Вести

Iskušenja svetske vlade. Da li se homo sapiens, svojom destruktivnošću, vraća na prvu stranivcu Knjige postanja kad „zemlja bješe pusta i prazna, i bješe tama nad bezdanom” .Zemlja bješe bez obličja i pusta, i bješe tama nad bezdanom – druga je rečenica na prvoj stranici Mojsijeve Knjige postanja.

Šta se tačno dogodilo u vreme Noja, devetog od Adama, Knjiga ne opisuje u detalje, ali konstatuje da „napuni se zemlja bezakonja”. Očito da je bezakonje bilo golemo, mnogo teže od prvoga greha, jer Gospodin reče: „hoću da istrijebim sa zemlje ljude koje sam stvorio, od čovjeka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih, jer se kajem što sam ih stvorio”.

U proteklih 7515. godini od stvaranja sveta, Gospod je baš imao mnogo povoda da ne bude zadovoljan, ali je ostao samo na jednom potopu apokaliptičnih razmera. Kao da je ostavio ljudima da, kad pravedno a kad nepravedno, sami sebi presuđuju. U stvari, da jači presuđuju slabijima, osioni nezaštićenima, gordi skrušenima – sve pred licem božijim. Gospodin nad vojskama je, čini se, zaključio da je pred toliko nabujalim zlom (setimo se Bijanta iz Prijene) izlišno da sam kažnjava; najbolje je da to prepusti onome koga „stvori po obličju svojemu”.

Vukovi u ljudima

A taj je egoističan, kako je, pre tri i po stoleća, utvrdio filozof Hobs. Homo homini lupus je, po Tomasu Hobsu, čovekovo prirodno stanje. Kasniji filozofi materijalisti su, sa više optimizma (pokazaće se i utopizma), trasirali put ljudskoj civilizaciji sve do idealnog „radiš koliko možeš, a uzimaš koliko ti treba”. Vitold Gombrovič će, tobože, pohvaliti takvu organizaciju zajednice, uz jedno pitanje: kako je to tehnički izvodljivo? Mi širimo njegovo pitanje: kako je to izvodljivo ako je većina ljudi, po Bijantu, rđava, i ako je čovek čoveku, po Hobsu, vuk?

Uostalom, civilizacija klizi, kad brže – kad sporije, nizbrdo, a većina, zla ili dobra, o tome se baš ništa ne pita. Ratovi koji se zdravom umu čine suludim, bolesti koje se zasejavaju, s vremena na vreme, po „egzotičnim predelima” planete, epidemije gladi i žeđi dok se, istovremeno, stotine miliona muče dijetama za mršavljenje i troše, po jedinki, tonu vode dnevno – odbacuju svako verovanje u ljudsku dobronamernost, pogotovu u slučajnost takvih fenomena. Naprotiv, više je autora koji su se oglasili „crno na belom”, bilo kao bliski „planetarnoj vladi”, bilo kao njeni žestoki kritičari.

Upravo dodirnusmo srž: planetarna vlada. Čitaoci zasigurno već znaju za neke od ovih naziva, makar i u maglovitoj predstavi: Rimski klub, Red sv. Jovana Jerusalimskog, Iluminanti, Nemački fond Maršal, Klubovi pakla, Bilderberška grupa, Institut za istraživanje mozga, Institut Tavistok, Bratstvo večne ljubavi, Kembridžski apostoli… Dr Džon Kolman, nekada oficir tajne službe SAD u zapadnoj Africi, decenijama se, uz životnu opasnost, bavi svima njima koje, u zbiru, naziva Komitet 300, i nedvosmisleno upućuje na svetsku zaveru i „iscrtava“ mapu hijerarhije zaverenika.

Dakle, sve je moguće, a treba, poslušavši Hobsovog savremenika Spinozu, i isključiti slučajnost u svetskim događajima. Iako začeci svetske vlade idu i do 150 godina unazad, zadržimo se na skorijim autorima. Aurelio Peci („Put u ponor”, 1967) vidi rasulo „ne bude li tim svetom upravljala svetska vlada”, Ervin Laslo („Ciljevi čovečanstva”, 1977) žučljivo napada industrijski i urbani razvoj. Istovremeno, Zbignjev Bžežinski piše „Tehnotronsku eru” u kojoj, poput Marksa i Lenjina, religiju smatra potrebnim „opijumom”, dodaje još masovne sportske događaje, neobuzdane seksualne pobude, rok muziku i narkotike. Bženinski stalno ističe potrebu „kontrole masa”. Bernard Levin je autor studije „Vremenska perspektiva i moral” koja se bavi slamanjem morala država i poglavara, a primenjena je u više slučajeva u svetu (još se, i te kako, primenjuje). Taktika je sledeća: držati osobu u neznanju u pogledu njenog statusa i očekivanja. Česte promene, od strogih mera do obećanja dobrog odnosa, uz širenje protivrečnih vesti. Osoba više neće znati da li je određeni plan vodi ka cilju ili je od njega udaljava.

