Uvek sklon preterivanju i (pre)jakim rečima, bulevarski i visokotiražni „Bild” proglasio je nemačku kancelarku Angelu Merkel za „mis sveta”. I bez takvog i tolikog preterivanja, jedno je sigurno: tri dana velikog političkog šoua u Hajligendamu, doneli su jedinoj dami u diplomatskom ringu među moćnicima sveta, nesporan uspeh.
Nad idiličnim i ekskluzivnim letovalištem na Baltiku nadvijali su se neposredno pred otvaranje velikog skupa zaista turobni oblaci. Sve je upućivalo na sumorne prognoze o njegovom konačnom ishodu i gotovo uprogramiranom fijasku.
Američki predsednik Džordž Buš je pakujući kofere za put u Evropu, uputio „razarajući torpedo” koji je ciljao u samu srž i glavnu temu samita – zaštita klime – na koju je Merkelova bacila sav diplomatski i politički ulog. Idejom o seriji (neobavezujućih) konferencija petnaest zemalja, najvećih zagađivača, izvan i mimo Ujedinjenih nacija, razbijao je praktično njen koncept. Pokušao je, uz to, da po oprobanom principu, stvori među učesnicima samita G-8 „koaliciju nevoljnih” i organizuje „front otpora”.
Razorno „minsko polje” koje je pretilo uspehu samita čekalo je i u zapaljivom političkom varničenju između glavnih aktera u Hajligendamu, američkog i ruskog predsednika, oko i povodom nekoliko provokativnih tema. Spomenimo samo famozni antiraketni štit i – Kosovo. Neki su u tom varničenju osetili „dah hladnog rata”.
Iako su joj pred stupanje na kancelarski tron, upoređujući je sa njenim prethodnikom i političkim maherom Gerhardom Šrederom, „knjižili” manjak spoljnopolitičkog iskustva, Merkelova se na užarenoj sceni u Hajligendamu kretala suvereno. Uspevala je da uz dozu ženskog šarma i muške energičnosti, bude dirigent i moderator velikog skupa.
Njen najveći uspeh sadržan je u činjenici da je samit, čiji su realni rezultati tanki, spasla od (potpunog) neuspeha. Uspela je da američkog predsednika, kad je reč o klimi, „utera u brazdu”.
Iako u završnom dokumentu nema obavezujućih stavki o smanjenju emisije (štetnog) ugljen-dioksida u atmosferu, na čemu su Evropljani insistirali, veliki hazarder i protivnik Kjota (Buš), saglasio se sa dve, za Merkelovu, kapitalne stvari: da je čovek zaista uzročnik dramatičnih klimatskih poremećaja i da dijalog o tome treba voditi u okviru i pod krovom Ujedinjenih nacija.
Uspeh Merkelove u Hajligendamu, samo je pojačao predstavu o „dami sa dva lica”: nemačka kancelarka se suverenije kreće na međunarodnoj političkoj sceni nego u sopstvenoj kući, gde suočena sa žilavim koalicionim partnerom i tradicionalnim političkim protivnikom (socijaldemokrate) i pokrajinskim moćnicima (premijerima) u sopstvenoj partiji, ne uspeva da bude ono što je minula tri dana velikog političkog šoua nesporno bila: i dirigent i moderator. Uporedo sa aplauzima trenutno upućenim kancelarki, sledi i opomena da se od slave na međunarodnoj sceni ne može živeti: ko uspešno ne igra na domaćem terenu, gubi navijače.
Miroslav Stojanović za Politiku
Да би сте послали коментар морате бити улоговани