logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: obrisano    799 пута прочитано    Датум: 6.09.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Izdaja!Šta je u stvari izdaja? U rubrici Komentari ”Nova Srpska Politička Misao” je objavila polemiku između gospode Vladimira Milutinovića i Slaviše Lekovića, pod naslovom o ”Jeziku Radikala”.

 piše: Janko Bojić

Ako sam dobro razumeo ovu polemiku čini mi se da se ovde radi o stavu SRS koja u svom rečniku koristi termin izdaja, ili izdajstvo. Veoma rastegljivo je išla ta polemika da bi se sve otprilike svelo na to da Radikali optužuju druge političke stranke za izdaju i time sebi prikupljaju poene u smislu popularizacije stranke. I da radikali imaju svoju definiciju šta je to izdaja.

Ne poznajem rad i platformu ove stranke, koja ako je i zaista radikalna stranka ona bi trebala da sledi ideje starih radikala, stranka koja je uzdigla Srbiju na pijemont svetskoga ugleda. Zato i jesam ponosan što i sam potičem iz radikalske familije. No i zaista sa današnjom radikalnom stranokom nemam veze ili bilo kakvih kontakata. Mada, nedavno mi prebaciše simptizeri Tadićevaca da sam ih i ja etiketirao za izdaju. A da eto pribogu se time služe, i radikali, i još kako nepoznata osoba reče neki drugi elementi. Jedan od polemičara je otišao do te mere da je radikale napao u smislu da se služe nedemokratskim idejama i tako dalje.

Prvo treba istaći da ne postoji radikalna definicija izdajstva već univerzalna ili pravna definicija. Dakle ako neko želi da polemiše, da li radikali, ili bilo ko zloupotrebljavaju termin izdaje onda mora da ima na umu da se sve kritike upućene toj stranci moraju uputiti prema osnovi na kojoj je zasnovana definicija termina izdaja.

Pre nego što istaknem tu definiciju, želim da istaknem, još i ovo, da se svugde u svetu izdaja smatra najvećim krivičnim delom. U Kanadi, USA, Britaniji izdaja se kažnjava izricanjem maksimalnih kazni prekršiocu, gde recimo u USA, za izdaju je predviđena čak i smrtna kazna.

Šta se podrazumeva pod izdajom, i ko se može tretirati kao izdajnik? Kako advokati na u USA i Kanadi a, i drugi pravni analitičari se često, radi definicije termina, pa čak i na sudu koriste Vebsterovim rečnikom, zato i ja prizivam u pomoć taj isti rečnik. Prema Vebsteru: Izdajnik je onaj koji grubo krši svoju vernost i odanost svojoj državi, onaj koji izneveri poverenje i stavi se na raspolaganju neprijatelja. Ona osoba ili grupa koja podržava okupaciju suverene zemlje bilo celeine ili jednog dela njene teritorije. Ona osoba ili grupa koja napada i izdaje tradicionalne vrednosti koje su osnovno obeležje sopostvene nacije. Ona osoba ili grupa koja radi protiv nacionalnih interesa. U krajnjoj liniji neko ko je dislojalan.

Imajuci u vidu da je SRS trenutno najpopujarnija politička stranka u Srbiji onda se i defacto neko mora zapitati zašto? Ta stranka dakle pred sudom naroda uspeva da svoje ideje prilagodi njemu i da ga pridobije uza sebe. Ne zaboravimo da je glas naroda Božiji glas. Narodni sud je onaj pravi, i jednini iskonski častan, i pošten. Osoba koja se meni obratila tvrdi da ona sa neke naučno – filozofske, misli tumači politiku. U istinu bila je dovoljno podložna kritici, a kada nišata nije mogla da iskopa čime bi čvrsto podkovala svoj stav, reakla je da sam maliciozan. Toliko o onima koji sa naučno – filozofskog stanovišta pribeagavaju da tumače političke ideje. Politika je jedno, a nauka o politici je nešto savim drugo. Tu se ta osoba meni obraća pa kaže da je etiketiranje jedan trend koji se danas u Srbiji strašno promoviše. Šta bi onda rekli Regan, Trudo, zmioglavasta Margaret Tačer, Toni Bler, Bul Klinton i ovaj Boris Jeljcin americki, Đorđe II inperijus stupidius, ili da je kojim slučajem živ Vinston Čurčhil.

Regana su zvali naci Regan, američka guska i tako redom. Margaret Tačer zmijoglava otrovnica, gvozdena dama i tako dalje. Bula Klintona, čak i Monikina krava sa jednom sisom. A za potonjeg imperatora Đorđa, ne mogu sve da nabrojim. Inače Vinstona Čurčhila, su nazivali buldog. U političkom rečniku i žargonu mnogo je još toga dozvoljeno.

