logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: Преузето    534 пута прочитано    Датум: 11.06.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

busputin.jpgVest i živa TV slika u kratkim vestima na Euro-njuz bila je na izvestan način neodoljivo privlačna za sve generacije koje iz iskustva pamte ono što se dešavalo dvadesetak godina ranije, ali možda i za mlađe koji znaju (ako je još uče) istoriju. Buš s premijerom Berišom u Albaniji, Putin sa premijerom Koštunicom u Rusiji.

Iako je tadašnja Tirana Moskvi preferirala Peking, reč je bila o simbolima, metaforama i ideologiji, pa čak i danas, u promenjenoj Rusiji, drugačijoj Albaniji i sasvim drugačijoj Srbiji (samostalnoj, nezavisnoj, nejugoslovenskoj) nešto od svega toga je ipak pomalo ostalo, ako ni zbog čega drugog ono zbog zanimljivosti trenutka.

Novost, u odnosu na vreme pređašnje, je svakako i Kosovo koje je dominiralo, bar sudeći po zajedničkoj konferenciji za novinare u Tirani, u dijalogu Buš-Beriša. Američki predsednik je izričito ponovio svu podršku Ahtisariju, baš kao što je to učinio i kod pape Benedikta XVI prethodnog dana, a možda će i sutra u Bugarskoj, što Putin ne čini.

Predsednik SAD obilazio je prethodne nedelje “novu Evropu” kako bi rekao bivši šef Pentagona Donald Ramsfeld. Onu koja je nekad bila “istočni lager” i koje se Rusija zvanično dobrovoljno, pritisnuta okolnostima, odrekla. I kao da je u međuvremenu zadobila Srbiju, koja je uvek bila izvan istočnog bloka, doduše u sklopu Jugoslavije. Ništa čudno i ništa loše ako se računa da su se prilike promenile u svetu, da Rusija nije ne daj Bože SSSR i da su sada Buš i Putin “na ti” – zovu jedan drugom po imenu.

Za Srbiju, za spoljnu politiku kakvu će voditi, ne samo kad je reč o Kosovu, ipak je i možda najbitnije da se suoči sa saznanjem ume li da stekne i očuva saveznike, gde i kako to radi i da li se to čini što se stalno pritiska “da budete za našu stvar”. Svaka diplomatska ofanziva je bez ikakve sumnje neophodna čak i u dnevnoj praksi, a pogotovo kad je reč o velikim poduhvatima kakvo je Kosovo i s te strane su Vuk Drašković i ostali imali opravdanja za ono što su govorili, radili, šatl-diplomatiju upotrebljavali naročito u okviru EU.

Ipak, posle svakog povratka s lica mesta donosili su nedopustivo optimističke vesti. Najviše se u tome istakao premijer Koštunica kad je krajem zime ili ranog proleća novinarima u UN objasnio kako ni mnoge članice EU nisu za Ahtisarijev plan, pa je računao na njih u svakom pogledu.

Kasnije se ispostavilo da se, bar između redova zvaničnih izjava i vladi bliskih komentatora, moglo pročitati da je Slovačka, ali i Italija na primer, izdali “našu kosovsku stvar”. Teško je poverovati da je premijer mislio da će pojedine članice EU reći “ne” Ahtisariju po cenu da ostanu u manjini, naročito u odnosu i najuticajnije i najjače zemlje u okviru njihove zajednice.

Nije sporno, valjda, da svi ne mogu biti isti, ne zbog neravnopravnosti već zbog realne moći političke i ekonomske u svakoj vrsti udruživanja na svetu. Slovačka, Italija i druge članice su sigurno fer i pošteno prenosile stavove Srbije o Kosovu, možda i podržavale, ali i sučeljavale sa suprotnim argumentima u okviru EU što sve diplomate i političari znaju, što je čak i neprimereno možda na to ih podsećati ovde i ovako. Ali zašto su javno širili – zablude?

Nije li neka vrsta osvešćenja, bar diplomatama od karijere bilo, makar i retoričko upozorenje Žoze Manuela Barosa povodom Estonije i uklanjanje spomenika ruskom vojniku iz centra glavnog grada zbog čega je Moskva prebacila Briselu da nije reagovao kako treba. Vredi ponoviti šta je Baroso tada rekao: “Znate, na kraju, u EU je jedan za sve i svi za jednog”. O novcu i koristi svih onih u EU, a uglavnom okružuju i Srbiju i Albaniju, da ne govorimo.

