Вести

Kao što je krajnje čudno kako vladika Irinej vodi svoje eparhije, tako je čudno i kako se uredjuje, a uz blagoslov istog vladike, zvanična internet prezentacija „SPC u Australiji i Novom Zelandu) www.soc.org.au.

piše: Predrag Vučinić

Vredna i profesionalna „Informativna sluzba SPC u Australiji“ radi na ovoj prezentaciji, a neke nelogičnosti izazivaju mnogobrojne komentare i pretpostavke.

Podjimo samo od najnovijeg primera. U crkvi „Sveti Arhidjakon Stefan“ u Melburnu je organizovana izložba ikona ( 6 komada ) protojereja Milana Milutinovica ( „Ver.Rv.Fr.“ kako kaže reklama) za 19. avgust (Preobraženje), a izložbi je uz prigodno predavanje trebalo da prisustvuje i biskup Irinej. Izložba je dva meseca najavljivana na naslovnoj strani sajta i dok pižem ovaj tekst (3. septembar veče) još uvek je reklama izložbe na naslovnoj strani iako je od toga prošlo dve nedelje. U Melburnu je uz prisustvo 13 sveštenika i velikog broja Srba sahranjena Zorka Sipovac, majka arhijerejskog namesnika Dragomira. O tome ( ponavljam dok ovo pišem 3. septembar veče) na sajtu SOC ni slova! Zašto?

Protojerej Milan Milutinovic je najveži poltron biskupa Irineja, kada je biskup na sastanku nakašlje, nakašlje se i o. Milan, kada se počeše biskup, počeše se i prota Milan. Sudeži po pismima Srpskom glasu o. Milan je veliki protivnik „Slobodne „crkve, a i očigledno propartizanski orjentisan. O. Milan je uz biskupa i najveći je pobornik uvodjenja engleskog jezika u crkve.

Protojerej Dragomir Šipovac potiše iz poznate hercegovačke četnicke porodice, godinama je pripadao Slobodnoj srpskoj crkvi, u svojim besedama redovno je kritikovao režime Josipa Broza i Slobodana Miloševica. O. Dragomir je u svome parohijskom glasniku ukazao na negativnosti u srpskoj zajednici, a i crkvi u Australiji i apelovao na hitnu akciju i otrežnjenje da bi se mladi srpski naraštaj doveo u svete hramove.

Posle crkvenog pomirenja o. Dragomir je više puta ponovio svoje mišljenje da, ako je nekada i postaojalo razloga da se ode u raskol, sada ti razlozi, pre svega padom komunizma u Otadžbini, ne postoje i sada treba da se vratimo majci crkvi i da posle pomirenja dodje i do ponovnog administrativnog ujedinjenja. Ove izjave izgleda nisu bile dovoljne biskupu Irineju i njegovim od verske komisije postavljenim popovima da promene misljenje o o.Dragomiru, on je za njih očigledno večito ostao raskolnik i zato nije ni zaslužio da mu se majčina sahrana ni pomene sa crkvenom sajtu, kod kao što rekosmo „podobnom Milanu“ ime sa sajta zbog nacrtanih 6 ikona ne silazi dva meseca.

Na ovom lepom primeru nekoliko preostalih „slobodnih“ sveštenika u Australiji mogu da vide šta ih očekuje kada dodje do crkvenog ujedinjenja. Kao što su završila dva poslednja „slobodna“ episkopa ( Damaskin isteran iz crkve, sluzi u montrealskoj Grckoj starokalendarskoj crkvi, a Sava poslan u najsiromasniju eparhiju Slavonsku), „slobodni“ sveštenici bez obzira koliko se sada bore za ujedinjenje, biće na kulturan način odstranjeni odlaskom u zaslužene prevremene penzije.

Braneći odsustvo teksta o sahrani pokojne Zorke Šipovac na sajtu SOC ima i komentara da je za sve kriv beskonačno lenji sekratar biskupa mladjani Saša. Jeste Saša lenčuga, o tome nema govora, ali su razlozi ne spominjanja Zorkine sahrane daleko dubljih korena koji dosežu do blaženopočivšeg Germana i Rankovića, Krcuna i Miloša Minića koji su mu uručili najveće jugoslovensko odlikovanje.

Izvor: http://www.srbinfo.com.au
Predrag Vučinić