Džon Kolman, autor više knjiga i napisa o svetskoj vladi, uz sve rizike i napade, smatra da nije baš sve sa tom „globalnom vladom” ni skriveno. Naime njeni protagonisti se drže poznate špijunske maksime: ako želiš nešto da sakriješ, stavi ga pred lice sveta. Tako se, pred nama, posredstvom „gutemberga”, našao uzbudljiv plan Komiteta 300 o preuređenju planete mimo božjih i prirodnih zakona. Golem je spisak mera koji će dovesti do takvog cilja, navešćemo samo nekolicinu kao ilustraciju.

Najmanje četiri milijarde „beskorisnih izelica” nestaće sa lica zemlje do 2050. godine. To će se postići ograničavanjem rađanja, organizovanim epidemijama smrtonosnih bolesti i izgladnjavanjem. U toj milijardi „idealnoj za kontrolisanje” polovinu će činiti „naviknuti na poslušnost” Kinezi i Japanaci. Neće biti srednje klase, postojaće vladari i potčinjeni. Nacionalni ponos i rasni identitet biće uništeni. Neće biti porodičnog života kakav danas poznajemo, deca se oduzimaju roditeljima i odgajaju kao državno vlasništvo (Honeker je sličan ogled imao u Istočnoj Nemačkoj). Žene će, posle dvoje dece, nasilno biti odvođene na kiretažu. Pornografija, uključujući homoseksualnu i lezbijsku, obavezno će se prikazivati u pozorištima i bioskopima. Obavezna će biti i upotreba droge za „kontrolu uma”.

Mnoštvo stanovnika velikih gradova biće raseljeno u daleka područja (pokus Pola Pota u Kambodži). Veštačkim stvaranjem nestašice vode, hrane i lekova podsetile bi mase da zavise od svetske vlade. Biće uništena industrija, zajedno sa sistemom nuklearne energije (planira se nulti razvoj). Prouzrokovanjem masovne nezaposlenosti kako bi se, demoralisani i obeshrabreni, radnički sloj društva prepustio alkoholu i drogi. Stimulisaće se razmirice među afričkim plemenima, Arapima i Jevrejima, Sikima, muslimanima i Indusima, među grupama u Južnoj i Srednjoj Americi.

Organizvaće se svetski teroristički aparat, a potom pregovarati sa teroristima gde se god ispolji njihova aktivnost (prisetimo se da su italijanska i američka vlada pregovarale sa Crvenim brigadama po otmici Alda Mora i generala Doziera). Redovno će se upražnjavati mere „pranja mozga” putem specijalnih oblika „zabave”. Javne seksualne priredbe postaće svakodnevni „umetnički oblik zabave”. Sve je, dakle, protiv čoveka. Feliks Đjeržinski je, u jeku crvenog terora u Rusiji, govorio obaveštajcu MI6 Sidniju Rajliju: „Zašto bih se brinuo koliko je ljudi ubijeno? Za mene je čovek samo mozak na jednom kraju i fabrika g… na drugom”.

Srednji vek

Ako je čitaocu na umu da sve to treba da sprovede svetska sila SAD i ujedinjen evropski Zapad, vara se. Oni su, mada odabrani za početne protagoniste, na žestokom udaru. Plan je da „belu Ameriku” potisnu doseljenici raznih kultura kojima istorija i važnost SAD neće značiti ništa, već puka hrana i krov nad glavom. Desetkovanje stanovništva SAD, Kanade i Evrope biće brže nego na drugim kontinentima. Novi svetski poredak podrazumeva opstanak samo deset velikih banaka koje će voditi Međunarodna banka i MMF. Pojedini oblici ustrojstva novog poretka neminovno koincidiraju sa Srednjim vekom, druge manifestacije se približuju varvarstvu.

Sve bi ovo moglo da liči na strašan san iz kojeg bi bilo dobro što pre se probuditi, makar i s vriskom. Eufemizam strašnom snu bi bio neverovatna bajka koja, samim time što je bajka, nije ostvarljiva. Tako bi to izgledalo da i sami nismo svedoci kako se, korak po korak, mnogo šta već događa u našem svetu što, daćemo Spinozi za pravo, nikako nije slučajno.

Nemamo ovde prostora za analitička uočavanja, ali (ne)kontrolisani ratovi, neobjašnjive epidemije, tobožnje bitke protiv gladi i klimatsko-ekoloških pošasti, podvođenje pod „jednu kapu” upravljanja resursima, stvaranje milom i silom zavisnosti naroda i država uniformisanjem svega i svačega, bombardovanje putem štampe, filma, muzike i malog ekrana, propisivanje ponašanja uz primenu štapa i šargarepe… Sve do potpune kontrole nad mozgom individue (jedan atomski fizičar nam je, ovih dana, otkrio da mobilni telefoni rade na frekvenciji 900,9 megaferca, a to je ista frekvencija na kojoj čovečiji mozak uspostavlja srednjoročno i kratkoročno pamćenje; mobilci su, najzad, postali jeftini i za decu).

Pitanje, možda i kasno i suvišno: da li je homo sapiens prošao svoj zenit uspona i da li se on sam, svojom nabujalom destruktivnošću, vraća na prvu stranicu Knjige postanja kad „zemlja bješe bezlična i pusta, i bješe tama nad bezdanom”?
Boško LOMOVIĆ
[objavljeno: 24.03.2007.]

POLITIKA