Slično je, povodom Ahtisarija bar u Sankt Peterburgu juče ponovio i Solana koga, uzgred, ovde – zahvaljujući ponašanju i besedama zvaničnika i iz demokratskog bloka, ma šta to bilo – smatraju kao predsednika države zvane NATO što je bombardovala Srbiju. Kako bi inače, da nije takve atmosfere, mogao gledalac neko veče da postavi pitanje u TV intervju Dragoljubu Mićunoviću: “Zašto ne prekinemo odnose s NATO?”.

Profesor, poznat po odmerenosti, morao je da objasni da su NATO zapravo mnogo država. Možda će nešto slično uskoro neko i zapitati nedužno: s kojim ćemo sve zemljama i zajednicama, uključujući EU, OEBS, na primer, prekinuti odnose ako priznaju Ahtisarijev plan, koji, kako i Buš govori u Tirani, na kraju vodi nezavisnosti? Da li će u tom nesrećnom slučaju Srbija biti ta koja će prekinuti razgovore s Briselom o pridruženju Evropskoj uniji, pitanje je koje stvarno sve dovodi do apsurda.

U svemu tome se ovih dana trenutak istine možda i oteo predsedniku Tadiću, mada malo izokola. U jubilarnom broju Danasa, kad je rekao: “Nije dobro ako velike sile zatežu svoje odnose na našem slučaju, u takvoj situaciji mi se ne nalazimo u najboljoj poziciji. Morali bismo da zaštitimo naše interese tragajući za saveznicima u saglasju s interesima velikih sila”. Trebalo bi verovati da ova opaska, bar u ovom času i u slučaju Kosova, ne spada tek u opšte mesto politike i diplomatije.

Gordana Logar za Danas




1 коментар у вези “Potraga za saveznicima”
  1. Imenjak Borisa Jeljcina Tadic i Americki Boris u liku Djordja Busa. Pa naravno data dvoica trebaju da budu savenici. Inace to sto je Ameericki Jeljcin putovao u Tiranu i tamo pricao nebuloze kao pribogu Boris Jeljcin, po meni je savim dobro. U Tirani nisu bili, ni Vilson, ni Harding, ni Ruzvelt, ni Vinston Churchil,niti pak Ajzenhauver. Jimi Karter i Gerald Ford su posecivali Beograd. Da je Djordje bolji isao bi na bolja mesta. Tacno bio je Djordje u Tirani, prvi strani drzavnik koji je to mesto posetio posle Benita Musolinija. Zar ova simbolika ne govori, i previse, i mnogo vise. O da i Hitler je tamo slao svoje emisare, a da se nije ubio zato sto je bio unistio Nemacku, pa i on bi se prosetao kroz Tiranu. Nije ni cudo sto njegov daljni rodjak Djordje pa jos Bus, a Bus na engleskom oznacava mnogo sto sta od sevara, pa do neke neobicne stvari izmedju nogu gde muskarci vole da (…). Eto i tu ima mnogo simbolike. Konzervativni, patriotski orjentisani krugovi u Americi smatraju da je ovaj Americki Jelcin u liku Busa, unistio Ameriku. Ja mislim da je unistavanje krenulo od Mad Olbrajt i Bula klintona, koji je kada je u pitanju bila Monika, naprvio velike greske sto se seksualnog zadovoljstva tice, mogao je da se obrati Busu a ne Monikinim halapljivim ustima. Ali da je ju je Bus izgleda dokrajcio ostaje da se vidi. I da ima bar malo casti, postupio bih Bus isto kao i Adlof, austrijski kaplar. Izgleda da i pored svega u tim austrijskim kaplarima je bilo malo vise doze za razumevanje i isikrenost, nego u “skolovanim” Borisima i Busevima. Verovatno je za smirenje Bus ispio veliku pilulu sto se zove Tirana, pa se nece opredeliti na isti kurs, kojim je zavrsio austrijski kaplarica. Zato je dobra ipak ova izjava Borisovog imenjaka iz Beograda, on je sebi nasao saveznika. Kako da ne isto kao i njegov pokojni imenjak koji je za malo unistio carsku tvorevinu, najvecu na svetu. Svaka ptica svome jatu prileti kada tada. Tirana je istiniti svedik ove izreke danas. A Boris i Djordje dokazni materijali.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo