Sveštenik sam već pedeset i šest godina. I moji savremenici i ja spadamo u izlapele, kako nas neki mlađi sveštenici, pa i episkopi, nazivaju.
za novinar.de piše: Mateja Matejić-protojerej
Sveti Sava manje obrazovan? Možda smo izlapeli jer ne pamtimo da se po Crkvi ovako i ovoliko vršljalo kao sada. Nekoliko mladjih, inteligentnih, energičnih, ali samovoljnih i prepotentnih episkopa nam dokazuju da se kod nas Srba, Sveta liturgija pogrešno služila već osam vekova, sve dok oni nisu postali episkopi.
Ispada da su Sveti Sava i svi posle njega bili manje obrazovani i manje revnosni od ovih koji zahtevaju liturgijsku obnovu. Ne znam gde su oni našli tekst liturgije koji je, kako oni kažu „pravilan“. U kojim se crkvama u davnini služila, ili u kojim se pravoslavnim crkvama sada služi Sveta liturgija, ona i onako kako oni žele da je zavedu u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi?
Pregledao sam bar stotinu liturgijskih rukopisa na ko’i i papiru i nisam takvu liturgiju našao. Pregledao sam veliki broj štampanih služabnika, počev od onih s kraja 15. veka, pa i tamo je tekst liturgije kao i u rukopisnim i kako se služila od Svetoga Save pa do sada. Šta da radimo sa rukopisima i štampanim služabnicima koji nemaju tekst i pravila za Svetu liturgiju koji nisu po volji našim samovoljnim i preučenim episkopima obnavljačima?
Morali bismo da ih spalimo, zar ne? Bio sam u Rusiji, Grckoj, Rumuniji, na Svetoj Gori, u Jerusalimu, u Srbiji, u Bugarskoj, Poljskoj, Čehoslovackoj i prisustvovao ili sasluživao sa patrijarsima i arhijerejima, i svuda se liturgija služila kako je mi služimo od Svetoga Save pa do sada. Nešto je promenjeno kod Grka u Americi i kod Pravoslavne Crkve u Americi. Da, i neki naši srpski pravoslavni sveštenici, pa i neki arhijereji, sluze po tipiku jedne od te dve crkve, a ne po tipiku Srpske Pravoslavne Crkve.
Otuda i oni služe Svetu liturgiju malo drugojačije od nas izlapelih, ali ipak ne po receptu pobornika liturgijske obnove. Da dodam i to, da nigde u pravoslavnim crkvama u zemljama koje sam obišao nisam video da su skinute carske dveri ili ceo ikonostas. Izuzetak su poneke grčke pravoslavne crkve u Americi (grčka pravoslavna crkva posvećena Blagovesti u Kolumbusu, Ohajo).
Ako se na njih ugledamo onda ćemo morati da uvedemo i orgulje, jer i oni ih imaju. Ali niko od naših žestokih pobornika liturgijske obnove nije se školovao ovde u Americi, vec u Grčkoj, pa ne verujem da su tamo videli skinute dveri ili orgulje. Kažu da treba ukloniti carske dveri i zavesu (a možda i ceo ikonostas), baš kao kod katolika i protestanata, da bi narod video. A šta da vidi? Videće ledja sveštenoslužitelja i videće ga i spreda kada se okrene da blagosilja. A neće i ne može videti Svetog Duha kada pretvara hleb i vino u sveto pričešće.
Pa kada uklonimo dveri i možda i ceo ikonostas hoćemo li onda ukloniti i ikone i premazati freske, jer one bodu oči Protestantima? Pa šta će onda doći na red? Jer kada se počne sa reformama, tu nema kraja. Luter je pokrenuo Reformaciju protivu zlouotreba u rimokatoličkoj crkvi, da bi obnovio Crkvu, a njegova reformacija se završila sa odbacivanjem Crkve kao takve. Zato su se od jedne Luteranske denominacije namnožile stotine sekti. Oni su sami sebi sve.
Gledao sam na Internetu snimke koji pokazuju dvojicu episkopa koji su za liturgijsku obnovu kako se izdiru na narod okupljen pred zamandarenom crkvom. Kao da je marva u pitanju, a ne ljudi. Ubedjen sam da ta dva episkopa znaju i naglašavaju da bez episkopa nema Crkve, što mi pravoslavni verujemo, ali se pitam da li ta dvojica znaju da i bez naroda nema Crkve.
A da se neće stati sa promenom liturgije i ikonostasa, vec imamo znake i dokaze. Jedan episkop iz grupice pobornika liturgijske obnove, kada je kao gost sluzio u tudjoj eparhiji, nije dozvolio sveštencima da dok bogosluže drže služabnike u rukama nego im ih iz ruku otimao. Gde je našao da tako treba da čini? Služio je Svetu liturgiju kako je on i njegovi istomišljenici služe, iako je Arhijerejski Sabor odlučio da se zasad tako ne služi. Ali on i grupica njegovih istomišljenika sebe stavljaju iznad Sabora jer, kako neki od njih kazu, oni su samo Bogu odgovorni.
Za njih nema zakona, nema kanona, nema pravila, nema postovanja prema sabraci arhijereima, jer zbog njihove gordosti oni su sami sebi sve.
Priča se da jedan drugi episkop iz te grupe ne stavlja česticu moštiju Svetitelja u antimins. Trebalo bi ga na arhijerejskom saboru pitati zašto. Da li zato sto Protestanti gaje averziju i prema svetiteljima i prema njihovim moštima, a on bi hteo da im se udvori? A valjda taj episkop zna da su se najraniji hrišćani molili ne u hramovima, jer ih nisu imali, nego po privatnim kućama, katakombama i kod grobova mučenika.
Polomiše se uvodeći promene, a ne brinu čemu to vodi. Ugledajući se na rimokatolike i oni su odbacili pripreme za sveto pričešće. Hoće da menjaju liturgiju umesto da najpre promene sebe, da malo obuzdaju svoju nadmenost, pa onda da se postaraju da se i narod izmeni. Hoće li ta takozvana liturgijska obnova obnoviti i duhovno i moralno pravoslavni srpski narod?
Ziveći decenijama pod režimom koji ga je duhovno i moralno ubogaljio, srpskom narodu su neophodne duhovna i moralna a ne liturgijska obnova. Da sveštenici budu istinski pastiri. Znaju episkopi i sveštenici u Srbiji da tamo i muško i žensko, i staro i mlado psuje Boga i Bogordicu. A čuo sam i decu u osnovnoj školi „Radoje Dakić“ da psuju Boga i Bogorodicu. To su morali od svojih roditelja naučiti jer ih nisu čuli da se Bogu mole, nego da Ga psuju. Umesto što oni koji su za liturgijsku obnovu, cepidlače o formalnostima, dobro bi bilo da, zajedno sa svestenicima, objasne narodu da su te psovke rat Srba sa Bogom i da učine nesto da se psovanje Boga i Bogorodice iskoreni bar kod vernika ako ne i kod nevernika.
Godinama su vlasti sprecavale da vernici pohadjaju bogosluženja, a sada, kako mi reče jedan profesor u Srbiji, rasteruju nas sveštenici jer ne obavljaju obrede ako im se ne plati u markama, odnosno u evrima. Kako bi bilo da oni koji su za liturgijsku obnovu ulože napore na tome da sveštenici budu istinski pastiri a ne trgovci?
Ko traži te reforme koje oni ne samo zagovaraju nego i nametaju? Da li su one radi dobra Crkve i vernika ili za sujetu pobornika za liturgisjsku obnovu? I kuda vode te promene?
Sablažnjavaju vernike, unose razdor medju arhijereje i svestenike. A nevernici i svi neprijatelji Srpske Pravoslavne Crkve se raduju jer se dom rastura iznutra. Hoće li se i druge Pravoslavne crkve povesti za onima koji u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi hoće da zavedu liturgiju kako se ne služi ni u jednoj savremenoj Pravoslavnoj Crkvi, ili ćemo biti kao „šugava ovca“ pa niko od istinski pravoslavnih neće sa nama sasluživati?
Samovolji nekolicine episkopa nema granice. Arhijereji se prilikom dolaska u hramove dočekuju rečima:
„Tako da se zasvetli svetlost vaša pred ljudima, da vide dobra dela vaša i proslave Oca vašega koji je na nebesima, sada i uvek i u vekove vekova“ (Jevandjelje po svetom Mateju 5:16).
Srećan sam da mogu da kazem da, Bogu hvala, imamo i arhijereje, istinske dušebrižnike, kakav je vladika Artemije, a bio bih još srećniji da mogu da kažem da su svi naši arhijereji takvi. Radi tih istinskih arhijereja dušebrižnika Srpska Pravoslavna Crkva ne prolazi svetlost ili tama?
Šta da kažemo za postupak jednog nedavno hirotonisanog episkopa? Umesto da pomogne svome bratu u Hristu, episkopu Artemiju, koji sve čini da pomogne srpskom narodu na Kosovu i u Metohiji, taj episkop, na sednici sa sveštenicima:
„je ostro naredio da od sada nikakva materijalna pomoc iz Australije ne sme da ide vladici Artemiju“. Povod za ovo je bilo to, sto su sestre iz grckog zenskog manastira iz Australije poslale pomoc vladici Artemiju, a sto je biskup Irinej objasnio kao veliku gresku. Na pitanje svestenika (M.P.) zasto je to bilo pogresno, odgovor je bio Zato sto ja tako kazem. (Članak: „Novinar. de kost u grlu,“ Novinar.de, 30.VIII. 2007).
Samovolji nekolicine episkopa nema granice. Danas, 29. avgusta 2007. godine, telefonirao mi je jedan poznanik iz Kalifornije. Nije rodjen u Srbiji, vec je rodjen i odgajen u Americi. I njega a i mene je zgranuo bazobrazluk koji vlada tamo gde „svetlost treba da sija i red da vlada“. Po glasu se moglo prepoznati da je bio necim ozlojedjen. Zamolio me je da mu dozvolim da mi pročita jedan članak koji je objavljen u lokalnim američkim novinama, a u vezi sa predstojećom svečanošću prenosa zemnih ostataka arhimandrita Sebastijana Dabovica iz manastira Žiče u Džekson, Kalifornija.
