Вести

Iz knjige “Metohija i Kosovo” , Igor M. Djuric. Račak je poput sarajevskih Markala , bio inicijalna kapisla za donošenje odluke o bombardovanju . Naravno , ne prave odluke , jer odluka o bombardovanju je doneta skoro godinu dana ranije , nego više kao opravdanje i ‘’dokaz’’ da se mora intervenisati da bi se zaštitili Albanci od navodnog terora .

I poslužila je svrsi . Kukavičje jaje je odradilo svoj posao. Danas , kada je dokazano da tamo nije bilo egzekucije civila nego da su ti ljudi ubijeni u borbi kao teroristi , to danas nikome u svetu više nije važno . Pa zaboga , bombardovanje je završeno , Srbi su proterani , sad su drugi na redu.

Akcija u selu Račak , opština Štimlje , koja se odigrala 15. januara 1999. godine bila je od strane MUP-a najavljena OEBS-u , to jest posmatračima verifikacione misije , kao i medijima . I jedni i drugi su bili prisitni , ovi prvi sa čak petnaest džipova . U tom trenutku u selu se nalazi u kući Mehmeta Mustafe štab 161. brigade ‘’Agim Celej – Coli’’ odnosno bataljon ‘’Sadik Šalja’’ sa oko 120 dobro naoružanih terorista . (Tako nešto potvrđuje i Hašim Tači u intervju za BBC 24. marta 2000. u kome kaže ‘’da je jedna jedinica OVK bila u Račku aktivna i da su mnogi pripadnici OVK junački poginuli u borbama sa jugoslovenskim snagama ‘’ ) .

Takođe su novinari i posmatrači bili upoznati i neposredno i posredno da se iz toga regiona svakodnevno izvode terorističke akcije , da se ubijaju policajci i civili i da je selo pod kontrolom OVK .Civila već nekoliko dana nije bilo u selu . Selo je bilo opasano rovovima i bunkerima . Celo jutro su trajale borbe . Zar nenaoružani civili pružaju toliki otpor . Sa čime ?
Drugo , zar je moguće da su snage MUP-a planirale masakar pred očima medija i posmatrača OEBS-a .

Kamere su i snimile borbe . Žestoke borbe . Snima se kasnije i selo i povlačenje policije jer teroristi i dalje napadaju . Nema se vremena da se izvrši uviđaj a kamoli da se vrše egzekucije .
Ni sutradan istražni organi ne mogu da uđu u selo iz koga pucaju teroristi . Oni imaju ceo dan na raspolaganju . Zašto nisu odmah , nakon par sati pozvali Vokera , nego su to učinili sutradan . Stvar je jasna . Morali su da pripreme scenu .
Onda počinje medijski linč , odluka o bombardovanju se požuruje ali uporedo počinju i istražne radnje .

Srpski i beloruski patolozi odmah naglašavaju da ti ljudi nisu streljani nego da su ubijeni u borbi . Oni tvrde da je 37 ubijenih u Račku pre smrti koristilo vatreno oružje . Finski patolozi u početku ‘’mudro ćute’’ , ne priznaju ‘’parafinsku rukavicu’’ kao dokaz da su ti ljudi pucali pre smrti , ipak kasnije , dosta kasnije , stidljivo priznaju da se rezultati veštačenja ne poklapaju sa zvaničnom verzijom koju je izneo Voker .
Doktor Slaviša Dobričanin koji je vršio obdukciju ubijenih u Račku na svedočenju u Hagu između ostalog je rekao ‘’da tri tela od 40 ubijenih u Račku nisu bila obrezana po muslimanskim običajima’’ .

Novinar ‘’MOND-a’’ od 18. januara 1998 se pita ‘’nije li masakar u Račku previše savršen’’ , i naglašava da su američki novinari ‘’Asošijeted presa’’ ušli u selo sa policijskim blindiranim vozilom , da su sve snimali i da nikakvog masakra nisu videli , dalje se čudi , kada je obelodanjen ‘’masakr’’ i kad su se ponovo vratili u Račak kako to da na ‘’mestu zločina’’ skoro da nema čaura i krvi a tela su neprirodnom položaju .

Pa svi se sećaju skandala oko zapisnika na prvoj konferenciji za štampu u Prištini . Helen Rante tada nije rekla najbitniju konstataciju koja je stajala u izveštaju i koja je mnogo kasnije obelodanjena : ‘’mrtvi iz Račka nisu bili streljani ‘’ .
Kasnije se takođe dokazalo , da je Voker bio u stalnoj vezi sa američkom administracijom , da je dobijao instrukcije iz Amerike šta treba da kaže i izjavi . Pre bilo kakve istrage on je odmah ‘’znao’’ da su ti ljudi streljani , da su ih streljale srpske snage , da je to masakar . ( Olbrajtova ga je pozvala telefonom i kazala : ‘’Bil , odradio si odličan posao’’ ) . Čovek bi pomislio da je taj američki špijun vidovit . Ne nije . On je samo radio svoj posao . Podmetao je svoja jaja laži u tuđa gnezda nesreće .
Na slici koja je obišla svet vidi se Voker i iza njega leš Albanca u civilu koji je očigledno pogođen u glavu ali kome je još kapa na glavi . Na drugoj slici vide se iza Vokera naoružani ljudi .
I ‘’Hjuman Rajts Voč’’ i ‘’Fond za humanitarno pravo’’ koji su faktički pisali optužnicu za Hag ne objašnjavaju danas kada se zna izveštaj patologa zašto su u svojim izveštajima govorili o zverstvima , mučenjima , iščupanim noktima , izvađenim očima , zaklanima , kasapljenima , kada se zna prema izveštaju finskih patologa da toga nije bilo . Zašto se te podružnice NATO-a sada ne oglase ? Zašto se niko ne pita ko je ubio policajca Miru Mekića na pokušaju uviđaja 19. januara ako su u Račku boravili samo nedužni civili ?
Ili to treba da objasni Olbrajtova koja je na kanalu ‘’Si-Bi-Es’’ izjavila da ‘’ se treba setiti da je u Račku desetinama ljudi prerezan grkljan i da je jedini izlaz u humanitarnom bombardovanju’’ . ( Olbrajtova danas zarađuje velike novce od poslova sa internetom i mobilnom telefonijom na Kosmetu preko firme ‘’Ipko net’’ ) .
Ili Klinton koji je 19. marta rekao : ‘’Trebalo bi da se podsetimo šta se dogodilo u selu Račak….Nevini muškarci , žene i deca , izvedeni su iz svoji domova do jaruge , naterani da kleče u prašini ( Račak je inače bio prekriven snegom prim.aut.) i pokošeni rafalima , ni zbog čega što su učinili , nego samo zbog onoga što jesu ‘’ .
Sada svi manje više znaju da masakra u Račku nije bilo .
To je potvrdio i nemački novinar Bo Adam na svedočenju u Hagu . On je govorio o tome da je selo bilo pod opsadom OVK , da su oni pucali na policiju , da je bilo više nego očigledno da su tela premeštana , da u stvari i dok je on bio na licu mesta još su i dalje teroristi pucali i donosili tela . Zatim je doveo u sumnju i istragu . Jer su istražitelji svoje rezulatate koje prezentuju u Hagu obavili nakon šest meseci . Nakon šest meseci su oni pronašli čaure i projektile .
Vrhunac svedočenja o regularnosti cele istrage je bio kada je gospodin Adam izvadio iz džepa jednu čauru sa lica mesta i ponudio je tužilaštvu . Drugim rečima , kazao im je : tamo je mogao da radi ko je šta hteo dok nije bilo srpskih snaga u blizini .
Neosnovanost optužbi za takozvani masakar u Račku dokazala je i već pominjana Dajana Džonston u knjizi ‘’Krstaški rat budala’’ .

Najsažetije i najupečatljivije se Račkom bavio nemački novinar Jirgen Elzeser u svojoj knjizi ‘’Ratne laži – od kosovskog sukoba do procesa Miloševiću’’ . On kaže : ‘’ dok je Račak podjednako isplaniran od Amerikanaca i Nemaca takozvani plan ‘’Potkova’’ je izmišljotina čisto ‘’madi in Germany’’ ‘’ .

Elzeser istražuje dalje :
‘’ Novinar nemačkog FAZ-a u to vreme iznosio je neverovatne detalje iz Račka : ‘’mnoge žrtve su bile osakaćene , razbijenih lobanja , unakaženih lica , iskopanih očiju . Jednom muškarcu je odrubljena glava ‘’ . Dalje isti novinar govori da među ubijenima ima dosta žena i dece .
A patološki izveštaji , čak i finski , sve ovo demantuju od tačke do tačke . Ni jedno telo nije bilo masakrirano osim što su neka načele divlje životinje , što govori da su donešena ko zna od kuda jer navodna tela iz Račka su nađena isti dan tako da je neverovatno da su životilje stigle da ih oštete a treba uzeti u obzir i to da od pucnjave i detonacija usled žestokih borbi verovatno nije bilo u okolini divljih životinja . Jedan čovek je udaren tupim predmetom u lice , možda i pri padu . Među ubijenima je jedna žena , govorili smo već koliko je žena bilo u OVK i jedan dečak starosti između 10 i 15 godina koji je bio pogođen sa najmanje 500 metara udaljenosti .

Dalje :
Nemački , već pominjani , novinar Bo Adam je posle rata istraživao mesto Račak i utvrdio da 13 od 45 koje Hag vodi kao žrtve uopšte nisu upisane kao žrtve na spomeniku koji je podignut . Ali je zato njih i mnoge druge našao na spomenicima OVK kao borce koji su poginuli u borbi . Oni su sahranjeni na jednom neprimetnom groblju nekoliko kilometara dalje , što govori da uopšte nisu iz Račka pa ne mogu biti ni ‘’nedužni civili’’ .

I dalje :
Zaključak iz izveštaja i dokumentacije autopsije koji su izvršili finski patolozi a do kojih su uspeli da dođu mediji i ako je bio dugo skrivan glasi :
– nije bilo pogubljenja ;
– nije bilo sakaćenja ;
– nije bilo pucnjave iz neposredne blizine .
Evo izvoda :
‘’ Kod 39 od 40 pregledanih leševa ne postoje dokazi prislonjene pucnjave ili pucnjave iz neposredne blizine . U jednom slučaju je jedan od dva metka je ispaljen sa relativno kratkog rastojanja ali ne iz prislonjenog oružja .
Ako se pogubljenje vrši pod komandom , prolazi zrna morali bi da teku paralelno . Autopsija kod svih leševa sa više metaka pokazala je da su meci ispaljeni iz potpuno različitih , delimično i suprotnih pozicija – tipično za oružani okršaj ‘’ .
Mašala !!!

Zašto se ovo nije prezentovalo javnosti ranije ?
Elzeser tvrdi : po izričitom naređenju Joške Fišera .

Najzad ‘’otvara dušu’’ i Helen Rante . ‘’Berliner zaitung’’ prenosi njene reči 17. januara 2004 . U ovom listu Helen Rante je izrazila nezadovoljstvo načinom rada Haškog tribunala po pitanju Račka . Ona navodi da Haški tribunal uopšte ne uzima u obzir da su se u Račku vodili teški oružani okršaji i da je u tim okršajima stradalo i mnogo srpskih vojnika .

‘’ Kada je ambasador Voker rekao da se u Račku radi o masakru , ova izjava nije imala nikakvo pravno dejstvo . Ja sam još tada objasnila da su posmatrači OEBS-a zaboravili da preduzmu sve korake , koji se normalno očekuju kada treba obezbediti poprište nekog događaja : izolovanje mesta , zabrana pristupa i prikupljanje dokaza ‘’ .
Rante je zatim zatražila da se pored OEBS-ovih fotografija sa mesta događaja objave i fotografije dvojice fotografa koje su urađene pre dolaska Vokera i koje pokazuju ‘’da je najmanje jedno telo naknadno pomerano i da se taj leš ne može videti na OEBS-ovim fotografijama .
Onda nastavlja : ‘’ Čitav niz vlada je bio zainteresovan za verziju događaja u Račku po kojoj bi svu odgovornost snosila srpska strana . Međutim ja nisam mogla da im ponudim takvu verziju ‘’ .
Na kraju Rante kaže da je Voker faktički ‘’pruzeo’’ konferenciju za štampu 17. marta ‘’na silu’’ i da joj nije dozvolio da kaže ono što je htela .
Ne treba zanemariti ni ovo : Račak je prva tačka optužnice u Hagu po pitanju ubistava kosovskih Albanaca i jedina po istoj optužnici koja datira od pre 24. marta 1999. godine .45 mrtvih iz Račka su jedine žrtve u ‘’Optužnici’’ pre početa bombardovanja . Ako je prva onda tužilaštvo računa i da im je ‘’najača’’ . Koliko je ‘’jaka’’ valjda govori i ovo što smo do sada kazali .Najzad , posle smrti Slobodana Miloševića Tužilaštvo u Hagu je najavilo da će tu tačku povući iz optužnice .
Kapetan Roland Kit iz Kosovske verifikacione misije kasnije je izjavio : ‘’ Ambasador Voker nije samo radio za OEBS . On je bio deo američke diplomatske politike koja je ozloglasila Miloševića , demonizirala srpsku vlast i , uopšte , pružala diplomatsku podršku OVK ‘’ .
Alen Klark tada konzervativni poslanik u Britanskom parlamentu i bivši zamenik ministra u vladi Margaret Tačer izjavio je za ‘’Obzerver’’ 28. aprila 1999. godine :

‘’Ono što me u vezi jugoslovenske krize najviše zapanjuje je činjenica da su levičari i takozvani progresivni mislioci ti koje gotovo perverzno uzbuđuje zvuk uzletanja bombardera B-52 iz baze u Ferfordu . Pitam ih : kao su mogli da progutaju propagandu koju je finansirala CIA u cilju demonizacije Srba ? Zar im nije poznata dvoličnost i bahatost američke spoljne politike ? Zar su zaboravili da je Vilijem Voker , šef verifikatora na Kosovu , finansirao kontraše u Nikaragvi ? To licemerje je još upadljivije posle ponižavajućeg nastupa premijera Blera koji je rekao naciji da su kosovski Albanci ljudska bića , kao i mi . Da li to znači da su Srbi niža bića i da to oslobađa krivice one koji im na glavu svake noći bacaju 400 krstarećih raketa i bombi ‘’ .
Danas Račak zovu ‘’Vokerovo selo’’ . ‘’Fshati e Vokerit’’ .

Bilo kako bilo, opet je upalio isti scenario , isto podmetanje i laži koje smo već videli u Bosni i Hrvatskoj . Onima kojima je to trebalo bilo je sasvim dovoljno . Oni su obavili posao . I bili su u pravu , jer danas niko nikoga ne poziva na odgovornost zbog izrečenih laži i katastrofalnih posledica koje su izazvale te laži . Niko ne poziva na odgovornost ni za neizrečene istine na kraju krajeva . Jer godinu dana pre Račka u Klečki je masakrirano , silovano i streljano mnogo više civila sa vezanim žicom rukama na leđima i posle spaljeno a da to nikoga na zapadu nije interesovalo jer nije se uklapalo u njihove priče . Srbima se samo na jednom mestu samo u jednom danu dogodila ‘’dvaipo Račka’’ pre Račka . I nije bilo govora o nikakvoj ‘’parafinskoj rukavici’’ na rukama su imali samo tragove metalne žice kojom su bili vezani . Ali ni tih tragova više nema jer su spaljeni kao u Aušvicu .

Na kraju treba napomenuti da je sud u Prištini u junu 2001. godine izrekao kaznu zatvora u trajanju od 15 godina Srbinu Zoranu Stanojeviću zbog navodnog ubistva jednog i pokušaja ubistva druga dva kosovska Albanca u Račku i pored brojnih propusta u istrazi : nemogućnosti prikupljanja dokaza , nemogućnosti rekonstrukcije događaja i promenjenim iskazima svedoka koji su jedno govorili u Hagu a drugo u Prištini .

Igor M. Đurić