Вести

Blagoslovite Preosvećeni! Koristim priliku da Vam se zahvalim što ste našli vremena da napišete pismo našem portalu. Sugurni smo, da samo učtivi i dobronamerni razgovori mogu da stvore uslove da se trenutna situacija prevaziđe i reši na dobrobit svih nas, ali i onih koje onomad tako grozno i nevladičanski izvređaste.

Pre nego što Vam odgovorim na postavljena pitanja, želeo bih da Vam se zahvalim za pravilnu odluku da podržite pismo Nj.P. episkopa banjalučkog G.G. Jefrema, koje je uz Vaš potpis i još 20 potpisa revnosnih SrBskih episkopa doprinelo da se izda zvanično saopštenje SA SAbora SPC u kome je odlučno rečeno da se „у свим епархијама Српске Православне Цркве у погледу служења Свете Литургије и других богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве“.

S nadom da ste ovo uradili iz ubeđenja a ne iz nekih drugih razloga, za ovaj čin i naredne podrške u ovom pravcu, Na mnogaja ljeta Vladiko, Konstantine!

Stalno se postavlja pitanje, treba li jedan mirjanin da kritikuje stavove i ponašanje jednog arhijereja, i uopšte dešavanja u jerarhiji. U svoje vreme je, tada mladjani Nikola Velimirović još kao mirjanin učestvovao u grupnim razgovorima prote Alekse Ilića u kome se ozbiljno kritikovalo loše stanje u jerarhiji. U tadašnjem „Hrišćanskom glasniku“ Velimirović iznosi svoje kritike na tadašnje loše stanje u SPC i to obrazlaže na sledeći način: „Mi samo skrećemo pažnju čitalaca, vršeći našu dužnost prema Crkvi, a nadležni i dalje mogu ne voditi računa o neizbežnim posledicama ovakvih radnji“.

Vaše sumnje oko antiminsa Arhiepiskopa Gabrijela de Comane (na slici) ne mogu da razumem. Ako na njemu ne piše ime nadležnog episkopa, to ne znači da je antimins lažan i krivotvoren (Oprosti Bože!). Činjenica, na koju ste ukazali, staroslovenski jezik govori da je Arhiepiskopija Ruskih crkvi u zapadnoj evropi i sam Arhiepiskop Gavrilo (pod omoforom Vaseljenske patrijaršije) svom kliriku proti Milunoviću dao stari, skoro relikvijski antamins iz 1913 godine. Očito da Arhiepiskop Gavrilo ne drži do toga da deli antiminse sa svojim imenom. Nekoliko Vaših sveštenika mi je ispričalo da ste Vi SVE antiminse Vladike Lavrentija i nekoliko zaostalih antiminsa Patrtijarha Germana zamenili sopstvenim, na kojima piše vaše Preosvećeno ime. Očito da između Vas i Arhiepiskopa ima razlike, i zašto je to loše?

Hram Sv. Jovan Vladimir i pravoslavo-socijalni centar u Minhenu nije privatno vlasništo prote Milunovića, niti to može biti. Vaš pokušaj da bez legalno sazvane Skupštine, ugasite Crkvenu Opštinu Minhen i tako po statutu iste, „nasledite“ tj. preuzmete nekretnine ali i obaveze CO Minhen takođe nije uspeo niti će uspeti. Zašto stalno, po potrebi valjda mešate građanski (nemački) i crkveni (SrBski) zakon. Hram i centar su vlasništvo vernog SrBskog naroda (kako i sami kažete) koje se najbolje može sačuvati kroz legalne institucije nemačke države i kroz zakone koji se ovde moraju poštovati.

Vaš tj. Eparhijski način gazdovanja je i doveo do nezadovoljstva minhenskih parohijana. Po rečima gospodina Nenada Kosa, sada u nedelju, crkveni odbor nikada nije ni postojao već je o. Vidosav sam donosio odluke i gazdovao nad narodnom imovinom! Kako to? Narod da plaća a neko drugi da gazduje.  Bilo bi dobro kada biste sa narodom SrBskim mogli da razgovarate a ne da ga stalno vređate i huškate vaše malobrojne (ne)vernike da upadaju u crkvu i drekom ANATEMA! SOTONE! ĐAVOLI! OTPADNICI! skrnave Svetu Liturgiju. Sopstvenim ušima sam Vas čuo kako iznervirani govorite: „Idite i vičite ANATEMA! Idite, svi oni koji su sa njim u crkvi su ANATEMISANI i OTPADNICI!“ I oni su trčali i vikali…i policija ih je izbacila iz crkve i šta sada? Očekujete da taj isti „otpadnički“ narod SrBski dođe da Vam ljubi ruku, traži Blagoslov od Vas i redovno plaća parohijal.

Bog sa Vama Preosvećeni!

Poslušajte ovde audio zapis, anatema_na_narod_vl-konstantina.WMA kako to stravično zvuči. Nemačka policija brani Svetu Liturgiju. Od koga brani Liturgiju?

Sećate li se Vaše zakletve pri hirotonisanju: „Obećavam da ću čuvati i čvrsto održavati crkveni mir, da ću usrdno poučavati u Jevanđelju povereni mi narod i, koliko god moći imam, pravo upravljati Rečju Istine, i da nijednim običajem, u bilo čemu neću umovati ni činiti suprotno Pravoslavnoj katoličanskoj istočnoj hrišćanskoj veri, do kraja moga života“.

A šta Vi radite? Umesto da mirite Vi delite i proklinjete, iste one koji su Vas obukli u vladičanske svile i kadife. Moj Vladiko!

