logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: obrisano    748 пута прочитано    Датум: 15.05.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

ahtisaari-work.jpgOvih dana nam se preko Novinara.de obratio i gospodin Baruki, naučnik i književnik iz Prištine, da nam dokaže da je nezavisnost Kosova kao jedini tobože put, ka ispravnom rešenju ove oblasti, koju su komunisti omogućili Albancima da na nezakonit način ilegalnim useljavanjem i nekontrolisanom populaciom uzurpirali posle Drugog svetskog rata.

Da bi dokazao ”ispravnost” svojih tvrdnji taj gospodin iz Pristine je postavio tekst na engleskom jeziku koji upravo govori u prilog, ne albanske, nego srpske stvari, i ispravnosti srpske politike preama ovoj oblasti. Radi lakse ilustracije izvukao sam tri dela iz tog teksta i oznacio ih sa ‘i’ ”ii’ i ‘iii’.

i

The Albanians joined and supported the Central Powers. As opposed to Serbian schools, numerous Albanian schools were opened during the ‘occupation’ (the majority Albanian population considered it a liberation). Allied ships were awaiting for Serbian people and soldiers at the banks of the Adriatic sea and the path leading them there went across Kosovo and Albania. Tens of thousands of soldiers have died of starvation, extreme weather and Albanian reprisals as they were approaching the Allies in Corfu and Thessaloniki, amassing a total of 100,000 dead retreaters.[citation needed] Transported away from the front lines, Serbian army managed to heal many wounded and ill soldiers and get some rest. Refreshed and regrouped, it decided to return to the battlefield. In 1918, the Serbian Army pushed the Central Powers out of Kosovo. During liberation of Kosovo, the Serbian Army committed atrocities against the population in revenge.[citation needed] Serbian Kosovo was unified with Montengrin as Montenegro subsequently joined the Kingdom of Serbia

ii

The greatest part of Kosovo became a part of Italian-controlled Fascist Albania, and smaller bits by the Tsardom of Bulgaria and Nazi German-occupied Kingdom of Serbia. During the fascist occupation of Kosovo by Albanians, until August 1941 alone, over 10,000 Serbs were killed and between 80,000 and 100,000 Serbs were expelled, while roughly the same number of Albanians from Albania were brought to settle in these Serbian lands. [8]
Mustafa Kruja, the Prime Minister of Albania, was in Kosovo in June 1942, and at a meeting with the Albanian leaders of Kosovo, he said: “We should endeavor to ensure that the Serb population of Kosovo be – the area be cleansed of them and all Serbs who had been living there for centuries should be termed colonialists and sent to concentration camps in Albania. The Serb settlers should be killed.” [9][10]

iii

Since the 1974 Constitution, the Albanian controlled Kosovo communist officials in Kosovo had instituted a campaign of discrimination against non-Albanians, Serbs and other non-Albanians like the Roma, Turks and Macedonians, were fired from jobs and positions within the regional government apparatus. These repressions and grievances had been swept conveniently under the rug with the pretense of “Brotherhood and Unity” policy instituted by then already late Josip Broz Tito. Any reasoning to the contradictory, was quickly silenced. To the party leaderships chagrin, Mr. Milosevic insisted on finding a solution for the Kosovo situation, he was quickly labeled as a reactionary.
In order to save his skin, Milosevic fought back and established a political coup d’etat. He gained effective leadership and control of the Serbian Communist party and pressed forward with the one issue that had catapulted him to the forefront of the political limelight, which was Kosovo. This By the end of the 1980s, calls for increased federal control in the crisis-torn autonomous province were getting louder. Slobodan Milošević pushed for constitutional change amounting to suspension of autonomy for both Kosovo and Vojvodina.[17]
Kosovo and the breakup of Yugoslavia
Inter-ethnic tensions continued to worsen in Kosovo throughout the 1980s. In particular, Kosovo’s ethnic Serb community, a minority of Kosovo population, complained about mistreatment from the Albanian majority. Milosevic capitalized on this discontent to consolidate his own position in Serbia. In 1987, Serbian President Ivan Stambolic sent Milošević to Kosovo to “pacify restive Serbs in Kosovo.” On that trip, Milošević broke away from a meeting with ethnic Albanians to mingle with angry Serbians in a suburb of Pristina. As the Serbs protested they were being pushed back by police with batons, Milošević told them, “No one is allowed to beat you.”[18] This incident was later seen as pivotal to Milosevic’s rise to power.[citation needed]

Prvi (i) deo govori o tome da je Albanija u prvom Svetskom ratu bila na pogrešnoj strani odnosno na starni sila osovine, ili Centralnih sila, koje su izgubile prvi svetski rat. Što se mene tiče taj deo istorije meni nije nepoznat, pa mi nije jasno šata je Baruki hteo njime da postigne. Da mi dokaže ne samo meni, nego i svima drugima da su Albanci bili na strani onih koji su još u to doba posejali seme nacional socijaliyma, fašizma i šovinizma. Odnosno ekstremnog nacionalizma u čemu se i dan danas odslikava albanski nacionalizam na Kosovu.

Drugi (ii) deo eksplicitno govori u prilog srpske stvari. Jedino Baruki izvrće laži broj pobijenih i proteranih Srba sa Kosova. Mnogo više je Srba pobijeno na Kosovu u vreme Drugog svetskog rata od strane nacista, fašista i njihovih kolaboratera Balista. O tome nekom drugom prilikom. Da, u pravu je taj Baruki na Kosovo su italijanski fašisti za vrme Drugog svetskog rata ubacili ilegalno Albance iz Albanije, koje posle rata austrijski kaplarica nije hteo da vrati nazad u Albaniju, niti je taj isti kaplar dao proteranim Srbima sa Kosova da se vrate nazad, u tu oblast. Taj nam deo gospodin Baruki ne pominje.

Treći (iii) deo govori o nedelima Jozefa Šlosera i njegovih Komunista, i kako je on sistematski, koje uzdizanjem kosovske oblasti na nivo autonomije, i nametanjem ustava iz 1974, konačno i postigao svoj plan. A to je da kosovsku oblast pretvori u oblast dominantnu Albancima.

No ipak ni Albanskim šovinistima poput Čekua i Barajkija ne ide sve u prilog. Sa svih starna stižu vesti da je Ahtisarijeva šema Kosova propala. SB UN nema nameru da donese rezoluciju koja ide u prilog ovome sinu nacističkog pobornika iz drugog svetskog rata.

Mnogi bi hteli da sve ovo što se ovih dana zbiva oko Kosova stave u poziciju sukoba Rusije i Amerike. Mada je Amrika kidnapovana od strane nacista i neonacista, ipak se ovde radi ne o sukobu dve zemlje nego o jednom čisto pravnom gledištu stvari, i povelji UN.

Prema međunarodnim zakonima i konvencijama, kao i prema povelji UN suverenitet jedne države mora biti ispoštovan. A prava nacionalnih i etničkih grupa zadovoljena. Albanci na Kosovu pa čak i oni koji su se nelegalno uselili imaju i, ni ko im ta prava niti je osporavao niti može da im osporava. Druga je stvar što su oni uvek u svojoj istoriji od 1912 pa na ovamo, jer do tada za njih osim kralja Nikole niko u svetu nije ni znao, da postoje, su išli pogrepšnim putem, i pogrešnog saveznika sebi prizivali. Oni danas za saveznikae u svetu imaju belosvetske protuve, poput Ludače Olbrijt, Bula Klintona, Dika Holbruka, dva Jozefa Bajdena i Libermana, Lugara i Lantoša. A na čelu za vođu imaju kroiminalnog generala Agima Ćekua. Zato im sve ide ovako kao im i ide.

Ni posle osam, a ni posle osm stotina godina, se ne sme zaboraviti niti oprostiti agresija koju su današnji kidnaperi američke slobode i demokratije, porodični par Klintonovih (sad neonacisti USA teže da za sledećeg predsednika proguraji Hilari Klinton, pa ako do toga dođe onda će biti očigledno ne samo za USA nego i i za čitav svet da od poraza komunizma, na ovamo amerikom vlada familiarni feud Bus – Klinton) i drugi lažni demokrati gore pomenuti, koji se kriju iza paravana Kominternine posestrime Deminterne. Takvima demokratija služi kao paravan za nepoštovanje međunarodnog prava, međunarodnih konvencija i povelja.

