Вести

Gospodo Arhijereji članovi SA Sinoda SPC,

ne morate reći šta sad pa ti hoćeš? To i bez vas znam da ćete reći čim, ili vidite, ili pročitate ovo pismo. U stvari ja znam šta hoću ali se prosto pitam da li vi zaista razmišljate šta hoćete i šta mislite da preduzmete, jer gospodo, kuća gori a niko se ne uznemirava.

Odnosno ne uznemirava se onaj koji za sebe misli da je domaćin, a onoga što ga domaćin pinižava kao komšiju, on se uznemirio pa poliva vodom “komšijsku“ kuću ne bi li i svoju spasio požara. Problem je još i u tome što sada domaćin iz nekog razloga hoće da ta kuća potpuno izgori, jer kako nam prilike ukazuju, osiguravajuće društvo Vatikan i njegov predsednik imaju nameru da nadohnade štetu, lažnom domaćinu.

Avaj, pa i kako bi se moglo objasniti ovo postojeće stanje na drugi način nego, na ovaj. Česti sastanci ponekad i tajni sa emisarima Benedikta, zatim razna obećanja, skrivena od naroda, pa tako redom, ne stišavaju požar nego ga rasplamsavaju. I eto juče jedan iz “domaćinske“ radionice preporučuje, vi ste nepozvani gost a ja domaćin. Naravno on ne smatra i ne oseća da je on “domaćin“ u tuđemu, a ne na svome, pa pokušava da nepozvane “goste“ rastera, prizivom čak i policije. Moj mi otac nedavno reče, da se dobro seća godina rata kada je Milan Nedić pokušao da se brani sa žamdameriom, i kako su se žamdarmi razbežali čim je prva puška pukla. On je to stavio u analogiju sa Miloševićem. Ali sada vidimo i Jovana brani žamdamerija, zato ja mislim da će ga odbraniti isto kao i Milana i Slobodana.

Stav se ne brani, i ne može odbraniti silom, nego učenošću i mudrošću. Toliko puta sam to isticao, pa kada se vi pitate zašto Vam ja pišem, onda Vam dajem za pravo da me držite za neukog naspram Vas, jer ja vašu nekulturu, ne poznajem dovoljno. To je i te kako tačno ali uz izvesna ograničenja.

Veliki deo svoga života sam posvetio u radu, i sa radom uspešnih, literarno obrazovanih ljudi. Svaki uspešno obrazovan čovek je spreman na dialog, otvorenog srca prilazi sugestijama, i prihvata savete. Propalica ne može to da podnese, nego se konfrontira istog momenta kada mu neko stavi primedbu na njegov rad i ponašanje. Takav je bio Vojtila, Pijus, i mnogi drugi, a ni Benedikt niti je učeniji niti bolji.

Pomenuh njih jer sebe smatraju za nepogrešivog, dok kada bi neko bio u stanju da im uđe u trag od silovanja, pedofilstva, homoseksualizma, ubistava i krađe bio bi zaprepašćen. Gledao sam kriminalce na optuženičkoj klupi. Priznaju zločin, za koji nema opravdanja, a onda kada im se kazna izriče, traže milost, i kažu da još uvek nisu krivi. Ima onih koji čak i neće da priznaju zločin i svu svoju krivicu pokušavaju da prenesu na druge. Svi su krivi za njihova nedela, ali ne oni sami.

Pogledjte Konstantina. Sud ga osudio i za njegova nedela no on i dalje ne priznaje svoju krivicu. Traži opravdanje na drugom mestu.

Pogledajte mu brata Georgija. Sud ga osudio i poništio mu čak i odluku njegovog duhovnog suda. On i dalje priča kako nije osuđen, i ne priznaje krivicu.

Pogledajte Jovana. Svi znaju da je on podmetnuo požar u Šumadiji, ali se uporno brani da je on u pravu dok su milioni na pogrešnom putu.

Gledam Vas. Pa vi ste isti kao i ovi pomenuti, da ste bar kojim slučajem bolji, eh pusti snovi. I bez da Vam se neko obrati preduzeli bi ste nešto, ili ?
Kao što rekoh kada kuća gori domaćin bi trebao da prvi skoči da je brani od požara no “domaćin“ se nemarno odnosi prema kući i ne želi da požar ugasi pa će kuća verovatno do kraja izgoreti bar tako izgleda. Mnogim dobrim i pravim domaćinima vlasnicima raznih preduzeća po Americi i Kanadi sam spasao njihova preduzeća uz pomoć stručnog tima sa kojim sam svojevremeno radio u jednoj od najvećih Menadžment Kompanija na svetu. Čak smo i neke crkve spasli problema i finansijske katastrofe. Kada se problemi nagomilau u jednoj organizaciji ako ona nije u stanju da se sa njima bori ona traži pomoć sa strane. Tada dok sam radio za kuću koju sam pomenuo, uvek sam od domaćina klijenta prikupljao podatke o problemima sa kojima se on suočava.

Analizirajući te probleme razmatrao sam mogućnosti kako svoim klijentima da pomognem da ih na najlakši način reše. Kroz praksu i iskustvo a i kroz treniranje onih koji su u GSM imali više iskustva od mene dobio sam sledeće instrukcije. Kada jedan faktor koji u jednoj organizaciji, koji donosi odluke, je on sam problem, nikada ne propustite priliku da mu stavite dao znanja vaše pošteno mišljenje. Gledjući ga u oči saopštiti mu treba da je on osnovni problem u celoj organizaciji. Koliko sam puta sedeo u kancelariji sa ljudima koji su uspešno osnovali jedno ili više preduzeća, i još toliko puta gledjući im u oči rekao. Gospođo, ili gospodine. Vi ste sami problem u vašem preduzeću.

U SPC danas kao nikada do sada ima toliko nagomilanih problema, neke sam pomenuo dok sam neke ranije nabroio pa da to sve ne ponavljam. Ja danas ovde stojim pred Vama gospdo Arhijereji, članovi SA Sinoda sa jednom porukom: Vi ste SPC najveći problem. Znam da Vas ovo neće uzbuditi kao što je to uzbuđivalo vlasnike mnogih preduzeća kojima sam ove reči ranije upućivao. Vi ćete reći pa velika je to razlika između nas i njih. Relativno jeste, ali tenativno nije. Relativo zato što su ti ljudi koji su gradili svoje preduzeće i u njega ogroman deo svoga života uložili, oni su za njega i srcem i dušom vezani pa su zato bili u stanju, da daju sve od sebe da te probleme odnosno slabosti u njihovom posedu odstrane, gledjući kako bi, i na koji bi način, to njihovo životno delo mogli da spasu. I uvek su bili jako predusretljivi i poslušni. Mnogi me se i danas sećaju i ne propuste priliku da mi pošlju čestitku za Božilj i Novu Godinu. Svake me godine obraduju da im se profit uvećao, da su više odmorni posle mojeg rada u njihovom preduzeću, da su proširili svoje kapacitete i uvećali broj radne snage.

Ne sanjam i ne mislim da ćete mi vi ikada se zahvaliti, da ćete me poslušati, ne mene, ja sam marginalan, nego nikoga ko bi Vam od pomoći bio. Zato o savetima i dialogu ovde ne može ni biti reči. Nego o nečemu sasvim drugom .Zašto je to sve tako danas u našem društvu, u našem rodu srpskome? Da ne idem i analiziram politički establišment, koji je mahom izdajničkog karaktera, nasleđe prokletog komunizma. Ngo ću se zadržati isključivo na Vama. SPC je nama Srbima trebala da ostane poslednji kamen oslonca, jedini piemomt našeg nacionalnog obeležja i stremljenja. No na žalost njena današnja Jerarhija je ogromnim delom postala nebrižljiva i ne marljiva isto kao i sistem iz koga je proistekla u drugoj polvini prošlog veka. Građevina u koju ste ušli i tvrdite da ste vi u njoj jedini domaćin. (Još niko nije demantvao Jovanovu izjavu). Nije vaša i vi u nju niste mnogo odnosno ništa niste uložili da bi je sada pokušali da spasete. Na žalost ona je u vas mnogo uložila. Vaše misli, vaša osećanja, vaše srce i duša nisu sa njom spojeni. Ona vam samo služi kao neki paravan i sredstvo preko koga ćete zadovoljiti vašu nezasićenu neman. Zato to što Vam svi govore osvestite se, pogurajte u kola da se ne otisnu, to na vas ne utiče, nita pak uticati može.

To je stvarnost i pokazatelj u čije je ruke palo danas naše nacionalno duhovno biće. Zato, ja ovde nemam nikav zahtev niti pak molbu Vama. Izuzev poruke:

Vi ste lažni i umišljeni domaäini u tuđoj kući isto kao i oni što pokupiše i potkradoše dobra srpskih domaćina od Dedinja do Subotice, Zadra i Gevgelije. Nastavite da radite svoj posao i raspirujte požar. Ali je vatra probudila pravog domaćina i gosta, pa su zajedno skočili da na požar, umesto ulja dolivaju vodu. Neće vas vatra spržiti, nego će vas tiha voda odroniti i ugušiti.

Janko Bojić, Ontario -London
P.S. Bilo bi dobro kada i biste bilo šta odgovorili na ovu temu. To ne očekujem, ali pismo je otvorenog karaktera. Reagovaće javnost.