Вести

Jedan od osnovnih postulata pravne države je zaštita registrovanih pravnih lica, tako da u pravnim državama nije moguće postojanje dve firme sa istim imenom. Zato je važno znati da u ovom slučaju nije reč ni o kakvoj pravoslavnoj crkvi, da Miraš Dedeić nije nikakav mitropolit i da ta pseudoreligiozna policijska organizacija nije nikakva crkva

Celokupna aktivnost takozvane Crnogorske pravoslavne crkve usmerena je na izazivanje nemira, za šta, na sreću, nisu kadri. Vrše pritisak na aktuelnu crnogorsku vlast i deo opozicije kako bi postali ustavna kategorija, što, naravno, nije moguće. Jedino su se našli u alternativama na član 13 Ustava i to zahvaljujući predlogu Hrvatske građanske inicijative koja ima jednog poslanika, što jasno govori kolika je podrška u narodu i relevantnim političkim strukturama za tu vrstu raspopske priče, kaže u razgovoru za Glas protojerej mr Velibor Džomić, podgorički paroh. On naglašava da takozvana CPC nije pravoslavna crkva, da nema mitropolita, sveštenstvo, „niti iza nje stoji pravoslavni kršteni narod“.

– Oni su pseudoreligiozna organizacija koja je 17. januara 2000. godine registrovana u cetinjskoj policiji i narod je zbog toga sve češće naziva duhovnim nedonoščetom cetinjske policije. Ta organizacija registrovana je zloupotrebom komunističkog Zakona o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. godine, koga je davno pregazilo vreme i koji je, kao takav, neprihvatljiv i neprimenljiv. Nadamo se da će se pristupiti donošenju jednog modernog evropskog zakona iz te oblasti, kao što je i neophodno usvojiti zakon o restituciji nepravedno oduzete crkve imovine.

Insistirate na tome da CPC ne treba nazivati crkvom. Zašto?
– Titulisanje je veoma važna kategorija, tako da se ne može svako oslovljavati imenom, na primer, predsednika Republike Srbije ili predsednika vlade, niti može jedna grupa ljudi formirati nevladinu organizaciju koju bi nazvali generalštabom Vojske Srbije i na osnovu te registracije i oblačeći generalske uniforme zahtevali da im se preda kasarna na Banjici, gde je smešten Generalštab. Jasno je da je crkva duhovna institucija, ali je i pravno lice koje ima svoja prava na osnovu ustava i zakona.

– Jedan od osnovnih postulata pravne države je zaštita registrovanih pravnih lica, tako da u pravnim državama nije moguće postojanje dve firme sa istim imenom. Naprosto, ime je oznaka identiteta i po onoj latinskoj sentenci „U imenu je znak“. Zato je važno znati da u ovom slučaju nije reč ni o kakvoj pravoslavnoj crkvi, da Miraš Dedeić nije nikakav mitropolit i da ta pseudoreligiozna policijska organizacija nije nikakva crkva koja može biti u jedinstvu sa bilo kojom kanonski priznatom crkvom.

MAKEDONSKA I CPC NE MOGU SE POREDITI

– Takozvana Makedonska pravoslavna crkva i pseudoreligiozna organizacija takozvana CPC dva su potpuno različita pojma. Makedonska crkvena struktura jeste u raskolu, ali ona nije raščinjena. Po crkvenoj ikonomiji, posle poštovanja kanonskog poretka i kvalitetnog i kanonski utemeljenog dogovora s našom patrijaršijom, ona može da se vrati u kanonsko i liturgijsko jedinstvo sa ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama. Miraš Dedeić i njegovi sledbenici nikada ne mogu da imaju status sveštenog lica, ne zbog toga što to ne dozvoljava patrijarh Pavle, mitropolit Amfilohije ili neko od sveštenika, nego zato što su sveti kanoni, koje nisu pisali ni Srbi ni Crnogorci, jednostavno takvi.

Sledbenici takozvane CPC naglašavaju da je kralj Aleksandar Karađorđević 1920. godine ukinuo Crnogorsku pravoslavnu crkvu?
– To je jedna od velikih neistina koju plasiraju. U celokupnom zakonodavstvu kralja Nikole, ustavu Svetog sinoda iz 1903. godine, Ustavu pravoslavne Konsistorije iz 1904, zakonu o fondu za pomoć iznemoglijeh sveštenika i đakona pravoslavne crkve u Crnoj Gori, zakonu o svešteničkom stanju iz 1909, ni na jednom mestu nije pomenuta CPC.

– Važno je znati da je Episkopat pravoslavne crkve u Crnoj Gori pristupio, na osnovu svetih kanona i zakonodavstva kralja Nikole, obnovi od Turaka ukinute Pećke patrijaršije. Niko se od sveštenih lica iz Crne Gore, koja je pristupila ujedinjenju sa Srbijom, nije se pobunio povodom te unutarcrkvene odluke. To nije učinio ni kralj Nikola, koji je bio egzilu, nego je čak u Glasu Crnogorca iz 1921. afirmativno pisao o činu obnove Pećke patrijaršije. Kralj Aleksandar, dakle, niti je osnivao niti ukidao crkve, kako to danas čine neki od samozvanaca.

Kako ocenjujete izjavu predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića da će država štititi imovinu Mitropolije crnogorsko-primorske?
– Stav predsednika Vujanovića utemeljen je na pravnom poretku Crne Gore koji obavezuje sve državne organe. Bilo bi suludo očekivati od predsednika države da kaže da će država biti blagonaklona prema otimačini i obijanju hramova. Da je rekao drugačije, sutra bi svako imao pravo da nekažnjeno obije banku, poštu ili Skupštinu Crne Gore.

Nekadašnji predsednik SCG Svetozar Marović pozvao je SPC i takozvanu CPC da pronađu kompromisno rešenje.
– Ne znam da li je taj stav bivšeg predsednika državne zajednice dobro prenet. Ako sam dobro shvatio, on se založio za jednu mitropoliju crnogorsko-primorsku, u kojoj se niko neće pitati kojoj naciji pripada. Naša mitropolija upravo stoji na takvim pozicijama. Međutim, ako je mislio da može doći do dijaloga između Mitropolije i pseudoreligiozne organizacije, moramo biti odlučni – takva mogućnost ne postoji. Ne zato što neko od nas to neće, nego što takvu mogućnost ne dozvoljavaju pravila.
 

E. G. J.