Okupacija Kosova i kulminacija Albanskog ekstremnog nacionalizma je posledica jedne ilegalne agresije na jednu suvernu državu. Tim metodama su se služili Hasburgovci, Kajzeri, Adolf Hitler, pa danas su našli naslednike na žalost u onim zemljama zapada koje su bile oličenje borbe protiv nepoštovanja međunarodnih statuta i propisa. Zato Lojd Džordž i kaže 4. septembra 1914. predsatvnicima gornjrg doma Britanskog parlamenta. ” Da li ste gospodo čitali govor Kajzera, uoči ovoga rata?” Ako niste molio bih Vas da ga nabavite i pročitate. To su reči jedne ludosti.” Tu su ludost kako je spravom opisuje Lojd Džordž, pratili i poštovali Albanski vlastodršci u Prvom Svetskom Ratu. O kavoj se ludosti radi kada je bio u pitanju Kajzer i njegovi kolaborateri, uključujući tu i porodicu Hasburgovaca? Lojd Džordž nam i na to daje odgovor pa kaže. Da Kajzer govori o višoj civilizaciji i borbi protiv niže civilizacije. To je ludost gopsodo! -Uzvikuje on. U tome su im se pridružili i Austro – Mađarski Hasburgovci. Da u stvari seme ekstremnog šovinizma i tiranstva u Evropi, preteča Hitlerovog nacizma bio je baš upravo Poslednji Hasbrgvac cifilistični Franc Ferdinand, koji je svoje tiranstvo i ludost platio glavom u Sarajevu na Vidovdan 1914. Ali kaže Lojd Džordž, da sa tim činom Srbija, i srpska vlada nemaju ništa, te zato za kriminal izazivanja rata i jedne agresivne katastrofe Austro – Ugarska mora da bude žestoko kažnjena. I bila je. Ali ne i dovoljno. Jer za ratna zločinstva počinjena u Mačvi 1914 godine niko ni do danas nije odgovaro iako je plemenniti dr. Rudolf Arčibald Rajs sastavio bio spisak od 27 lica koja je još u ono vreme trebalo izvesti pred međunarodni sud pravde.

Kralj Aleksandar je radi nekakvoga jugoslovenstva, velikodušno, ljudski i humano tim zlikovcima oprostio nedela. Čak im nije tražio da se pokaju. Ti će mu zlikovci kasnije doći glave, a srpskom nardu počiniti nezapamćen genocid u njegovoj egzistencialnoj istoriji. Usput samo da podsetimo one lunatike koji prebacuju Srbima za izazov Prvog Svetskog Rata, da je kralja Aleksandra ubio jeadan Bugarin. Koji je zajedno sa ostalima Uključujući tu i Andriju Artukovića činio jezgro nacističkog ološa na Balkanu. preteče današnjih terorista po svetu koji seju smrt. Srbi nisu kao Austrijanci tražili da se okupira Bugarska i da njena vlada iz vojne službe otpusti nacistički orjentisane oficire.

Ludost nije na žalost zaustavljena porazom Kajzerove ”visoke civilizacije” za koju s pravom Lojd Džordž primećuje da je ta visoka civilizacija najveće varvarsko pleme u modernoj istoriji. Iz onoga što je izgledalo obična šala u godinama prvog svetskog rata izrodiće se monstroum zvani Nacinal Socijalizam i italijanski Fašizam. Ima li nekoga ko se bavi balkanskim ‘problemom’ da nije pročitao Mein Kampf ili neki od Govora austrijskog kaplara Adolfa. Ako nije, ja mu preporučujem da ga pročita. Čista ludost okarkterisao je Kajzerov govor Lojd Džordž. Naivna ludost rekao bih ja u odnosu na ludosti Adolfa Hitlera i Benita Musolinija. Albanske vođe onoga vremena su se ponovo stavili na starnu ludosti.

Ima li neko da nije pročitao govor Bila Klintona uoči nezakonite agresije na Srbiju od 22. marta 1999 godine a da želi da se bavi Balkanskom problematikom. Ako ima ja mu preporučujem da ga što pre nabavi i pročita. Zajedno i Kajzer i Hitler su bili naivni prema ovoj Ludosti. Jer u Kajzerovim i Hitlerovim ludostima bio je zacrtan varvarski cilj bez izvrtanja i laži o prošlosti. U Klintonovoj ludosti nema cilja a sve je izvrnuto laži i revizionizmu. Jevreji tvrde da su revizionisti istorije najveći zlotvori u svetu. Ja to ne mogu da protivurečim. Po Klintonu dva svetska rata počela su veli ovaj lunatik u Sarajevu??? Prema istoričarima onim najozbiljnijim ni jedan rat nije počeo u Sarajevu. I to se zna i dokumentima lako može da se potvrdi. U toj Klintonovoj ludosti osporena su suverana prava Srbije na deo svoje teritorije i njena suverena prava da u tom delu zavede red i poštovanje pravnih normi i standarda. Iza tog govora ludosti usledila je, neopravdana i međunarodnim zakonima nedozvoljena agresija protiv jedne suverene zemlje.

Pa ipak u sedamdeset osmodnevnom bombardovanju i besomučnoj agresiji u svom kriminalu koji je iz ove agresije proistekao, Srbija je stajala ovoga puta u istinu usmljena, jer tu više ne beše ni Vilsona, ni Lojad Georga da kažu Srbija zaslužuje da joj se pomogne. Tu nije bilo ni Vinstona Curchila da kaže: ”Ima nekih šesdeset miliona malignih Huna koji su podčinili antičke rase. Ne beše tog istog Vinstona koji je jednom drugom austrijskom kaplaru, godine 1944. koga su komunisti proizveli u slosre – maršala, da podvkne. Ne smeš da koristiš našu pomoć u borbi protiv Srba! Nije bilo Nikole I da kaže za braću Srbe daću sebe. I dao je sebe.

Pa ipak kao u nekom čudu Srbija je, i ovaj teror, i ovu tiraniju, i ovo bezakonje podnela dostojanstveno, i stoički. Verovatno zbog toga sir Michael Rose napisa da je Srbija iz ovog poslednjeg rata izašla neporažena, i po vrh svega kao jedan moralni pobednik.

Danas taj moralni pobednik je uvučen i uključen u jednu novu borbu u jedan prljavi rat. Danas se na području Srbije brani međunarodni poredak. Ovo što se ovih dana zbiva i zbilo oko srpskog Kosova nije više sukob država i naroda, ovo što se sada pred nama i našim očima događa, je borba između onih ekstremnih elemenata u svetu koji bi kao, i Hazburgovci, i Kajzeri, Hitler i Musolini da međunarodni poredak stave pod noge i da svetom vladaju zakonima Džungle, i onih koji su za poštvanje parvila i zakona. Prošlost je pokazala da je taj mentalitet i model bezakonja neodrživ.

Kuda dalje:

Ahtisarijev model odnosno ako to nekima odgovara plan je prošlost. Spominju se neki pregovori za budućnost Kosova. Koji i kavi pregovori? Ne želim da ulazim u to kako će na dalje postupiti Premijer Koštunica sa njegovim ministrima. Ja znam da on ima mnogo teškoća koje nije lako prebroditi. Ali ne treba žuriti i ne treba ulaziti ni u kakve pregovore koji se nameću sa strane. I među Albancima nisu svi ekstremisti kao Čeku, Tači, Baruki, i njima slični. Mora da tamo postoji neko pametan i razuman. Srbska vlada ne mora da ide nikome na noge.

Postoji rezolucija 1224 i treba zauzeti čvrst stav da se ta rezolucija ispoštuje, da bi se bilo gde moglo krenuti. A onda neka ti razumni elementi, a ne kriminalci poput ovih koje sam spomenuo stupe u pregovore sa legitimnom vladom u Beogradu. Jer ovo što se sada šepuri po Kosovu nema svoj legalitet i legitimitet. I bez nametanja i pritisaka treba ispregovarati staus koji je u sklopu međunarodnih normi i standarda.

Janko Bojić




2 коментара у вези “Neistinita kosmetska nezavisnost, realnost i stvarnost!”
  1. Poreklo Albanaca
    Jelena Mitrović je u Glasu od 10. maja pokušala da objasni veze između Albanaca i Šveđana. Podsećam da je više puta u Glasu objavljena karta Rimske imperije na kojoj je prikazana država Albanija na Kavkazu, pa se odmah postavlja pitanje: ako Albanci tvrde da su Iliri, zašto svoju državu nisu nazvali Ilirija već Albanija. Zato jer su znali svoje kavkaske korene.

  2. Prema Britanskom istoricaru R.G.D. Lafanu, Albanci vode poreklo od Ktzo – Vlaha. Ova bi tvrdnja nekako bila najbliza istini, jer i Kurdi imaju slicnu fizionomiju kao i Albanci. Jezik im je gotovo slican. Kutzo – Vlasi su u stvari potomci starih Tracana, kojima se gubi svaki trag posle pobune koju je protiv robovlasnickog Rima vodio Tracanin Spartak. Dakle ne sumnjivo je da su se Kutzo – Valsi, narod Avarskog porekla na Balkan doselili iz podrucja dansnjeg Kavkaza. Sto se lako moze dokazati antropoloskim analizama. Njihova postojbina nije podrucje danasnje Albanije niti pak Kosova, nego podrucja oko Dunava, sto se Balkanskog poluostrva tice, gde i danas zive Valaska plemena koja su poerumunjena ili pak posrbljena. A u Albaniju oni su iz podrucja Dagestana i Kurdistana, jedna grupa bili proterani u izgnanstvo na podrucje danasnje Albanije. Odakle su se pod okriljem kada se Otomanska imperija klonila padu poceli naseljavati u podrucje danasnjeg Kosmeta. Inace u Albaniji, pogotovu Juznoj su dominirala Helenska plemenima sva do drugog svetskog rata.

    O nekavom Ilirskom poreklu ovde nema ni govora. To se vidi i ovde “History of Croatian Fremasonry”. Iliri kao zakleti protivnici Rimske Imperije bili su ili masakrirani ili asmilovani u latinsku civilizaciju.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo