Вести

Pretnja nasiljem nezadovoljnih kosmetskih Albanaca jedini je argument nekih clanova Saveta Bezbednosti UN i Kontakt grupe u nameri da po kratkom postupku na osnovu plana Marti Ahtisarija specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN proglase „nadziranu nezavisnost“ kao jedino resenje kosmetske krize.

Ne hajeci sto je to u suprotnosti sa medjunarodnim pravnim aktima,Poveljom UN i Poveljom iz Helsinkija o „Teritorijalnom integritetu i drzavnom suverenitetu“ narocito poglavlja III;IV i VI koja u samom zacetku negiraju svaku pomisao o nezavisnosti Kosova i Metohije integralnog dela suverene,medjunarodno priznate drzave Srbije clanice Ujedinjenih Nacija.

Otvoreno receno nema dobrog resenja postojeceg problema osim,ako se nezadovoljstvo izneverenih ocekivanja obe strane ne dovede u kakvu-takvu ravnotezu kao jeidino moguci put izlaska iz kolopleta krvavih suprotnosti koje jos jedino povezuju dva naroda sticajem istorijskih okolnosti prisiljenih da u isto vreme zive na istom prostoru na koji gledano iz razlicitih uglova polazu puno, jedni istorijsko drugi etnicko pravo.Proglasenjem nezavisnosti Srbija bi se nasla trajno suceljena neprijateljski raspolozenoj drzavi Kosovo sto bi podiglo vec prisutne politicke i bezbednosne tenzija u regionu.I ne samo to nezavisnost bi brzinom sumskog pozara raspalila secesionisticke aspiracije albanskih etnickih zajednica u Makedoniji ,
Grckoj i Crnoj Gori bez obzira na tvrdnje da je Kosmet unikatni slucaj za sebe i da mu pripada ekskluzivno resenje na koje drugi nemaju pravo.

Ta formulacija pociva na ocigledno pogesnim premisama kao i izjava gospodina Alber Ruana da Rusko protivljenje Ahtisarijevom planu slabi UN. Zasto,ako je zabrinutost za ocuvanje kredibiliteta UN iskrena protagonisti jednostranog resenja ne ostave prostor za moguce alternative? Moze li zadovoljenje zelje dva miliona Albanaca biti vaznije od posledica pretecih secesija,nasilja,ne postovanja elementarnih normi na kojima pociva medjunarodni poredak i realnog rizika da se pored drugih aktuelnih razloga udje u predvorije hladnog rata? Zasto sve to,sigurno da upornost i iskljucivost kojom nastupaju zastupnici takvog resennja imaju neki drugi,dublji znatno vazniji razlog nepoznat siroj javnosti.

Ahtisarijeva londonska izjava o kaznjavanju Srbije oduzimanjem dela teritorije zbog represalija Milosevicevog rezima nad delom njenih gradjana nije predvidjeno nijednim aktom medjunarodniog prava niti je zabelezeno u istoriji medjunarodnih odnosa.Prihvatimo li to kao novo neverifikovano medjunarodno pravilo po njemu bi svakako trebalo Iracki Kurdi prvo kao zrtve Sadamovog diktatorskog rezima monstruozno trovane gasom i drugo takodje znacajno kao provereni Americki saveznici u borbi protiv Sadama koji zive na etnicki kompaktnoj teritoriji da dobiju nezavisnost.Ali niko se ne usudjuje da pomene tu mogucnost zbog nekih drugih osetljivih politickih razloga.

Po svemu sudeci zla kob nad Kosmetom i srpskim narodom uopste nadvila se posle vise puta odlaganog izvestaja finske forenzicarke dr.Helene Rante i konacno obelodanjenog 17.marta 1999 u kojem je Srbe optuzila za masakar nad 40 Albanaskih civila u Racku.Samo sedam dana kasnije 24.marta zapocelo je tromesecno bombardovanje Jugoslavije.Finale zapocetog posla pripalo je njenom zemljaku gospodinu Ahtisariju koji po kratkom postupku zakljucuje da nema boljeg resenja od „nadgledane nezavisnosti“.Takav predlog bio bi donekle razumljiv,ne i prihvatljiv da nekim slucajem potice od coveka koji nedovoljno poznaje evropsku istoriju,ali gospodin Ahtisari kao Finac sasvim pouzdano zna za Helnsisku Povelju iz 1975 godine i resenje slicnog problema iz proslosti svoje zemlje.

Finska provincija Aland nastanjena Svedjanima bila je 20-tih godina proslog veka popriste etnickih i politickih tenzija i sukoba.Referendum u vidu ankete za odvajanje od Finske potpisalo je 96,2 % gradjana,ali je centralna vlast njegov rezultat ignorisala.Kao posledica rasplamsao se Svedski nacionalizam,a sa druge strane antisvedsko raspolozenje dovelo je do otvorenih sukoba.Kako bi izbegla eskalaciju i nasilno otcepljenje provincije centralna vlast pokusala je ponudom autonomije da smiri situaciju.

Medjutim maksimalno zaostren problem dospeo je pred Ligu Naroda koja 1921. donosi odluku da Alandska ostrva ostaju u sastavu Finske sa statusom nezavisne provincije sto u prvom redu podrazumeva demilitarizaciju i garantovanu neutralnost ostrva,sa glavnim gradom,samostalnim politickim sistemom,parlamentom,vladom, predsednikom,ustavom,policijom,zdravstvom,postom (od 1993.stampa spostvene markice),zastavom,grbom,himnom,lokalnim drzavljanstvom koje se stice nakon 5 godina neprekidnog boravka i odlicnim vladanjem svedskim jezikom.Bez lokalnog drzavljanstva niko ne moze da kupi nekretnine ili zapocne privrednu delatnost na ostrvu.Alandjani pored izbora za svoj parlament ucestvuju na opstim izborima u zemlji,za Evropski parlamet i direktnim izborima za predsednika Finske.Centralna vlast bavi se spoljnom politikom,sudstvom,porezom i carinom dok ostalo kao samouprava,ekonomija,socijalna pitanja itd. pripada vladi Alanda.

Mozda bi zaboravljeno resenje etnickog konflikta iz otadzbine dvoje fatalnih Finaca koje uspesno funkcionise skoro 100. godina kombinovano izglednom mogucnoscu skorog pristupa Evropskoj Uniji pojacano vecim pravima i slobodama u formi „nadgledane apsolutne autonomije“ ili nekim vidom redukovane konfederalne povezanosti sa jednim drzavnim suverenitetom moglo da posluzi kao osnova za pronalazenje prihvatljivog resenja kojim bi Srbi ostali u Srbiji,a Albanci bili svoji na svome.

Miodrag Kreculj, predsednik
FORUMA SRPSKE DIJASPORE – Minhen