logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Преузето    1.050 пута прочитано    Датум: 1.06.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

tolimir_zdravko.jpgHaški optuženik, penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir (59) uhapšen je popodne na granici Srbije i Republike Srpske (RS) kod Ljubovije.

Vest o hapšenju Tolimira, bliskog saradnika Ratka Mladića, isprva niko nije želeo da potvrdi, ali je u četvrtak uveče iz Haškog tribunala saopšteno da ih je o hapšenju obavestio premijer RS Milorad Dodik.

“Dodik je rekao da su u toku pripreme za prebacivanje Tolimira u Hag”, rekla je Tanjugu portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran.

Portparol Tribunala Refik Hodžić precizirao je za Betu da se prebacivanje Tolimira u Hag očekuje u četvrtak ili petak: “Informisani smo i da Tolimir ima zdravstvenih problema i očekujemo dodatne podatke o tome i da li ti problemi mogu uticati na njegovo prebacivanje u Hag – da li će se to dogoditi večeras ili sutra”.

Prema izvorima iz policije RS, Tolimir je uhapšen u zajedničkoj akciji MUP-a RS i Srbije, kada je nelegalno pokušao da predje granicu na području Ljubovije u Srbiji, odnosno Bratunca u RS.

Predsednik Nacionalnog Saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić potvrdio je da su tokom popodneva organi bezbednosti Republike Srpske i Srbije izveli zajedničku akciju sa obe strane granice, ali nije želeo da govori o eventualnim rezultatima. Ljajić je samo rekao da je akcija počela oko 14, a da je traja dva sata.

Haški Tribunal optužio je generala u penziji Vojske RS Zdravka Tolimira u februaru 2005. godine, zajedno sa generalom Milanom Gverom i Radivojem Miletićem za zločine nad muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995. godine.

Blizak saradnik Ratka Mladića

General Zdravko Tolimir u vreme rata bio je načelnik Generalštaba Vojske RS za bezbednost i jedan od najbližih saradnika tadašnjeg komandanta Glavnog štaba VRS Ratka Mladića, takodje optuženog za ratne zločine tokom rata u BiH.

Tolimir je rodjen u selu Popovići, kod Glamoča, 1948. godine, gde je završio osnovnu školu.

U optužnici Haškog tribunala se navodi da je bio pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove i bezbednost Glavnog štaba VRS-a. Na tom položaju bio je jedan od sedam pomoćnika komandanta koji su bili neposredno odgovorni komandantu Glavnog štaba, generalu Ratku Mladiću.

Prema optužnici, on je kao pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove i bezbednost bio upoznat s planom da se muslimansko stanovništvo istera iz enklava Srebrenica i Žepa i učestvovao je u sprovodjenju tog plana.

Tolmir je visoke vojne škole završio u Beogradu, a na usavršavanju je bio i u inostranstvu. Govori engleski i ruski jezik.

Pre rata je službovao u više mesta bivše Jugoslavije, a u toku nemira na Kosovu i Metohiji, sedamdesetih godina, ranjavan je dva puta. Posle toga je bio na dužnosti u Makedoniji, a potom u Splitu, gde ga je zatekao rat.

Sa generalom Ratkom Maldićem bio je u Kninu, da bi zajedno sa njim došao u BiH, gde je 1992. godine postavljen za pomoćnika komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS. Na toj funkciji je bio sve do smene generala Mladića, kada je i on ubrzo posle toga odlukom tadašnjeg predsednika RS Biljane Plavšić penzionisan.

General Tolimir važio je za vrhunskog profesionalca, koga su uvažavale i civilne i vojne strukture tadašnje RS, a imao je i ugled kod tadašnjih medjunarodnih vojnih komandanta u BiH.

Učestvovao je i u Dejtonskim pregovorima o donošenju mirovnog sporazuma za BiH, a bio je i zadužen za imlepementaciju vojnog dela tog sporazuma. Bio je i jedan od učesnika Bečkih pregovora o donošenju Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja na prostoru Jugoslavije.

