Вести

MORBIDNI „scenario“ masakra 32 studenta i profesora Virdžinijskog tehničkog univerziteta dobio je novi obrt jer je ubica Čo Seung Hui televizijskoj stanici En-bi-si poslao materijal od 1.800 reči i stravičnim fotografijama na kojima „objašnjava“ svoj krvavi pir.

Što je još gore, poslao ih je u pauzi između dve serije pokolja morbidno poručujući da „ovo nije moralo da se dogodi“.

U bizarnom „multimedijalnom paketu“, ubica je, „okićen“ oružjem i redenicima besno govorio, poredeći se sa Isusom:

– Kada je kucnuo čas, učinio sam to…Imali ste sto milijardi prilika i načina da izbegnete ovo danas, ali odlučili ste da umesto toga prolijete moju krv. Saterali ste me u ugao i dali mi samo jednu opciju. Odluka je bila vaša. Sada su vam ruke natopljene krvlju koja nikada nećete moći da se sperete…Nisam morao da učinim ovo. Mogao sam da odem, da pobegnem. Ali, ne ja više neću da trčim – rekao je Čo.

Ističući kao glavni motiv za krvavi obračun sa doskorašnjim kolegama i profesorima gnev protiv bogataške dece, sin južnokorejskih imigranata koji su vodili, kao i mnogi njihovi sunarodnici u SAD, radnju za hemijsko čišćenje, je „razuzdanim“ studentima gnevno poručivao:

– Nisu vam bili dovoljni vaši „mercedesi“…Nisu vam bile dovoljne vaše zlatne ogrlice, vi snobovi. Nisu vam bili dovoljni vaši fondovi, vaše votke i konjaci…Sve to vam nije bilo dovoljno da vam ispuni hedonističke potrebe. Imali ste sve.
Američka TV stanica je saopštila da su materijali poslati sa lokalne vidžinijske pošte u Blekburgu u devet ujutro u ponedeljak u vreme između dva zločina, ubistva dvoje ljudi u spavaonici i potonjeg masovnog masakra. Ubica se potpisao kao „Išmael“ na računu. Materijale, koji su potom predati policiji, pripremao je šest dana.

Čoovo ime nije bilo nepoznato ni policiji, ni mentalnim institucijama. Šef lokalne policije Vendel Flinčam kaže da je Čo dva puta bio prijavljivan zbog uznemiravanja studentkinja i prisilno bio smešten u bolnicu zbog mentalnih problema 2005. godine.

Choovom djedu drago što je „kujin sin“ mrtav

KIM HYANG-SIK, 81-godišnji djed Cho Seung-huija, južnokorejskog studenta odgovornog za krvoproliće na Sveučilištu Virginia Tech, rekao je da mu je drago što je „kujin sin“ mrtav te da je „zaslužio smrt“.

Kim Hyang-sik je to izjavio nakon što je pogledao video-manifest koji je snimio njegov unuk prije i za vrijeme krvavog pohoda tijekom kojeg je hladnokrvno ubio 32 studenta i profesora, nakon čega je počinio samoubojstvo.

„Bolje je nemati takvo dijete u obitelji“, rekao je djed i dodao kako je 8-godišnjem Chou bio dijagnosticiran autizam, odnosno kako je njegov unuk bio „izazivač nevolja“ koji je vlastitoj majci „uništio život“.

U međuvremenu je Steve Flaherty, načelnik državne policije u Virginiji, izrazio žaljenje zbog toga što je američka TV-kuća NBC objavila sadržaj ubojičinog manifesta, odnosno što je javnost bila izložena tim „uznemirujućim prizorima“.

Odluka je izazvala ogorčenje među članovima obitelji žrtava masakra koji su iz prosvjeda odlučili bojkotirati NBC, odnosno odbili dati intervjue novinarima NBC-a i drugih medijskih kuća.

„Fox News“ je, pak, suočen s bijesom javnosti, odlučio da od četvrtka navečer više neće emitirati Choov manifest.

index.hr 

Iste te godine jedan Čoovo poznanik je upozorio policiju da mladić pokazuje samoubilačke namere. Posle ovoga Čo je smešten u virdžinijsku mentalnu bolnicu gde je 15. decmbra 2005. godine konstatovano da je „mentalno bolestan“ i da predstavlja trenutnu pretnju kako sebi samom tako i drugima“.

Vlasti su, međutim, prihvatile da Čo ne bude zadržan u bolnici, već da samostalno sprovodi terapiju shodno nalazu da je depresivan, introvertan, ali da odbija da ima samoubliačke namere.

Najvećeg zagovornika kontrole oružja, Al Gora taj stav koštao stolice u Beloj kući

Najveći masakr u istoriji SAD koji se u ponedeljak odigrao na virdžinijskom univerzitetu podgrejao je ponovo beskonačnu debatu o kontroli naoružanja u SAD. Uprkos činjenici da je Amerika šokirana brutalnošću zločina koji je odneo 32 života, u zemlji gde je lično naoružanje za mnoge svetinja, konsenzus o potrebi pooštravanja zakona u vezi sa pravima na posedovanje oružja postignut je takođe „kompromisno“ tako što su zagovornici podigli glas za uvođenje strožih propisai i kontrola, dok su pristalice prava na lično naoružavanje samo – pognule glave.

Dok su organizacije za zaštitu od nasilja vatrenim oružjem izašle sa saopštenjima da deca imaju pravo da rastu u okruženju koje je oslobođeno nasilništva, izuzetno uticajno, najveće američko nacionalno udruženje za vatreno oružje NRA je izrazilo saučešće, ali bez komentara, samo uz kratku primedbu – „dok ne budu poznate sve činjenice“.

Uzdržan je bio i američki predsednik. Šef Bele kuće Džordž Buš je sa prvom damom prisustvovao komemorativnoj ceremoniji virdžinijskog univerziteta, ali je kasnije američkoj TV stanici Ej-Bi-Si rekao da, iako očekuje političku debatu o pravima na lično naoružavanje – sada nije trenutak za to.

Demokrate su u odnosu na republikance u poslednjih deset godina bili veći zastupnici kontrole naoružanja. Analitičari primećuju, međutim, da je upravo ova činjenica uticala na pad njihove popularnosti kod birača, a zagovornika kontrole naoružanja Ala Gora i stolice u Beloj kući na predsedničkim izborima.

Posle masakra u srednjoj školi Kolumbajn na obodu Denvera 1999. godine, predloženi su zakoni za proveru osobe koja kupuje oružje, obaveza da se oružje prodaje sa „kočnicom“ za obarač, i da se bez provere ne sme prodavati na sajmovima naoružanja. Ali, NRA se pobrinula za zaštitu svojih interesa i postojeće restrikcije u vezi sa naoružanjem i njihovim proizvođačima su tokom poslednjih godina zapravo – oslabljene.

Sada se to vratilo kao bumerang. Napadač sa virdžinijskog fakulteta Čo Seng-Hui je kupio jedan od pištolja koji je koristio u masakru neposredno preko puta univerzitetske zgrade, drugi zajedno sa gomilom municije za 571 dolar od dilera naoružanjem.

Novosti