koja ističe argument prava. Svi oni koji se svrstavaju iza politike velike sile kažu Srbiji: Zaboravite pravo, zar ne vidite da je sila jača od prava? Ključno je, međutim, pitanje da li je i u ovom novom kosovskom boju jača sila ili pravo?“– rekao je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica uoči Vidovdana.

U nalaženju izlaza iz dosadašnje pat pozicije najviše se očekuje od Putina i Buša i njihove sposobnosti da u četiri oka pronađu opciju koja bi tog trenutka najviše odgovarala i Moskvi i Vašingtonu, a bila bliska Beogradu i Prištini. Međutim, po svemu što se događa, očekivanja su ovoga trenutka nerealno optimistička.

Evropa je činilac rešavanje kosmetske krize, koji se boji da ne izgubi poziciju neometanog korisnika ruskog gasa zbog svog stava koji se priklonio svom snagom SAD učestvujući u kreiranju do sada četiri nacrta nove rezolucije o statusu Kosmeta.

Na drugoj strani ovog trenutka Rusija ima, prema američkoj agenciji „Stratfor“, diplomatsku, ekonomsku i vojnu opciju za rešavanje kosmetske krize. Diplomatsko oružje Rusije je veto, na ekonomskom planu Evropa je pod pritiskom zavrtanja slavina na ruskim gasovodima, koji greju zimi celu Evropu, dok je vojni faktor, po „Stratforu“, vezan za dopremanje ruskih trupa u Srbiju i na granice sa Kosmetom.

Ukupno gledano najrealnije je da se odigra scenario kontrolisane krize, čime bi se iznudila podela, a najbolje rešenje za Evropu bilo bi kolektivno priključenje Evropskoj uniji zemalja Balkana, koje će staru Evropu predstaviti kao najodgovornijeg i najspremnijeg faktora stabilizacije situacije jer je kosmetska kriza dovela do sve izglednijih podela i nejedinstva u samoj zajednici evropskih država.

GLAS-JAVNOSTI