Pristao sam i on mi je pročitao članak. Članak je pisao Amerikanac, reporter koji nije pravoslavne vere, pa je podatke morao dobiti ili od jednog od dvojice srpskih arhijereja ili od jednog sveštenika koji se ističe medju onima kojima mnogo smeta ono „Srpska“ u naslovu naše Crkve i naših parohija. Elem, u članku piše da će pored sarkofaga u kome će biti ostatci arhimandrita Sebastijana biti ploča na kojoj će biti napisano „Sveti apostol Sebastijan Dabović“. I navodim reči iz članka –
„narod nece morati dugo da čeka da mu se obrati molitvama, jer će pored sarkofaga biti kutija u koju narod može da ubacuje svoje rukom pisane ili štampane molitve.“
Ovako nešto sam video samo kod rimokatolika?! Cedulje pisane rukom i štampane sa molitvama upućenim Skargu, katoličkom svecu, video sam u katedrali u Krakovu gde me je odveo akademik Rusek. Kada smo sišli u kriptu, videli smo kovčeg Skarge prekriven ceduljicama. Taj običaj nije postojao kod pravoslavnih. Sada ga uvodi srpski pravoslavni episkop?!
Dalje, clanak navodi da kod pravoslavnih narod proglašava Svetitelje, a arhijerejski sabor ili sinod samo potvrdjuju. To je ovaj „nepravoslavni“ novinar morao čuti ili od nekog pravoslavnog episkopa ili pravoslavnog sveštenika koji imaju neke veze sa pravoslavljem u Džeksonu.
Zapazio sam da u novije vreme neki mladi, energični, prepotentni, preučeni i samovoljni episkopi imaju veliki uticaj pri izboru ko će biti Svetitelj a ko ne. Ali da narod bira svetitelje, to nisam znao. Ja mislim da se tu radi o jednom ili dvojici episkopa koji hoće da proguraju u Svece istinski zaslužnog i poštovanja dostojnog arhimandrita Sebastijana ali u „ime naroda“.
A ne znam sta će im narod kada su ga oni vec kanonizovali. Da zavrsim ovaj tmurni napis narodnom izrekom :
„I nad popom ima pop“
Nažalost, izgleda da se takva izreka ne može skovati i za episkope jer, bar za neke od njih, ne postoji nikakav autoritet pošto su oni samo Bogu odgovorni.
Mateja Matejić -protojerej
Redakcijski komentar
Na mnogaja ljeta oče Mateja!! Na mnogaja ljeta!
Urednik
Odlicno.Neka Vas Bog pozivi oce Mateja.Ovo se dosta odnosi na ovoga ovdjasnjega Dobrivojevica.
Na mnogaja ljeta Proto.E vako,ovo nam daje volje u Australiji da nijesmo sami,da jos ima postenoga svestenstva!E moj oce ovi sadasnji kada citaju ovo neka
se zamisle!
Позивати се на Светог Саву и искривљавати и лагати и намерно извлачити из контекста оно што говоре епископи који говоре о литургијској обнови је срамота. Оче прото када по свом нахођењу скраћујете вечерњу, јутрење и бденије, а у многим случајевима велике проте скраћују и литургију и избацују јектеније како име се свиди, онда је то уреду. Па ви сте уништитељи богослужбеног поретка. Произвољно наводити да се овако служи литургија осам векова без и једне референце је још већа одговорност и вас као протојереја треба позвати на одговорност. Али пошто су вам узори Артемије, и очигледно епископи који су слични њему ништа ме не чуди.
Деци која су мала ви и сличне проте не дајете да се причешћују, него беби која мора да једе на свака три сата велики прота каже нека неједе ништа од поноћи. А још један прота иѕ Београда је рекао, дете не сме да се причести све до три године јер ето мора да пости један дан. Срамота. Очигледно о такозваним традиционалистима треба проговорити на сва уста, шта раде и какви су у ствари бизнисмени. Деци не дате да приступе Богу и не плашите се шта је Христос рекао за то. Фарисеји.
HVALA NA DIVNOM CLANKU OCE MATEJA .DA VAM GOSPOD PODARI JOS DOSTA GODINA DOBROG ZDRAVLA ,BISTRE PAMETI I DUHOVNE HRABROSTI !
Молим редакцију да ми објасни зашто нисте објавили мој коментар који сам написао данас на овој страници.
Redakcijski komentar
Ne samo Vaš dragi Gorane, nego još 15 komentara nisu BILI objavleni. Razlg za to je -nismo bili u mogućnosti. Evo sada je SVE objavljeno. Nego,znate le ko čini našu (SPC) delagaciju u Sibiju na III Svejeretičkom saboru.
Urednik
Za svaku pohvalu Oce Mateja!Zelim Vam sve sto najlepse
se moze pozeleti a najvise krepko zdravlje!
Blagoslovi Oce Proto,Vas clanak je okrepljivajuci,molim se za Vase zdravlje.