No i radikalima prišivaju svašta, i to nešto što nije šak ni nalik na stvarnost, a što se u sklopu tog žargona pretvara u osudu. Jedno je presuditi, a drugo ubeđivati. Tako se ovoj stranci pripisuje da je ona nacionalistička, velikosrpska i tako redom. Bar je meni tako preneseno. Kada sam one koji ovako i na ovaj način optužuju ovu stranku, a šta oni navode kao dokaz, da je to kako radikali postupaju negativno i za osudu bilo, kada sam ih činjenicama razobličio onda su oni prešli na teoriju tuc-muc. Kada sam im objasnio da je velikosrpski nacionalizam kominternovska podvala, koju su danas prihvatili neonacitički krugovi, koji su sebe proglasili, novosvetskim porednicima (novo order seklorum) da bi se rasistički poneli prma srpskom etnicitetu, ostali su nemi. Kada sam im objasnio da kvebešaka nacionalistička stranka Parti Kvebekua, je u stvari ultranacionalistička i šovinistička, ili one partije koje zagovaraju nezavisno Kosovo, Crnu Goru i tako redom su iste i slične toj Kvebeskoj nacionalističkoj stranci. A da su radikali prema njihovim opisima umereni u odnosu na ove druge ultrancioanlističke partije. Više ih nije bilo da sa mnom polemišu.

Sada da vidimo kako se ponašaju pojedine stranke koje u Srbiji u ime nekog ne postojećeg internacionalizma, danas plavog, neokonzervativnog i neonacističkog, a ranije crvenog internacionalizma. Te stranke kritiukuju i napadaju svaku nacionalnu misao, i nipodaštavaju tradicionalne i istorijske vrednosti, nazivajući to sve srpskim nacionalnim romantizmom. Šta za ovakve, definicija izdaje kaže? Izdajnik je onaj koji se grubo obrušava na trdeaicionalne vrednosti.

Pojedine stranke u Srbiji anacionalne, nepolitične i isključive, na direktan ili indirektan način se bacaju u zagrljaj neprijatelju. Grliti se i ljubiti se sa Karlom Del Ponte, patološkim lažovom Solanom, baciti se u zagrljaj Bleru, Sarkoziju, Klintonu, Olbrajt i tako redom je nešto što u meni lično izaziva gađenje. Jesu li se ti ljudi izvinuli srpskom narodu za njihov agresivan rat protiv njega? Jesu li se izvinuli što su širom upokojene SFRJ podržavali genocid nad srpskim narodom, mahom se udružujući u savezništva sa trdaicionalnim neprijateljima država koje reprezentuju? Jedan predstavnik Velike Britanije, Francuske, USA kada se udruži sa neoustaškim pa čak i ustaškim elementima, balistima, Drljevcima iz Crnegore, protiv Srbije koja je tim državama bila odani saveznik kroz skoro celokupnu istoriju prošlog veka. Em su takvi izadjnici svojih država i naroda, em i oni koji se iz Sdrbije bacaju njima u naručje se drugačije ne mogu nazvati nego izdajnici. Izdajnik je onaj koji grubo krši svoju vernost i odanost svojoj državi, onaj koji izneveri poverenje i stavi se na raspolaganju neprijatelja. Dakle ovdi je izražena obostrana izdaja.

Pojedini ”političari” u današnjoj vladi Srbije, pogotovu oni koji dolaze iz redova SPO i DS direktno ili pak indirektno podržavaju okupaciju Kosova, zarad kako oni to kažu ulaska u Evropu, ili poštovanja principa međunarodne zajednice. Srbija je u Evropi. A ako ovi političari smatraju da se po svaku cenu pa čak izdajući interese svoje zemlje i svoga naraoda, zarad učlanjenja u onaj satrap što se zove EU, ja imam pitanje za takve. Da li oni koji se na ovaj način i pod ovim izgovorom zarad lažne evropeizacije, bacaju u naručje neprijatelja, da li takvi vide i osećaju da je EU, novi vid revanšizma nemačke nacističke politike? Podrška bilo kave i koje vrste okupacije dela nacionalne teritorije se smatra veleizdajom.

Ako su današnji radikali uspeli da za sebe vežu većinu naroda u Srbiji, koji sudi i rasuđuje trezveno i odbacuje politiku zasnovano na ”naučno – filozofskim” pseudo ali izdajničkim teorijama, onda njihov rečnik nema pravo niko da osuđuje. Jer im je narodna presuda garant za njihova dela. Zato se oni koji se istračavaju ovom pseudo frazologiom, moraju preispitati, zbog čega su odbijeni i odbačeni. Moguće da im visoko naučni motivi ne omogućavaju da sagledaju pravu istinu i da zaista uoče da u njihovom ponašanju ima veoma visokog izdajničkog mentaliteta. I da oni čak i ne znaju definiciju izdaje. Pravosuđe i zakonodavstvo je u tom smislu dosledno. Zakon ima pravo da ne poznaje i ne razume, ali nema pravo da ga ignoriše.

Janko Bojić




1 коментар у вези “Prvo definisati pa onda polemisati!”
  1. Kao i uvek ineresantno brate Janko.Kod nas u Australiji vrlo si postovan.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo