Вести

Bilo koja objektivna analiza pokazala bi da je u prošlom veku Srbija uložila ogromna ekonomska sredstva za razvoj Kosova i Metohije. Srbija je zainteresovana da se stimuliše ekonomski razvoj njene južne pokrajine.

NATO bombardovanje Srbije 1999. nanelo je veliku štetu i ekononomiji Kosova i Metohije. Sada je ekonomija te južne srpske pokrajine u katastrofalnom stanju, a kriza je počela otkad su tamo došle međunarodne mirovne snage.

To je, između ostalog, rekao Vojislav Koštnica, predsednik srpske vlade na 11. ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Već sama činjenica da su domaćini pozvali premijera Srbije da govori na tako velikom međunarodnom skupu o ekonomskoj situaciji na Kosmetu i da iznese svoje viđenje kako da se reši problem, govori o velikoj želji Rusije da strpljivom i dugoročnom aktivnošću doprinese pravljenju pravednog kompromisa.

Vladimir Putin: Pozicija Rusije o Kosovu dobro poznata i nije promenjena

Pozicija Rusije o Kosovu dobro je poznata, ona je formulisana odavno i nije promenjena, istakao je ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom u Sankt Peterburgu.

Putin je rekao da se njegovi pogledi o Kosovu razlikuju od pogleda kolega sa Zapada, ali da je posle samita G-8 stekao utisak da ruski partneri sada bolje razumeju pristup Moskve.

Koštunica je, zahaljujući na pozivu za učešće na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburg, rekao ruskom predsedniku da je pitanje Kosova ne samo srpsko, ne samo srpsko-rusko, nego svetsko pitanje. Srbija je definitivno odbacila plan izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija kojim se mimo povelje Ujedinjenih nacija Srbiji doslovno otima 15 odsto njene teritorije. Kosovo Srbiji nije samo prošlost, nego i sadašnjoj i budućnost, rekao je Koštunica, ističući istorijsku važnost podrške Rusije i predsednika Putina Srbiji.

Stvari se na Kosovu komplikuju i svako odlaganje stvara nove dileme.
Albanska strana jasno se zalaže za što hitnije usvajanje nove rezolucije, na osnovu Ahtisarijevog plana, jer je to u interesu svih gradjana Kosova, kače predsednik Fatmir Sejdiu i upozorava da je svako odlaganje štetno kako za gradjane tako i za političku atmosferu na Kosovu.

Ne želeci da detaljnije precizira svoju izjavu lider opozicione Demokratske partije Hasim Tači konstatovao je da se stvari na Kosovu komplikuju, te da svako odlaganje stvara nove dileme. On nije želeo da odgovori da li postoji mogućnost unilateralnog proglašenja nakon najnovijih dogadjaja, ali nije ni odbacio mogućnost usvajanja jednostranih odluka u slučaju da se ne postigne dogovor u Savetu bezbednosti.

Lider kosovsko-metohijske liste Oliver Ivanović kaže da teoretski postoji mogućnost da Albanci jednostrano proglase nezavisnost, ali ne i praktično te da je samit G-8 prošao bez odluke, jer je medjunarodna zajednica shvatila da nema brzih i lakih rešenja pa je potez G-8, po njegovom mišljenju, ustupak samoj medjunarodnoj zajednici kako bi se pronašao kompromis koji će odgovarati i Srbima i Albancima.

“Nemiri na Kosovu s uvek mogući, pojedinačni napadi takodje, ali NATO mora da pokaže spremnost u zaštiti stanovništva”, zaključuje Ivanović.

Beograd: Uz pomoć Rusije nastavak pregovora o budućem statusu Kosova

U Beogradu se čvrsto veruje da će uz pomoć Rusije biti nastavljeni pregovori o budućem statusu Kosova. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da niko ne može da predvidi kakva će biti odluka Saveta bezbednosti UN o konačnom statusu Kosova.

Tadić je ocenio da situaciju dodatno komplikuje to što se ne zna kada će biti održana sednica Saveta bezbednosti ni kakav će biti njen dnevni red. Nije dobra okolnost da velike sile zatežu svoje odnose na slučaju rešavanja konačnog status Kosova, Srbija mora da zaštti svoje interese tragajući za saveznicima u saglasju s interesima velikih sila, rekao je Tadić i dodao da Srbija mora da gradi savezništvo sa svim velikim silama. On je ponovio da je moguće pronaći kompromisno rešenje za problem Kosova i ponovio da je to samostalnost u političkom i ekonomskom smislu za albansku zajednicu u pokrajini, a da se istovremeno ne povredi suverenitet i integritet Srbije.

A nekadašnji savetnik predsednika Srbije Leon Kojen smatra da posle samita G-8 u Hajligendamu Srbija sa Rusijom treba da se čvrsto zauzme za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova. Nove rezolucije neće biti dok god Zapad po tom pitanju ne nađe zajednički jezik sa Rusijom, kaže Kojen i ocenjuje da se status Kosova može rešiti ili na taj način ili prihvatanjem plana Martija Ahtisarija.

VOA

Koštunica je objasnio da je ekonomski pad na Kosovu uticao na rast svih vrsta organizovanog kriminala i teške korupcije. Te mračne posledice proizlaze iz stalnog nastojanja da se krši međunarodno pravo i stremi da se Srbiji oduzme njen deo teritorija. Premijer Srbije je naglasio da još ima vremena da se na osnovu ozbiljnih i temeljnih pregovora nađe kompromisno rešenje za Kosmet koje bi se zasnivalo na međunarodnom pravu.

Samo na takvom rešenju moguće je graditi mirnu, stabilnu i povoljnu ekonomsku budućnost celog tog regiona, rekao je Koštunica.

On je i ovom prilikom istakao ulogu Rusije u rešavanju kosovskog problema. Predsednik srpske vlade je rekao da je samo zahvaljujući principijelnoj poziciji Moskve SB OUN odustao od glasanja o novoj rezolciji o Kosovu. Koštunica je objasnio da bi takva rezolucija bila osnova da se prvi put u istoriji državi članici OUN koja je bila jedan od osnivača te organizacije oduzme 15 posto njene teritorije.

Sve ruske agencije i elektronski mediji istakli su Koštuničinu tvrdnju da se Srbija zalaže za pravedno rešenje statusa Kosmeta koje bi odgovaralo i Srbima i Albancima, koji su tamo većinsko stanovništvo. Ruski mediji objašnjavaju da je plan Martija Ahtisarija, kojem se protive Srbija i stalni član Saveta bezbednosti Rusija, zapravo bio faktičko priznavanje nezavisnosti Kosmeta.

Moskovski novinari naglašavaju da je Putin i na tek završenom samitu „velike osmorke“ objašnjavao da je prema svim principima međunarodnog prava Kosmet sastavni deo Srbije. Predsednik Rusije je pozvao međunarodnu zajednicu da sarađuje sa Srbima i Albancima da bi se došlo do pravednog rešenja, ali ne da nameće svoja rešenja. Rusima posebno smeta to što međunarodno posredovanje nije izbalansirano već se stalno zanemaruju srpski interesi.

PITAJU SE OBE STRANE

SANKT PETERBURG – Ruski predsednik Vladimir Putin ponovio je juče u Sankt Peterburgu poziciju zvanične Moskve u pogledu budućnosti južne srpske pokrajine Kosova i Metohije „uzimajući u obzir postojanje sličnih situacija na post sovjetskom prostoru“.

Kako je izjavio Putinov sekretar za štampu Aleksej Gromov, predsednik Rusije je to izneo tokom razgovora sa predsednikom Gruzije Mihajlom Sakašvilijem.

– Naša pozicija je jasna, zasnovana je na teritorijalnom integritetu država i na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN prema kojoj je Kosovo neotuđiv deo Srbije – naglasio je ruski predsednik. „Ovaj problem se pokušava rešiti bez pristanka svih strana – u ovom slučaju bez pristanka srpske strane… Mi smatramo da to nije u redu i da ne odgovara niti pravnim, niti moralnim normama – dodao je Putin.

Branko VLAHOVIĆ za Novosti