Tolimir je slovio za vrlo komunikativnog i tolerantnog čoveka i bio je obaveštajac visokog ranga, koga su poštovale i strane obaveštajne službe. Bio je aktivan i u operaciji oslobadjanja francuskih pilota, koji su bili zarobljeni nakon bombardovanja srpskih položaja iznad Sarajeva.

Uhapšen Zdravko Tolimir i prebačen u Hag

General Vojske RS Zdravko Tolimir (59), koji je optužen za genocid u Srebrenici u julu 1995. godine, uhapšen je u četvrtak na granici između Srbije i Republike Srpske.

Tolimir, koji je bio jedan od najtraženijih haških bjegunaca, uhapšen je u poslijepodnevnim časovima nakon što je pokušao nelegalno da pređe granicu sa BiH.

Predsjednik Nacionalnog savjeta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je juče da su u akciju hapšenja učestvovali pripadnici MUP-a RS i policija Srbije. Akcija, koja je počela oko 14.45 časova, rezultirala je hapšenjem Tolimira na području između Srebrenice i Bratunca u RS te Ljubovije u Srbiji.

Prema nezvaničnim informacijama Tolimir je nakon hapšenja doveden u zgradu MUP-a RS u Banjaluci u koju su kasnije stigli šef Sekretarijata Vlade RS za saradnju sa Haškim tribunalom Jovan Spaić i predstavnici Haškog tribunala.

U MUP-u RS juče nismo mogli da dobijemo nikakvu potvrdu o hapšenju, a sličan odgovor dobili smo i u Haškom tribunalu.

Portparol haškog tribunala Olga Kavran kazala je da Tribunal nema praksu da daje bilo kakve informacije sve dok optuženi ne bude prebačen u Hag.

Tolimir je rođen 27. novembra 1948 godine u Glamoču i tokom proteklog rata bio je jedan od najbližih pomoćnika generala Ratka Mladića, zadužen za obaveštajno-bezbjednosne poslove glavnog štaba Vojske RS. Tolimir, koji je u vrijeme rata obavljao dužnost pomoćnika komadanta za obavještajno-bezbjedonosne poslove Glavnog štaba VRS, optužen je za genocid, udruživanje radi vršenja genocida, zločine protiv čovječnosti, kršenje zakona ili običaja ratovanja. Optužnica protiv Tolimira potvrđena je 10. februara 2005. godine, a objelodanjena 25. februara iste godine. Pored Tolimira, na istoj optužnici, nalazili su se Milan Gvero i Radivoje Miletić, koji su ranije uhapšeni. U toj optužnici njih trojica su se teretili u pet tačaka za ubistvo, progone, nečovječno postupanje i deportaciju Bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice i Žepe u julu 1995. godine.

Optužnica je u dva navrata mijenjana, te je 15. augusta 2006. godine Pretresno vijeće Haškog tribunala naložilo da se predmet Zdravka Tolimira razdvoji od ostalih s obzirom da je u bjekstvu.

U optužnici se navodi da je Tolimir bio jedan od sedam pomoćnika komandanta koji su bili neposredno odgovorni komandantu Glavnog štaba, generalu Ratku Mladiću.

“Kao pomocnik komandanta za obavještajne poslove i bezbjednost Tolimir je bio upoznat sa planom da se muslimansko stanovništvo istjera iz enklava Srebrenica i Žepa i učestvovao je u sprovođenju tog plana”, stoji u optužnici.

Osim Tolimira, za genocid u Srebrenici optuženi su Vinko Pandurević, Ljubiša Beara, Vujadin Popović, Drago Nikolić, Milorad Trbić i Ljubomir Borovčanin, koji se od ranije nalaze u pritvoru haškog tribunala.