Htela bi dati komentar samo ono o sestrama Grkinjama i
nardebi novohirotonisanoga Vladike Irineja(koji se na tom hirotonisanju zahvalijo jezuiti.Sestre koje pripadaju „Svetome Jovanu Milostivom“ a koje vodi nasa
Sestra Jovana ,su mnogo vise poslali srbskoj ratnoj sirocadi nego mozda mnogo bogatije crkveno skolske opstine.Da ne ulazim udaljicu se da su svojevremno pomoci namenjene ratnoj sirocadi za vreme rata,odlazile u tudje dzepove a najtipicni priomer idiotizma je bio kada je neki pop (znamo u Australiji koji)odneo punu torbu novaca,a ono parkirao pred Patrijarsijo kola i
nikome nist,dodje neko i ukrade mu.Sestre Grkinje,imaju
svoje imanje i malu kapelicu nekih 50 kilometara od Melburna,4 puta godisnje organizuju piknik,tako da se i autobusi po grckim crkvama organizuju i nekada bude oko
50 autobusa,dodju i Srbi ali u manjini.Sva skupljena pomoc ide srbskoj sirocadi,a Vladika Artemije preko koga ide to podeli toj deci,nasim Andjelima.One imaju i radnju za polovnu robu,pa ko moze donese i to od prodanoga ide za sirotinju.Pomazu i sirotinju ovde,ljude u nevolji kao sto dolici.Ja ne znam eto ne daj Boze neko upoadne u nevolju,da li bi se mogao i jednoj crkvi srbskoj ovde obratiti za pomoc,neka me neko izvadi iz ne znanja.
Znaci Vladika zabranjuje Srbima da idu na piknik,tako mu
dodje,jednostavno da srbski Andjeli ne dobiju bar malo
za parce hleba i utehu.Zabranjivanje napravice reakciju,nesto zadnjih godina malo Srbi dolaze,u oktobru bice sledeci piknik,obicno se oglasavaju u novima,doci ce Srba znam vise ovoga puta.A Vladiki neka ide na dusu,on se cesto moli za beskucnike,kakvo jezuitsko farisejstvo
Nego Gorane,koji je tvoj problem?Ja ne razumem sto se uzbudjujes,spominjes neke prote da ne rade kako treba,imenuj ih pa da vidimo u cijoj su Eparhiji.
To oko sluzenja promenjene liturgije je najveci znak kukavicluka,jednostavno uvode se novotarije,sto ne izadju i kazu u ovoj crkvi mi cemo sluziti po novome,nego,na primer dodjes u crkvu ,sluze po novome,a niti da ostanes niti da izadjes.To sto rade ,nmenjaju liturgije ima vecu i strasniju pozadinu,ili su ucenjeni za Bog sami zna zasto,potplaceni i majku bi prodali,a
da ne zaboravimo Udbu za koju su mnogi radili,koja nije bila kulturno-drustvena organizacija.Mi koji smo odlucili da ostanemo uz Svetoga Savu i Svetosavlje,to nam ne moze niko zabraniti.Mi ne moramo priznati jeres.
Proto videla sam i ja taj video,da osobi pozli.Najstrasnije sto su Vladike dovele policiju,a na ulazu u to hrabro selo bila i dva autobusa puna policije.Podseca me na Inkviziciju.Hvala na paznji.
Oče proto!
Žao mi je što i Vi sve nas mlade sveštenike trpate u istu vreću. Ja sam jedan od sveštenika kojima je eparhijski arhijerej tzv.“novotarac“. Ja sam upoznat sa odlukama Sv.Arh.Sabora po pitanju bogosluženja, ali ne raspisom nadležnog episkopa, nego putem novina!
Raspisa takve sadržine čak ni četiri mjeseca poslije odluka sabora NEMA!!!
I ja sam, oče proto, kao i Vi svoju svešteničku zakletvu potpisao na Sv.Jevanđelju, a između ostaloga u toj zakletvi stoji i da ću biti poslušan svome episkopu kao samome Hristu!
Ja i dalje služim, iako mimo svoje volje i savjesti, kako je odredio moj nadležni arhijerej. Ali tu krivicu ne snosim ja, jer kada bih išao protiv odluke svoga episkopa prekršio bih svoju zakletvu potpisanu na Sv.Jevanđelju!
O takvim episkopima treba da vodi računa Sv.Arh.Sabor i kao najviša institucija SPC da razriješi „novotarce“ episkope. Za sada su naši stari srpski episkopi u većini. ali ako se takvo stanje ne normalizuje u skorije vrijeme i ako se takvi mladi i arogantni episkopi ne uklone sa svojih katedri odošmo mi u grkorimokatolike!
OCE MATEJA NA MNOGAJA LJETA!
Mnogaja i premnogaja ljeta neka zive takvi ljudi i takvi rodoljubi, koji sa visina znaju se spustiti na zemlju da bar pojasne i objasne, i poduce. Jer na ovaj nacin vi ste ucinili ono sto je ucen covek duzan da uradi.