Nikakvo menjanje duhovne i crkvene jurisdikcije se nije desilo. To što Vi sada ne možete samovoljno da gazdujete preko svojih arogantnih i nervoznih sveštenika niti je kraj sveta, niti vernici time nešto gube. Samo od Vaših sledećih poteza zavisi da li će se verni pravoslavni narod podeliti na „vaše vernike“ i „njegove otpadnike“ koje ste već prokleli. Što se mene lično tiče, ja sam bio i ostajem vernik SPC koji će stalno „vršeći svoju dužnost prema SrBskoj Crkvi skretati pažnju čitalaca“ na „čudne“ odluke i pojave u srednjoevropskj eparhiji. Nije ni prvi ni zadnji put da u jednom Hramu SPC služi klirik jedne druge, priznate parvoslavne crkve. Posebno ako znamo da je on 38 godina služio i revnovao Svetosavskoj crkvi a Vama lično bio dobar skoro 20 godina. 

Što se tiče zabrane ulaska u Hram a time i nemogućnost vršenja službe Božije, ja lično nisam za takve načine sprovođenja zakona, pa makar on bio i od jedne demokratske zamlje kakva je Nemačka. Ali, ako zakonodavac tako naloži, to mora da se poštuje pa i od strane jednog episkopskog arhijereja.

Kako su parohijani u Štutgartu prošli slušajući i poštujućii Vašu naredbu, znate i sami. Da ste promenu nedeljnog plana na vreme javili vernicima u Štutgartu, ne bi propala onolika hrana koju su spremili za svečano rukopoloženje. Koja Vas je to muka naterala da naprasno dođete tamo gde Vam je zabranjen ulazak.

Skoro stalno, pa i u teškim, nejasnim situacijama pozivate vernike da pomažu svojim prilozima otplatu hrama. Samo pare. Daj pare!! Naravno da eparhija sa Vama, ima izdataka. Nekoliko sveštenika SEE mi je potvrdili enormno povećanje građevinske stavke u zadnjem eparhijskom finansijskom planu za 2007/08 godinu. Neki drugi zlobnici, tvrde da su to troškovi poravnanja sa nemačkim finansijskim institucijama.

Zar je moguće da moramo da plaćamo Vaše nepoznavanje ili neznanje finansijskih zakona ove zemlje. Da Vas nije neko od sveštenika obmanuo? Kuća u Minhenu takođe košta. I eto kao od šale dođosmo do prvog arhijerejskog miliončeta. Pa, neka je sa srećom.

Hram i centar u Minhenu nije SAMO delo jednog čoveka, prote Milunovića, već delo stvoreno uz svesrdnu pomoć nemačkih zvaničnih crkava i institucija i dugogodišnjeg odricanje upravo onih „sektaških grupa“ koje vi proklinjete. Budite već jednom Vladika i prestanite sa omaložavanjem  i etiketiranjem onih koji Vas i Vaše sveštenike hrane i oblače.

Pomesne crkve u Bavarskoj su pomogle izgradnju Hrama i centra u Minhenu kao srbskoj zajednicu u Nemačkoj. Takođe je nepobitna činjenica da je prota Milunović svojim umećem i zalaganjem doprineo da pomoć kako grada Minhena tako i spomenutih crkava bude mnogo veća i brže realizovana. Zanimljivo da Vi nikako da se setite i da pohvalite pojedince, mirjane koji su takođe pojedinačno ili grupno pomogli ovaj gigantski poduhvat.

Znate, iz skoro svih Vaših pitanja naslućuje se skoro patološka mržnja prema proti Milunoviću. Bilo bi najbolje da neko iz SA Sinoda preuzme duhovno vođenje CO Minhen. Vi ili ne znate ili nećete.

Nastavak sledi.

ANTIMINS
(lat.ante-mnesa, „umesto trpeze“): liturgijsko platno na kojem su predstavljena stradanja Hristova i polaganje u grob, koje se meće na časnu trapezu, u oltaru Crkve. Na njemu se vrši Sveta Liturgija. Antimins ima deo moštiju svetitelja ili mučenika i nosi potpis mesnog episkopa. Po tradiciji, očuvanoj iz prvih vekova, antimins zamenjivaše osvećeni oltar, budući obavezan za Liturgiju. Kanon 31. Četvrtog vaseljenskog sabora zabranjuje Liturgiju u običnim kućama ili mestima. Takođe, kanon 7. Sedmog vaseljenskog sabora zabranjuje osvećenje Crkve bez moštiju mučenika. Uopšte, mošti mučenika, bilo da su metnute pod oltarski presto, bilo da su zašivene u antiminsu, predstavljaju nebesku Crkvu na kojoj počiva zemaljska Crkva. Sveštenik prima antimins od svoga episkopa, čiji potpis garantuje ne samo postojanje evharistijske mesne zajednice, nego i svetog zajedništva koje postoji između njega i sveštenika. Osvećeni antimins apsolutno je potreban za vršenje Tajne Evharistije, mada Pidalion pominje slučaj mučenika Lukijana, antiohijskog sveštenika, koji, budući u tamnici, služi liturgiju na svojim grudima. Teodorit Kirski upotrebljava ruke svoga đakona umesto oltara, a Sveti Jovan Zlatousti ne ustručava se reći da su ruke sveštenika skuplje od oltara (Sveti Jovan Zlatousti, O sveštenstvu, 3). Izvor: Wikipedija

Srđan Marjanović,29.06.2007