Вести

Bio je žički iskušenik u vreme kada je vladika manastira bio Nikolaj Velimirović. U manastir Žiču došao u jesen 1938. sa 16 godina, sada ima 78 godina. Za vreme Drugog svetskog rata otišao u Hilandar, gde se kad se rat završio i zamonašio. Rodom je iz Kamenice kod Valjeva, mirjansko ime Stanislav Žarković.

Vreme broj 518, 07. decembar 2000.
 

Ima li „čin“: On je arhimandrit, do vladike najveći čin u monaštvu. Iguman je poslušanje, ne i hijerarhijska monaška titula; to je zvanje starešine manastira. On se bira na Saboru bratstva Hilandara koji se sastaje na dan svake Pravoslavne nove godine. Tada saborsko upravno telo, koje čini šest članova, deli poslušanja celoj bratiji.Kad je postao iguman: Otac Mojsije je 1993. godine preuzeo to zvanje od oca Pajsija koji se povukao kada mu je u Bratuncu kod Srebrenice stradala porodica. Ovaj čuveni duhovnik sada je iguman u manastiru Prohor Pčinjski. Otac Pajsije je bio prvi iguman Hilandara otkad je tamo uvedeno opštežičje 1991. godine, prvi put posle nekoliko vekova. To je najrašireniji monaški sistem u pravoslavnim zemljama, pa i u Srba (zajednička molitva, poslušanje, stanovanje, odeća, ishrana i rad). Otud i potreba za igumanom, što nije bio slučaj kada je Hilandar bio idioritmijski (sve zajedničko, osim ishrane).Zašto su njega izabrali: „To je božja promisao i kriterijumi su božji“, kaže se. Otac Mojsije, kao izuzetno tih i povučen čovek, živeo je isključivo posvećen molitvi i tihovanju i nije učestvovao u javnom životu. Oni koji ga poznaju kažu da nikada nije praznoslovio, da uopšte malo priča i da mu je osnovna dužnost molitva. Budući da je u manastir otišao veoma mlad, on je skromnog obrazovanja. „Smeran, pobožan, veoma savestan i disciplinovan, dobar poznavalac manastirskih pravila i tipika“, pisao je o njemu arhimandrit Jovan Radosavljević.

Kada je postao poznat: Vernicima je znan odavno, veoma je cenjen duhovnik hilandarske bratije, baš kao i otac Pajsije koga je nasledio, ima veliko duhovno stado. Bio je na čelu povorke kada je čudotvorna ikona Trojeručica, zaštitnica Hilandara, donesena u hodočašće u Srbiju. Bio je to zapravo prvi veliki zvanični izlazak hilandarske bratije među laike posle mnogo godina. Veliki preokret u životu Hilandara desio se za njegova mandata, a to je tokom 1998. godine (obeležavanje 800 godina tog manastira), približavanje Hilandara samoj matici posle mnogo godina otuđenja. Često dolazi u Beograd, član je upravnog odbora Zadužbine manastira Hilandara.

Kada je postao poznat i ateistima: Kad je uputio poziv novom predsedniku SRJ dr Vojislavu Koštunici da poseti Hilandar za manastirsku slavu Vavedenje 4. decembra. Time je otac Mojsije odao priznanje i blagoslov novoj vlasti, što se nije desilo još od kralja Aleksandra Karađorđevića. Neposredno pred izbore, hilandarska bratija poslala je pismo podrške DOS-u i pozvala vernike da njemu daju glas.

Da li se proveravala lista slavskih gostiju: Sigurno, na Hilandaru neki nisu dobrodošli. Iako je bratija kojom rukovodi iguman Mojsije podržala promenu vlasti, neki iz opozicije su se o njih ogrešili, zloupotrebili potpis oca Mojsija pa pisali saopštenja „u njegovo ime“. Nekima su vrata zatvorena, a neki imaju epitimiju, zabranu pričešćivanja (posle izopštenja iz Crkve, najstroža kazna za vernike).

Je li to jedini predsednik kojeg je ugostio otac Mojsije: Jeste. Slobodana Miloševića je 1992. godine morao da ugosti otac Pajsije. Tadašnji iguman se na najavu dolaska Miloševića pod hitno sklonio u Kakovo (metoh na ulazu u Svetu goru). Međutim, grčka policija koja je obezbedila helikopter došla je po oca Pajsija i odvela ga da dočeka posetioce; zajedno sa Miloševićem i njegovim sinom Markom bila su, naime, i tri grčka ministra, pa nije bio dovoljan otac Serafim koga je bratija „podmetnula“. Otac Serafim je konvertit, otac mu je Hrvat, majka Nemica, ima đakonski (najniži sveštenički) čin. Miloševićev helikopter sleteo je pravo u baštu, a bratija je posle njega osvetila svaki kamen na koji je stao.

Šta je najvažnije: Da otac Mojsije ima 30 monaha i 10 iskušenika u svom bratstvu, da je među njima mnogo mladih i obrazovanih ljudi, te da je stoga počela smena monaških generacija i život Hilandara.

Jelena Grujić

Vreme broj 518, 07. decembar 2000.