Ne znamo se, i ne poznajemo se, a to mi je veoma zao, mada zivimo na svega nekih sest sati udaljenosti. U crkvu u kojoj takav prota sluzi treba bar dva puta godisnje i sa ove udaljenosti ici, decu i familiju dovoziti tamo.
U svim segmentima naseg drustva, na zalost i crkva toga zla nije bila postedjena, ukotio se i uvrezio sistem jenog neznabozackog verovanja, verovanja u jednu pseoudo teoriju i laznu ideologiju sto se zavila u oblandu takozvanog ateizma komunistickog. Zlo na nad zlima dragi oce Matejicu. Iz rezima komunistickog nista nam dobrog i darovotig nije ostalo. Padale su, i ranije i carevine, i kraljevine ali je uvek iza njih ostajala izvesna podloga i neka osnova od koje se samo islo dalje.
Eto veli mi juce jedan od ovih sto od Srba u Crnoj Gori hoce da grade novu naciju Crnogorci. Jer samo valjade oni znaju zasto Crnogorcima smeta da budu Srbi kada su to Crnogorci, odnosno Zetaljani uvek bili kroz vekove, a ja se nedam i u vekove, bez obzira na trendove pomodarstva. Nemajuci kuda prihvatio je cinjenicu da pre 1945 godine nisu postojali Crnogorci nego Srbi Crnogorci. A onda mi rece, iako je to istina sve su nacije gradjene u nekom periodu istorije. Tu se vec nesto zapleo pa nije mogao da nastavi dalje, a i zurili smo obojica pa ne mogosmo da da zavrsimo temu. Da se ne bih udaljio od teme navodim ovaj primer sta je to za ime Boga i isusa Hrista ucino taj ludacki rezim neznabozacki od tog naseg sveta, od tih nasih ljudi?
Cudo. Cudo koje se tesko moze zivom recju opisati. Znaci Crnogorci hoce od nicega da prave nesto. Ne nam samo u koji se vek vracaju? A moje je pitanje, zasto sve ponistiti pa ici ponovo iz ponora? Kada imamu zdravu i jasnu veliku srpsku duhovnu i nacionalnu genezu i tradiciju u Crno Gori, u kojoj su se rodili i slavi Nemanjici. U Crnoj Gori koja je nekada bila a i danas je to svetlo ime ispod kape nebeske. Zasto na njoj ne graditi vise i ici dalje, nego rusiti nesto sto je vekovima gradjeno pa pocinjati iz pocetka, i nadati se nekom uspehu? Tu uspeha sigurno biti nece, kao sto ga pod silnim marksistickim teorijama i obecanjima nije bilo. Sta sam jos primetio dragi nas proto, da oni suprotno svim tendencijama uspesnih nacija nastoje da stvaraju neku minijaturu od drzavnog i nacionalnog , bica da se nekako zabarikadiraju u ona planine, i brda, i da iz njih nikuda dalje ne idu??? Bog sa njima bio jednoga dana.
Na drugoj strani u Beogradu novi politicki propovednici, a ne politicari, propovedaju teoriju o politickom uvlacenju??? Geneza i jednih, i drugih je ista, i dolazi nam da li u Podgorici da li to bilo u Beogradu od ljudi sa krsa Crnogorskog ciji su ocevi sebe bili zaludeli opiumom komunizma. Ne zato sto su znali mnogo o njemu, nego zato sto su verovali da se carska Rusija pretopila u neku novu kominternovsku Rusiju bila.
I sada oni treci koje je izgenezdilo blatnjavo gnezdo kominterne, ruse nam crkvu propovedajuci neke povratke u neka prastara vremena??? Verovatno oni misle da smo mi ljudi koji razmisljamo trezveno, i koji umemo, i sami ponesto raztumumaciti, pa ma kako to bilo, zar oni i zaista misle da smo mi spremni kao pribogu ovaj nesretni Cirkovivic ili kako li vec koji se ovdi usamio i zabarikadirao, i koji nema ni trunke ljudskog karaktera, nego coveku casnom i cestitom koji bi mu po godinama otac verovatno mogao biti, kaze da laze. Ne Cirkovicu ti lazes. Jer i meni si pre nekoliko dana poceo da delis slicne pietete a onda mi vracas da sam napisao izvanredan clanak u drugoj oblasti.
Samo se ja pitam koji su to bolesni umovi koji napadaju na vladiku Artemija i zasto? To su vam umovi, koji su bas pravi i jednistven produkat komunistickog zla koje nas je sunovrat vratilo mnogo unazad. To je onaj pseudo intelektualni mentalitet, koji je na previlgovan nacin sebi kacio akademske titule i cinove. Oni koji su samo na papiru sto se diploma zove dobili priznanje da su skole zavrsili, a da ih u stvarnosti nikada nisu ni ucili ni zavrsavali. To je taj na zalost razornicki mentalitet koji sve rusi i razara, posto nije naucio da stvara. To je onaj destruktivni faktor koji se uvrezio u srz srpskoga bica, koji je porusio njegovu elitnu geneticku simbozu, onaj faktor, koji je dosao ni od cega, prosao kroz nikave skole, i stvara nista.
Rece mi jednom u otavi jedan prijatelj, koga sam onako uz put pozvao da navrati u tamosnju Grcku crkvu. Gledajuci onaj prelepi ikonostas, i freske okolo, kada smo izasli on mi samo rece. Znas iako sam rimokatolik moram ti priznati, da kada god udjem u pravoslavnu crkvu ja se osetim nekako toplo. Vase su crkve ispunjene sa mnogo vise topline. Zivopisivost nasih crkva freskama i ikonoma, krasi upravo taj velelepni ikonostas, vrhunsko umetnicko delo, sa svim elentima ukljuvujuci carske dveri. Nekima to smeta pa hoce da jednu toplinu pretvore u ledeni ambijent. Takvi nemaju, ni znanja, ni skole, niti pak osnovne kulture da procene i shvate u cemu je sustina celokupne kompozicije zivotopsnosti svakog hrama istocno pravoslavnog. Uklanjanjem carskih dveri je i zaista prvi korak da se skine i ikonostas. A onda ce insistirati da se uklone i freske, sa zidova. Kada u tu fazu ne daj boze udjemo, onda ce toplinu kaja u nasim hramovim nadvladava sve i koja je nadzivela sve vekove, zameniti jedan hladni ambijent u kome, ce se moliti oni kojima ni do cega nije stalo.
O psovanju, tome jos jednom nemoralnom cinu u nasem narodu, i da ne govorimo. Svi se narodi ovoga sveta psuju, pa ni mi Srbi nismo toga postedjeni. Ali postoje i neke granice. I zato postoji crkva kao jedna moralna savest da poducave i skrece paznju da se psovke ne mogu toleristai. Ali sta to znaci kada mi prilaze ljudi u Srbiji, pruzaju ruku i prvo opsuju Gospoda, da bi ni sam ne znam sta izrazili? Dugo sam se pitao i o tom fenomenu.
No protekle noci i tu zagonetku razresih. Ima ovde u Torontu neki debeli pop Mihailo Dododer. On Vam je tipican produkt americke lenjosti, neurednosti i samonediscipline. Onaj sloj koji sebe uhranjije u Makdonaldu, Harvisu i drugde. Videli ste vi to, a i, ja to vidim, i srecem svakoga dana, ovde u americi. Te ljude koji gore izgledaju nego ugojene svinje, jer i svinja kada se ugoji zadrzi prirodnu fizionomiju.
Pozove toga „popa“ jedan mirjanin da ga pita kada ce biti zasedanje SA Sabora i SA Sinoda, i da li se nesto sprema da se na tim zasednjima resi bolno pitanje Niagare. Pita njega debeli pop: „Jesi li ti taj, i taj sto je pred TV kamerama kritikovao vladiku, zbog njegovih postupaka? Da ja sam taj. – Odgovara mirjanin. Jedi ti sit (…), kaze njemu debeli pop. No i mirajnin ne bude lenj pa ga pocasti na isti nacin. Tu se oni kaze ispsuju, na mrtvo ime.
Dakle posle tolikog vremena i ja resih veliku zagonetku, psovki onih banalnih po Srbiji. Ustav SPC i sva pravila Hhriscanstva nalazu da predstojnici i pastiri moraju ukazivati i korigovati, pa cak ukoravati one koji se sluze nedostojnim recnikom. No danas doslo obrnuto vreme. Mirjani bih trebali da ukazuju predstojnicima da ne psuju, i da ne koriste nedolican recnik. Ne znam sta da kazem? Da li sam od roditelja naucio, da li sam sam po prirodi takav. Znam samo jedno, kada sam se jednom opsovao, bila je to neka blaga psovka, pre jedno petnaest godina u kompaniji za koju sam tada radio, svi su ostali zabezeknuti. Kao da se neko cudo dogodilo. A ja onako zbunjen pitam ih sta se dogodilo? Zar i ti upotrebljavas psovke? – Pitaju oni mene. Omaklo se kazem ja, ali sta je sa vama, vam je to kao poslastica? Pa zato se i cudimo. – Odgovorise oni meni. Na zalost danas kako godine odmicu i ja se ponkeda vise opsujem nego ranije. Ali u svakom slucaju vodim o tome striktnog racuna da bar ne preteram, i sigurno ne bih postupio kao debeli Doder. Nisam tolerantan ni prema kakvoj psovci, a pogotovu prema psovkama ovakve vrste. Ne bih nikoga castio ljudskim fekalijama. Moguce da se Doder njima casti, pa je zato preterao i one granice svinjske otmenosti???
U ustavu SPC stoji da se ono lice koje pripada svestenickom poretku, a upotrebljava nedostojan recnik mora kazniti. I sami primecujete da se pravila i zakoni od strane danasnjih, ne svih i ja se slazem, klirika postuju onako kako to njima odgovara.
Doder je branio svoga vladiku, pa i na ovaj nacin. Znaci da je to dopusteno kada se vladika brani. Samo ja se pitam kakav je to vladika koji se na ovaj nacin mora odbraniti?
Jos jedno, hvala Vama proto na ovakvim recima. Bacih pogled na komentare i vidim da smo u vecini. A i da smo u manjini ne bi ni to demoralisalo. Jer Hristos je bio u manjini kada je poceo da plevi korov iz zapustene baste. Nadajmo se da oni koji danas taj korov pleve sa njive Gospodnjne nisu u manjini. Ne daj Boze da ikada budu.
Amerikanac turista, koji je za 9 dana polozio sve iskusenicke rokove, da bi osvojio vladicansko ime Irinej (Lionski), zasluzuje da dobije i Holivudskog Oskara. (Ja cu licno da ga imenujem u sledecoj rundi Holivudskog Oskara, ali pod uslovom da se tamo i vrati!)
Kada isti moze da dodeli orden Svetoga Save najangazovanijem Ekumenisti i pro-Papskom jeretiku Grko-Katolickom Episkopu Stilijanosu, iz Sidneja, po sletanju u Australiju. A mosti svetoga oca Nikolaja Zickoga, takozavnom bratskom svesteniku istoimene jeresi, na skupu svestenstva citave Australije. Gde im je njihova kolektivna savest i svetosavski zavet, kada aminuju americkom glumcu u ulozi srpskoga vladike, da zabrani bilo kakvu pomoc, podrsku ili komunikaciju sa Kosovskim vladikom Artemijem? Negova preumisljena gordost, takozavni vladika Ironej, mora da se pita jeli to deo njegovog programa spasavanja Kosova, kojim je uzurpirao vladicanski tron Australije. To je mozda bilo prihvatljivo njegovim sponsorima u Sinodu, ali to svima nama Srbima Pravoslavne, Svetosavske vere sigurno nije prihvatljivo i nikada nece biti oprostivo. Amin!
Slobodan Svetisavljevic
Pomaze Bog,
Pitanje za Anastasiju?
Gde mogu da vidim taj video snimak?
Zahvalan Pravoslavac.
Neka mi mladi svestenik kaze ako mu njegov Episkop kaze da proda sve i ide putm Hrista da li bi pristao,ili nasao sva moguca objasnjenja da ne ucini.Ili da mu kaze skoci u bunar.
Svasteniku koji se zali da ne sme da prekrsi zakletvu.
Dragi oce, dragi srpski svestenice,
Vi veoma gresite. Ta zakletva da cete biti odani, ili verni svome arhijereju kao Hristu, je nistavna. Utoliko gore, je nistavna zato sto ste vi na prvom mestu svestenik Srpske Pravoslavne Crkve. Njene odredbe i njena nacela ste duzni da branite i postujete iznad svega. Iznad svih vas koji pripadate svestenickom poretku, pa iznad samog arhijereja stoji Crkva kao institucija. Ako jedan arhijerej ne postuje njena institucinalna nacela, onda i onaj koji mu se zakleo da ce ga postovati, nije duzan se pridrzavati takve zakletve, svome pretpostavljenom koji ne postuje ono cemu se on kleo i zakleo. Crkva nije mafija, pa zato sto se neko zakleo sefu mafije sada treba da krsi zakone, i cini kriminal upravo bas zbog zakletve. Oprostite to u normalnoj logici ne funkcioise. Zatim obva recenica da ce jedan svestenik biti odan svome Arhijereju kao Hristu u zakletvu je ubacena u vreme komunizma. Zato se i dovodi njen moralni aspekt u pitanje. Ranije su svestenicke i svestenomonaske zakletve izgledale za nijansu drugacije, i stara zakletva bi trebala biti vracena nazad. Ti mangupi koji su upali u visoke crkvene krugove i misle da mogu tek tako da arce i razvlace moraju biti raspraseni i izbaceni odnosno, izolovani i odseceni od naroda.
Razradjujuci ovih dana i polemisuci na temu nepostojece crngorske nacije, zavirih mlo u arhivsku gradju britanskog komonvelta. Nasa postojbina, kolevka srpske kulture, rodno mesto, slavnih Nemanjica, Balsica i Crnojevica i Petrovica pocinje da strada. Da se to ne bih dogodilo srpsko nacionalno bice poclo je da dize glas, pa sam zato hteo da ovim kvazi Crnogorcima , dokazem da njihova nacija ne postoji, uz kombinaciju pisane gradje slavnih Petrovica, i onoga sto pisu stranci o nama. No uz to pronadjem jos nesto, u toj gradji sto od ranije sam znao ali sam nekako ispustio bio iz vida, stoji. Na Cetinju su se birale vladike na crkveno – narodnim saborima. Znaci demokratski a ne teokrtaski. Tako su se Birali i nasi slavni patrijarsi sve do poslednjeg patrijarha sa kojim dojosmo skoro do ponora. Jer da ga je birao crkveno – narodni sabor on verujem nikada ne bi ni bio patrijarh. Jer nonaj patrijarh koga ne bira verujuci narod on njemu nije ni odgovoran. Napisah ovo zato sto se pocinje voditi bitka za ocuvanje srpstva od raznih uleza. Te se zato sada pocinje razmisljati da se i episkopi moraju birati na crkvenoarodnim sabrima. Nama su pottrebni duhovnici a ne pustolnici.
