Вести

U otvorenom pismu neposlušni vladika tvrdi da su ga braća u vrhu SPC-a tretirala kao da je on „manje episkop od svih njih“ Slučaj bivšeg zapadnoevropskog episkopa Damaskina Davidovića, koga je vrh Srpske pravoslavne crkve još pre godinu i po dana lišio zvanja vladike, oduzeo mu pravo da obavlja dužnosti sveštenika, ali je dopustio da ostane vernik, ponovo je aktuelan.

Radmila Lončar za „Vesti“, 09.05.2005

Raščinjeni vladika je uputio izazov Sinodu, Svetom arhijerejskom saboru i patrijarhu Pavlu lično, poručivši im da njihovu presudu, prema kojoj je „nekanonski delovao“ i „klevetao patrijarha“, smatra „ništavnom„, pa ga zato ona i ne obavezuje! „Slučaj Damaskin“ je dugo bio tajna ne samo za građansku, već i za versku javnost, pošto vladikini „gresi“ i presuda Crkve nisu bili ni obelodanjeni, ni obrazloženi, jer je Sinod raščinio vladiku još novembra 2003, a Sveti arhijerejski sabor tu odluku potvrdio pre godinu dana.

Nije ekskomuniciran

Vladika niški Irinej, član Svetog sinoda, pojasnio je za „Vesti“ da je episkop Damaskin odlukama SPC „vraćen u red mirjana (običnih vernika) i razrešen monaških zaveta„, ali da „nije ekskomuniciran (isključen) iz crkvene zajednice„. To znači da on, kao svaki drugi religiozni građanin, „ima pravo na sve verske obrede od strane drugih sveštenoslužitelja, na primer, miropomazanje, sečenje slavskog kolača itd„.

Ovaj skandal je, međutim, prvi put posredno dospeo u javnost tek pošto je „neposlušni vladika“ otvorenim pismom podržao svog kolegu s Kosmeta, vladiku Artemija koji se nije potčinio Sinodu i odbio je da odustane od tužbe protiv četiri države NATO-a zato što njihovi pripadnici nisu zaštitili srpske crkve i manastire u zonama svoje odgovornosti na Kosovu i Metohiji od albanskog nasilja ne samo u martu prošle godine, već od dolaska Kfora.

Možda bi i to prošlo bez reakcije, ali je VLADIKA DAMASKIN očigledno ogorčio svoje (sada bivše) kolege i izazvao ih da javno iznesu svoju tešku kvalifikaciju njegovog „greha„, jer je pismo potpisao sa „episkop Damaskin„, čime se dodatno „ogrešio„, jer je tako pokazao da i dalje za Sinod ostaje neposlušan. Iskoristivši to kao povod, SPC je objavila saopštenje u kojem navodi da je „bivši episkop zapadnoevropski Damaskin lišen episkopskog čina zbog svog nekanonskog delovanja, gaženja odluka Svetog arhijerejskog sabora i Svetog arhijerejskog sinoda, klevetanja patrijarha, otpadništva od svoje crkve i pristupanja raskolničkim zajednicama“.

Lična karta

Damaskin Davidović (rođen 1946. u Velikoj Krsni, kod Mladenovca) završio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima (1967), teološke studije na Moskovskoj duhovnoj akademiji (1971), a postdiplomske na Aristotelovom univerzitetu u Solunu (1985). Službovao je kao profesor u bogoslovijama u Beogradu i Prizrenu i bio upravnik internata na Bogoslovskom fakultetu SPC.
Pošto nije dobio saglasnost da trajno ode u Hilandar, 1988. je otišao u Nemačku, a potom u SAD, gde je postao klirik Slobodne srpske crkve.

Uz to je javnosti stavljeno do znanja da Damaskin više nije ni monah, da nema prava da služi službu božju, ali je naknadno objašnjeno da nije isključen iz crkve, to jest da ima sva prava, „kao i svaki drugi vernik“.

Raščinjeni vladika je ranije nekim dijasporskim medijima u Kanadi rekao da se protiv njega „još od 1997. godine vodi otvorena hajka“, da bi ga „definitivno odvojili od pravoslavnih Srba u dijaspori“. Sada, u otvorenom pismu patrijarhu Pavlu, Damaskin navodi da njegov sukob sa vrhom SPC, u stvari, traje dve i po decenije, još od 1981, kada je pokušao da javnosti saopšti punu istinu o požaru koji su u Pećkoj patrijaršiji podmetnuli albanski separatisti. Tada je, kaže on, „crkveni vrh stao uz državne vlasti“, dok je on sam „ostao usamljen u borbi sa Udbom“.

Odluku o raščinjenju Damaskin ocenjuje kao nezakonitu, jer ju je doneo „prošireni Sinod“, telo koje je prema ustavu SPC „nepostojeće“, pa „ne može ni da je potvrdi Arhijerejski sabor“. Prema tome, ističe Damaskin, „ova odluka je za mene ništavna i ne obavezuje me„.

On dalje optužuje patrijarha što je izbegao da 1994. učestvuje na obeležavanju desete godišnjice osvećenja srpske crkve u Jasenovcu i tako „omalovažio borbu Srba iz celog sveta da ta mučenička crkva bude podignuta“. Damaskin u pismu navodi i druge, prema svom viđenju, grehe patrijarha i njemu najbližih episkopa SPC-a.

Bivši vladika je ranije izjavljivao da je, dok je bio na čelu Zapadnoevropske eparhije, sa sedištem u Parizu, Sinodu i patrijarhu Pavlu uputio „nekoliko veoma oštrih pisama“, jer se uverio da ga „braća episkopi potcenjuju, da iskreno ne razgovaraju i ne ophode se ljudski“. On je optužio svoju sabraću po veri da ga tretiraju kao da je „manje episkop od svih njih“, zato što ga je izabrala Slobodna srpska crkva, Novogračanička mitropolija, koja je 1963. odbila da prizna SPC. Posle tri godine služenja u Parizu, eparhija mu je 1997. oduzeta, a početkom 1999. Damaskin odlazi u Kanadu, gde i danas živi.

R.L

Vesti