Вести

Kosmet nije deo Srbije, već duša Srbije. Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski G. Amfilohije govorio je na promociji knjige “Sveti Knez Lazar i kosovski zavet”.

Posle promocije, dao je intervju za “Pravdu“ koji je započeo pitanjem vašem novinaru “Ima li na svetu pravde? Šta vi mislite?” Konačan odgovor na to pitanje još nismo našli.

Problem statusa Kosova i Metohije ulazi u dramatičnu završnicu, a mi sve više okrećemo pogled ka Rusiji, između straha i nade. Rekli ste da se nadate ruskom “njet”?

U nadi smo i dalje naravno, tu nadu nismo izgubili ni tokom šest stotina godina. Na Kosovu i Metohiji se tokom tih šest vekova praktično ništa nije promenilo, kako je bilo u 14. veku, kako je bilo u 19. veku, tako je i danas. Izdurali smo ovih šest stotina godina, ja sam uveren da ćemo i narednih šest stotina godina, a posle kako Bog da.

Pored mnogobrojnih problema na Kosovu i Metohiji, obnova uništenih i devastiranih svetinja, u vlasništvu Srpske Pravoslavne Crkve, a na osnovu poznatog Memoranduma, nije dala očekivane rezultate, a sada ih u međunarodnim dokumentima preimenuju u neku “kosovsku” baštinu?

Način obnove nije dobar, ali nismo hteli da dozvolimo da neko može da kaže kako Srpska Pravoslavna Crkva nije za obnovu. Memorandum predviđa samo obnovu svetinja porušenih u martovskom pogromu, njih 30, a ukupno je porušeno 150 crkava, manastira i verskih objekata. Obnovi treba pristupiti kao obnovi svetskih i evropskih vrednosti, nikakvih “kosovskih”. Naglašavam da Kosovo i Metohija nije deo Srbije, već njeno srce, duša, vertikala, temelj jednog naroda. Uzeti mu srce, dušu, raskućiti mu kuću i temelj razoriti – znači taj narod zbrisati iz zemaljskih, Božijih naroda sa onih prostora koje im je Bog dao u udeo da na njima žive i svake dobre plodove donose. To je mesto gde se srpski narod upisao u ozbiljne, zrele narode.

Kakva je trenutna situacija u Crnoj Gori u vezi sa samozvanom CPC?

Nemojte da pričamo o toj, kako su je s pravom nazvali, glumačko-lopovskoj družini, čak ni za “Pravdu”. Glumac koji glumi nekog zna da nije onaj koga glumi, lopov kad krade zna da krade tuđe, a imate i družinu o kojoj pitate gde oni koji glume misle da su ono što nisu, a ono što kradu misle da je njihovo. Po tome su oni u još gorem položaju i od lopova i od glumaca.

Ta družina kako je nazivate se nadala da će ući u nacrt Ustava Crne Gore kao verska zajednica. Ima li izgleda za to?

To bi bilo jedno od bezumlja prava jedne od država, u ovom slučaju Crne Gore, da unosi u Ustav jednu takvu glumačko-lopovsku družinu i da je prikazuje kao crkvu. Takva družina može da postoji i da funkcioniše, ali ne može da pripada korpusu crkve pravoslavne, ni od koga priznata sem od sebe same.

Ako bi ta družina ušla u Ustav bilo koje drđave, pa i Crne Gore, onda bi to zaista bio jedan od nonsensa, nezapamćen u istoriji evropskog zakonodavstva.

Maja Radonjić

Izvor: Dnevni list Pravda, 7. jun 2007. godine

Redakcijski komentar

Naš Visokopoštovani Mitropolit koji je sam sebe priozveo u Arhiepiskopa i egzarha Svetog trona pećkog opet se bavi politikom i meša „babe i žabe“. Izjava: „Obnovi treba pristupiti kao obnovi svetskih i evropskih vrednosti, nikakvih “kosovskih”.“ je sramna i potvrđuje samo ko je tada, (i još uvek se radi na tome) mešetario na KiM i ko je „gurao“ da se izdajnički Memorandum potpiše. Čak su i Njegovu Svetost, Patrijarha Pavla budili usred noći i bukvalno ga „naterali“ da parafira poznati Memorandum.

Visokopreosvećeni, baština na Kosovu i Metohiji je prvo SrBska, pa tek onda evropska i svetska. Nasilna evropezacija SrBske baštine na KiM, nije uspela. Svi oni srbski velikodostojnici SPC koji su doprineli da se ovakav Memorandum nasilno potpiše i prizna, bez dozvole i saglasnosti nadležnog eparhijskog arhijereja Nj. P. Vladike Artemija trebaju javno da priznaju grešku i proslede ovu temu na dalje rešavanje nadležnom arhijereju. Moć nekih velikodostojnika SPC je neverovatna velika, beskrupolozna i drska.

Može im se, još uvek. Svi misle da je Komunizam propao. E, nije! Kako izgleda, od propasti ga čuvaju svilene, raznobojne mantije. I boja mantija se menja, samo način delanja ostaje stari. Valjda su ih zato tako temeljito pripremali. Amen.

S.M.