Zato dragi svestenice, obratite se na pravilo 15 Svetih Apostola koje glasi: А они, који се одељују од општења са својим предстојником због какве јереси, која је од светих сабора, или Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.
Bolje vam je svestenice da ovo pravilo naucite napamet nego da razmisljate o recenici svoje zakletve. Jer crkvu treba braniti od svake jeresi, i pogresnog ucenja.
У овом тексту који читате не расправља се о „обнови Литургије“ или о црквеној догматици, већ о наступу умировљеног Владике Атанасија.
Опростите ми што остајем анониман али мислим да је то предност интернет форума коју треба да искористимо у добре сврхе. Анонимност може бити корисна у процесима „резолуције конфликта“ и „посредовања“ који су изгледа неопходни нашој православној заједници која не обухвата само Србе већ и знатан број Американаца, а и мањи број Бразилаца, Португалаца, Француза и других. Православни Срби који су чак трећа или четврта генерација Срба рођених у Америци не знају како да се одреде према расправи која долази из Матице. Тешко је стално препоручивати само молитву кад са свих страна долазе свакојаке гласине до њих.
Нерешене расправе унутар наше цркве и лоше вођене расправе штете нашој црквеној заједници уносећи пометњу међу вернике који у овим све тежим данима покушавају да одрже свој молитвени мир. Са друге стране, ове унутар-црквене расправе чине велику штету Србима свих вероисповести и убеђења који штите српске интересе. Српске православне заједнице у свету имају свој центар на Балкану у Старој Европи, и будно прате све шта се дешава, али Срби у Старој Европи, монаси или лаици, морају постати свесни српских и српско-православних заједница са СВИХ делова планете, и сходно тиме да постану свесни своје одговорности према свима.
Говор умировљеног Владике Атанасија не уноси МИР у наше душе и привремене домове. Говор је острашћен и та острашћеност је тема овог текста. Када распаљујемо етикетама наше противнике онда можемо очекивати и вирулентност у њиховим одговорима. Чему је било потребно оквалификовати проту Матеју Матејића као „љотићевца“? Зар није Св. Владика Николај Велимировић одржао опело и беседу Димитрију Љотићу 1945? Непотребне квалификације показују да постоји страст, јаз и понор између двеју страна.
Умировљени Владика одапиње острашћене стреле на све стране не би ли погодио неког који му није по вољи кад каже „да долазе којекакви људи, однекле и од некога послани, као „уходе“ и „согљадатељи“!“ АЛИ, он као да се не пита, да ли се на тај начин уноси сумња и неповерење према сваком другом или новом члану унутар наше заједнице. Као да није довољна она већ постојећа сумљичавост која је карактеристична за мале и затворене заједнице.
Чини ми се да неки људи из наше староевропске средине губе из вида непрекидни рат који се води против нас и наше вере. Рат, који се одвија и на овом нашем нивоу и на нама невидљивом нивоу. У „сенци“ овог рата морамо показивати разумевање и пажњу према свима који живе у заблудама, а како онда не према својима.
Са великим дивљењем читам радове умировљеног Владике Атанасија, сматрам да не постоји много више толико облагодаћених умова у овом тренуку на читавој планети. Али ипак морам рећи да његова страсна појава изазива недоумице у читавом свету и то не само међу Србима. Они који се благонаравно односе према његовој појави га често окарактеришу као јуродовог. Међутим јуродивост није толико део наше традиције као што је део руске традиције. Код нас се то стање облагодаћености не разуме много. Са друге стране да ли је Бог одредио умировљеном владици нову улогу, улогу јуродивог веома ученог хипер-интелектуалца? Можда и јесте. У том случају очекујемо од његове браће да нам објасне СВЕ, како би могли да разумемо и јуродови ум и његове манифестације.
Сада је потребно премостити тај понор и потом зацелити ту рану у ткиву Православне цркве.
… [Trackback]
[…] Read More here on that Topic: novinar.de/2007/09/06/cije-je-i-kakvo-je-to-pravoslavlje.html […]
… [Trackback]
[…] Find More here on that Topic: novinar.de/2007/09/06/cije-je-i-kakvo-je-to-pravoslavlje.html […]
… [Trackback]
[…] Find More here on that Topic: novinar.de/2007/09/06/cije-je-i-kakvo-je-to-pravoslavlje.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Information here to that Topic: novinar.de/2007/09/06/cije-je-i-kakvo-je-to-pravoslavlje.html […]
… [Trackback]
[…] Find More here to that Topic: novinar.de/2007/09/06/cije-je-i-kakvo-je-to-pravoslavlje.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Info here to that Topic: novinar.de/2007/09/06/cije-je-i-kakvo-je-to-pravoslavlje.html […]
… [Trackback]
[…] There you can find 73747 additional Info on that Topic: novinar.de/2007/09/06/cije-je-i-kakvo-je-to-pravoslavlje.html […]
… [Trackback]
[…] Find More on on that Topic: novinar.de/2007/09/06/cije-je-i-kakvo-je-to-pravoslavlje.html […]