Вести

Predsednik Rusije Vladimir Putin žučno je upozorio Sjedinjene Države da su probe ruskog balističkog projektila i nove krstareće rakete, održane u sredu, bile direktan odgovor na „poteze koji remete globalnu ravnotežu“.

Putinova izjava odnosila se pre svega na povlačenje SAD iz Međunarodnog sporazuma o antibalističkim raketama iz 2001. godine i njihove namere da postave elemente svog antiraketnog štita u zemljama istočne Evrope. Ruski predsednik je na konferenciji za štampu u Moskvi rekao i da njegova zemlja „nije inicijator nove globalne trke u naoružavanju“:

„Novi projektili u Poljskoj, radari u Češkoj, nove baze u Bugarskoj i Rumuniji! Šta treba da radimo? Ne možemo samo da sedimo skrštenih ruku i da jednostrano poštujemo sporazume!“, rekao je Putin, dodavši da „nema potrebe za strahovanjem od najnovijih ruskih poteza“.

Prikrivena kritika

Putin je u prikrivenoj kritici američke spoljne politike, iako nije direktno spomenuo Vašington, rekao da „neki akteri na međunarodnoj sceni pokušavaju da naprave jednopolarni svet“:

„Neki učesnici međunarodnih odnosa razvili su želju da diktiraju svoju volju svima i svakome, a da pri tome nisu uskladili svoje poteze sa normama međunarodnih odnosa i prava. Po našem mišljenju, to nije ništa drugo do diktat i imperijalizam“, rekao je on.

Spisak sve spornijih pitanja između Amerike i Rusije se kreće u rasponu od američkog antiraketnog štita, preko želje da se NATO proširi na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza, do zamerki na autoritarnu prirodu Putinove vlasti i Kosova.

Odnosi na najnižoj tački

Stiven Dijel je dugogodišnji dopisnik BBC-ja, a danas radi kao nezavisni konsultant za pitanja vezana za Rusiju.

On o trenutnom stanju rusko-američkih odnosa kaže:

„Ti odnosi su ovog trenutka na relativno niskoj tački. Verovatno nisu bili gori od raspada Sovjetskog Saveza, a možda ni od vremena Mihajla Gorbačova, ranih osamdesetih godina. To je pre svega zato što je Zapad, tokom devedesetih, kada je Rusija bila slaba, to stanje stvari zloupotrebio i na političkom i ekonomskom planu. Desetak godina kasnije, Rusija je mnogo snažnija, kako kod kuće, tako i na međunarodnoj sceni – u velikoj meri zahvaljujući Putinu. Moskva danas deluje na način na koji smatra da pokazuje da je snažna i samouverena, dok se to na Zapadu shvata kao arogantnost, ili čak agresivnost.“

Šta se u takvim okolnostima događa sa navodno manje značajnim pitanjima – kao što je Kosovo, upitao ga je BBC.

„Mislim da je Kosovo postalo dosta veliki problem u kontekstu ukupnih odnosa Rusije s Amerikom. Rusi su dosta jasno stavili do znanja da ih oko Kosova zabrinjava nekoliko stvari, kao što su presedan davanja nezavisnosti nekom delu jedne države koji bi potom mogao da se primeni u Čečeniji ili u Tatarstanu. Tu su, naravno, i tradicionalne veze Rusije sa Srbijom. Mislim da Zapad ponavlja grešku kada potcenjuje te istorijske i kulturne veze Rusije s drugim slovenskim narodima. Iz istog razloga ne treba očekivati da će Rusija popustiti po pitanju Kosova i da – barem u ovom trenutku – nema nikakvih mogućnosti za eventualni kompromis Rusije i Zapada o Kosovu“, kaže Stiven Dijel, dugogodišnji dopisnik BBC-ja.

BBC