logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    1.016 пута прочитано    Датум: 29.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Dimitrije Pavlović (Porodična dokumentacija porodice Pavlović)Čovek koji je odbio da puca u pučiste 27. marta 1941. zvao se Dimitrije Pavlović, otkriva „Politika”, a najzaslužniji je i što u zaborav nisu pali Krf, solunci i njihovo delo.
„Izvinite, gospodine generale, ja vaše naređenje ne mogu da izvršim, jer ne želim da se proliva krv!”.

Oko 9 časova pre podne 27. marta 1941. godine pukovnik Dimitrije Pavlović, komandant artiljerijskog puka Kraljeve garde, koji je dobio naređenje da bateriju poljskih topova postavi i uperi u pravcu iz koga se očekuju pučisti generala Simovića, da bi mogla odmah da se otvori vatra, ni trenutka se nije dvoumio kad je demonstrirao nezamislivu neposlušnost generalu Petru Kosiću.
U tome ga nije pokolebala ni činjenica da se, u pokušaju da vojsku animira za krvav obračun sa pučistima, general nešto ranije provezao kolima sa kraljem Petrom Drugim kroz krug kasarne.

Ovi detalji, 66 godina posle ovog istorijskog događaja, poznati samo malom broju posvećenika ovom delu istorije i porodice Dimitrija Pavlovića, predstavljaju autentično svedočenje glavnog aktera, koje je, bez imena i prezimena čika-Mite, kako su ga odmila zvali svi koji su ga znali, zabeležila i „Politika” 30. septembra 1970. godine.

Danas, toliko godina posle, „Politika” je ponovo u situaciji da od njegovog sina Dušana Pavlovića, penzionera iz Beograda, sazna ko je i kako sprečio veliko krvoproliće na ulicama Beograda.

„Još u dva časa ujutru 27. marta general Kosić je naredio pukovniku Pavloviću da jednu partiju dugačkih topova uperi ka Beogradu, a jednu sa poljskim topovima uputi na Dedinje, na egzercerište pešadijskog puka. Kada je saznao kakva je namera generala, moj otac je zajedno sa komandantom baterije poslao na položaje i komandanta diviziona i pomoćnika komandanta puka. Skrenuo im je pažnju da naređenje o otvaranju vatre mogu primiti jedino od njega lično”, priseća se Dušan Pavlović detalja koje mu je ispričao otac.

Činjenice da general Kosić nije reagovao na pukovnikovu neposlušnost, i da su pučisti ubrzo posle toga uspostavili punu kontrolu nad jedinicama Kraljeve garde, kao da su zatrpale ovaj hrabar i nepokolebljiv čin srpskog oficira. Godine i iskušenja kroz koja je prolazio čika Mita pokazali su da je to bio jedini način na koji je ovaj moralni gorostas mogao da reaguje.

Srpska istorija tek će ga naknadno uknjižiti za posebnu ulogu u martovskom puču, ali odavno se zna da je Dimitrije Pavlović čovek zahvaljujući čijoj energiji danas generacije potomaka mogu da sude o svojim korenima i precima: zalagao se za čuvanje i podizanje spomenika iz tog vremena, izgarao da dokaže koliko su nam Grci, posebno Krfljani, braća po sudbini, insistirao na poštovanju starih ratnika i njihovog dela, potrebi da mladi o tome što više saznaju. Rukovođen time, čika Mita je 1970. godine osnovao Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

„Pukovnik Pavlović se izdvajao svojim temperamentom, odudarao je u tom okruženju ljudi pritisnutih godinama koji su najveći deo vremena provodili u beskrajnim razgovorima ko je gde bio u ratu i u kojim je borbama učestvovao. Počela je njegova bitka za otimanje ovog dela istorije od zaborava”, zapisao je hroničar.

Rođen 23. decembra 1894. godine u trgovačkoj porodici u Negotinu, čika Mita se kad je za to došlo vreme odazvao na poziv otadžbine kao mladi kaplar, koji još nije imao ni 20 godina. Tokom rata u Srbiji bio je unapređen u čin artiljerijskog potporučnika, ali je čitavu albansku golgotu, oporavak na Krfu i proboj Solunskog fronta, uključujući i bitke na Moglenskim planinama, po sopstvenom zahtevu proveo kao vodnik baterije. Iz rata je poneo dve zlatne Obilića medalje za hrabrost.

Završio je i Višu vojnu akademiju. Nosilac je 16 domaćih i stranih odlikovanja. Po kapitulaciji 1941. dopao je u zarobljeništvo, koje je proveo u Nemačkoj, u logorima u Nirnbergu i Hamelburgu.

Fascinantno je saznanje iz njegove biografije da je sa 52 godine upisao žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Minhenu, gde je boravio neko vreme posle okončanja Drugog svetskog rata, a da je u 56. godini odbranio doktorsku disertaciju. Uprkos takvom uspehu u emigraciji, zov domovine i supruge sa troje dece bili su jači od svega. Vratio se u Beograd na dan svoje krsne slave Svetog Nikole 1950. godine.

Na Svetog Iliju 2. avgusta 1977. godine umro je čika Mita. Iza njega je ostala legenda i mnoštvo priča koje će nadahnjivati potomke. Od danas i ova o njegovoj časnoj ulozi u martovskom puču.

Radivoje Petrović
[objavljeno: 27.03.2007.]
POLITIKA





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo