Вести

Dejan Savić je u poslednjih deset godina naučio kako se postaje najbolji na svetu. Preturio je preko glave četiri svetska prvenstva, a tek je pre dve godine u Montrealu uspeo da osvoji titulu šampiona planete.

Dok u Australiji sa svojim saigračima pokušava da ponovi uspeh iz Kanade, Savić se za Press priseća Perta, Fukuoke, Barselone i Montreala, govori o Melburnu i najavljuje poslednju misiju ove generacije – Olimpijske igre u Pekingu.

O Pertu 1998: Bila je to druga stanica moje generacije. Nekoliko meseci pre toga mnoge smo iznenadili srebrom na Evropskom prvenstvu u Sevilji. Malo ko je znao kako smo radili sa Stamenićem.

FINA nas opet maltretira

Meč četvrtfinala Svetskog prvenstva između Srbije i Grčke u poslednji čas pomeren je sa 15 na 13 časova po lokalnom vremenu (sa sedam na pet sati ujutro po našem vremenu). FINA je ovom promenom priredila još jedno cimanje našoj selekciji, koja je zbog toga morala da otkaže jutarnji trening.

– Nije problem što je meč pomeren dva sata ranije. Problem je način na koji se to radi i što to izaziva promene u rasporedu treninga – kaže selektor Dejan Udovičić.

Pripreme u Majdanpeku, po šest-sedam sati dnevno u vodi, baš nas je očeličilo. Pert nam je doneo bronzu posle glupog poraza u polufinalu od Španije. Ali tada smo bili prezadovoljni medaljom.

O Fukuoki 2001: Nismo samo mi bili kilavi u Japanu. Mađara nigde nije bilo, Italijana i Hrvata još manje. Iskočili su Španci, koji su u Budimpešti statirali. Trudili smo se, ali ništa nismo mogli. Samo dva gola u finalu bilo je premalo za zlato.

Od Barselone 2003. do Montreala 2005: Bili smo isceđeni u Barseloni posle trijumfa u Kranju, ali smo se tokom turnira budili. Došlo je polufinale sa Italijom. Nismo izdržali, dobili smo lekciju za čitavu karijeru. Provocirale su nas sudije, izgubili smo meč, a Šapić i ja nerve.

Svašta smo rekli Francuzu Klemensou. Nažalost, čuo je to i direktor FINA Markulesku i kazna je bila gadna, neigranje šest meseci na zvaničnim takmičenjima. Nisam igrao za bronzu protiv Grka.

Samo ja znam kako sam se osećao. Više nikada reč nisam rekao nekom sudiji. Tada smo se osećali uskraćenim za veliko finale i rekli sebi da je Montreal naš.
O Melburnu: Mi smo glavni problem sami sebi. Ako nam krene kako treba, teško gubimo. Ako nije početak dobar, sve se otvara. Iskusni smo, znamo kako treba da se igra na rezultat.

Samo kada se setim radosti naših ljudi i slavlja zbog medalja, znam da vredi da se pomučimo.O Pekingu: Sidnej je bio bronzan, Atina srebrna, a Peking… Neka bude po redu, a vi izračunajte.

PRESS