Radivoje Miletić i Milan Gvero koji su se nalazili na istoj optužnici sa Tolimirom terete se na osnovu individualne krivične odgovornosti za zločin protiv čovječnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Za genocid u Srebrenici ranije su osuđeni Radislav Krstić, Vidoje Blagojević, Momir Nikolić i Dragan Obrenović.

Haški tribunal je za ratne zločine počinjene u ratu na prostoru bivše Jugoslaviji do sada podigao optužnice protiv 161 osobe, od kojih je, ako se izuzme Tolimir, pet još u bjekstvu. Riječ je o generalu Ratku Mladić, bivšem predsjedniku RS Radovanu Karadžiću, Goranu Hadžiću, Vlastimir Đorđeviću i Stojanu Župljaninu.

Analitičari smatraju da bi hapšenje Tolimira moglo da dovede do lociranja i hapšenja Ratka Mladića.

Nezavisne 

Od podizanja haške optužnice o njemu se ništa ne zna.

Prema nekim nezvaničnim informacijama, Tolmir se nakon objavljivanja haške optužnice pridružio Mladiću, koga traži Haški tribunal i koji je u njega imao veliko poverenje.

Pojedini mediji su nezvanično pisali da je Tolimir bio glavni organizator skrivanja Mladića.

Još pet begunaca

Posle hapšenja Tolimira, ostalo je još pet haških begunaca za kojima se traga zbog optužbi za ratne zločine počinjene tokom sukoba na području bivše SFRJ, od ukupno 161 osobe protiv kojih je Tribunal podigao optužnice od svog osnivanja 1993.

Ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, za kojim je tragano sredinom maja u centru Beograda, jedan je od pet preostalih begunaca. Tada je obavljen pretres vojnog objekta u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali u toj akciji nije pronadjena nijedna osoba optužena pred Tribunalom.

Akcija je izvršena u vreme dok je u Skupštini Srbije trajala rasprava o ekspozeu mandatara Vojislava Koštunice, nekoliko sati pre isteka roka za formiranje vlade, ali i dan pre posete evropskog komesara za proširenje Olija Rena Srbiji, što je opozicija iskoristila kao povod da optuži vlast da je ceo slučaj insceniran.

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte tereti Srbiju za skrivanje Ratka Mladića i zbog nesaradnje sa Hagom u maju prošle godine prekinuti su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU.

Mladić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, zbog svoje uloge u ratu u BiH. U bekstvu je od 1995, kada je Tužilaštvo Haškog tribunala objavilo optužnicu protiv njega.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u toku je sudjenje pomagačima u skrivanju Mladića. Za pomaganje u njegovom skrivanju, odnosno za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, optuženi su Jovo Djogo, Stanko i Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Marko Lugonja, Blagoje Govedarica, Borislav Ivanović i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vasković.

Bivši politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić u bekstvu je više od deset godina. On je 1995. optužen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u kampanji etničkog čišćenja tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).

Bivši predsednik samoproklamovane Republike Srpska Krajina (RSK) Goran Hadžić u bekstvu je od jula 2004. Nestao je iz svoje kuće neposredno po objavljivanju optužnice protiv njega. Tereti se za zločine protiv čovečnosti.

Vlastimir Djordjević, general iz Srbije, optužen je za ratne zločine za vreme sukoba na Kosovu (1998-99).

U bekstvu je i bivši savetnik predsednika Republike Srpske (RS) za unutrašnje poslove i načelnik Centra bezbednosti u Banjaluci Stojan Župljanin. Tereti se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Haško tužilaštvo smatra da se Vlastimir Djordjević nalazi u Rusiji. Prema nepotvrdjenim informacija u Rusiji se skriva i Hadžić. Za Župljanina se, kao i za Mladića, tvrdi da se krije na teritoriji Srbije, dok se za Karadžića sumnja se da se krije na teritoriji Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Službe bezbednosti Srbije, Republike Srspke i Crne Gore, kao i najviši državni funkcioneri, u više navrata su dematovali da ima bilo kakvih saznanja o boravištu haških begunaca.

MONDO





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo