Вести

Parlamentarna frakcija desničarske konzervativne poljske partije “Pravo i pravednost” zvanično je danas podnela nacrt zakona o uklanjanju iz društvenog života simbola komunizma, izjavio je na pres-konferenciji predsednik partije Merek Kuhčinjski.

On je, takođe, objasnio da su u predlogu zakona obuhvaćeni različiti objekti (na primer, promena naziva ulica), zatim, uklanjanje iz gradova materijalnih simbola komunizma, i takođe, prestanak dodele ordena i drugih državnih nagrada koje su glorifikovale komunizam.

Da li zakonom zabraniti isticanje komunističkih simbola kao što su zvezda petokraka i srp i čekić? Ovo pitanje je prvi put ozbiljno postavljeno pred poslanike Evropskog Parlamenta februara 2005. godine.

Celu stvar pokrenulo je nekoliko poslanika iz bivših komunističkih zemalja, koje su sada članice EU. Ti političari tražili su da se novim evropskim zakonom o borbi protiv rasizma i ksenofobije osim nacističkih, zabrane i komunistički simboli.

Predlog, međutim, nije dobio podršku izvršnog tela Evropske unije – Evropske komisije.

Tada je mlađi sin britanskog prestolonaslednika Čarlsa šokirao veliki broj ljudi, kada se na maskenbalu pojavio u nacističkoj uniformi sa kukastim krstom.

Debata koja je usledila dovela je, izmedju ostalog, i do toga da u sedištu Evropske Unije u Briselu oživi ideja o donošenju zakona kojim bi se u svim zemljama unije zabranilo isticanje nacističkih simbola. Ta zabrana bila bi deo zakona o borbi protiv rasizma i ksenofobije.

Nekoliko poslanika Evropskog parlamenta iz bivših socijalističkih zemalja založilo se, potom, da tim zakonom bude zabrannjeno i isticanje komunističkih simbola, poput zvezde petokrake i srpa i čekića.

Argument poslanika koji su to tražili – naročito jednog Litvanca i jednog Mađara – bio je da bi Evropa trebalo da pokaže da jednako odlučno osuđuje zla koja su počinjena i pod komunizmom i pod nacizmom.

Evropska komisija je ideju, tada, proučila i zaključila da joj se ne dopada.

Komesar za pravosuđe i ljudska prava Franko Fratini uputio je pomenutim poslanicima pismo u kojem ocenjuje da je Evropa ujedinjena i slobodna, upravo zato što se oslobodila dva velika autoritarna režima dvadesetog veka – nacizma i komunizma.

‘Ta dva režima imala su različito poreklo i različite sudbine, ali im je zajedničko bilo to što su kao ubijali potpuno nevine ljude’, obrazložio je, tada, Fratini.

Italijanski komesar upozorio je, tada, da među istoričarima nema saglasnosti oko toga da li se zločini koje su činili komunisti mogu izjednačiti sa onima koje su činili nacisti.

Zato je bolje da takve zakone donose zemlje članice pojedinačno, predložio je portparol komesara Fratinija, Friso Roskam Abing:

Mislim da ne bi bilo mudro i da bi bilo nemoguće opravdati donošenje takve mere na nivou cele Evropske unije. Mislim da je upravo ovo slučaj kada treba primeniti princip prema kojem se na nivou unije donose samo oni zakoni koji moraju da važe u celoj uniji. Sve ostale zakone treba prepustiti zemljama članicama.

U međuvremenu, poslanici koji su tražili zabranu komunističkih simbola prihvatili su argument da je, ipak, bolje da se rešavanje ovog pitanja prepusti državama članicama.

Podsetimo se i nedavnog konflikta Rusije i Estonije, nastalog nakon što su vlasti u Estoniji, u prestonici Talin, uklonile spomenik “Bronzanog vojnika”. Rusija je saopštila da taj spomenik nije trebalo da bude uklonjen, međutim, mnogi Estonci vide to obeležje kao podsetnik na decenije sovjetske vladavine. Estonski zvaničnici su izjavili da je spomenik morao da bude izmešten na gorblje zato što je to mesto privlačilo ruske i estonske nacionaliste.

Spomenik, bronzana statua sovjetskog vojnika, podignut je 1947. godine. Veruje se da su ostaci sovjetskih vojnika sahranjeni u blizini.

I.Bogojev za FSOE