Вести

Srbija zaslužuje saosećanje

Indipendent je takođe stava da se nezavisnost Kosova više ne sme odlagati. Uz konstataciju da postojeći aranžman za Kosovo kao teritoriju koja je faktički pod protektoratom Ujedinjenih nacija može da bude samo privremeno rešenje i da zbog ogromne većine albanskog stanivništva Kosovo nikada ne može da se vrati pod kontrolu Srbije, Indipendent navodi da nestrpljivi Albanci već mesecima prete nasiljem i da bi odustanje od nje moglo da podstakne novi rat.

Jedine dve strane koje se ne slažu sa ovakvim rešenjem su Rusija i Srbija, za koju je moguće i naći malo saosećanja. Za nju je nezavisnost Kosova nacionalna tragedija na koju su uticale demografske promene, jače geopolitičke sile i, mora se priznati, ponašanje Srba prema Albancima kada su Srbi bili većina.

Srbija može da oteže nezavisnost nekadašnje pokrajne ali bi to odlaganje moglo da košta još srpskih života i, primeni li se sila, liši Srbiju preostale međunarodne naklonosti, piše list.

Moskva otezala?

Moskva je pak sve do sada otezala nastojeći da maksimalno uveća sopstvenu političku prednost ali se bliži vreme kada će predsednik Putin morati da prelomi.

U ruskom protivljenju nezavisnosti Kosova sigurno ima i kulturne solidarnosti sa Srbima, slovenskog ponosa i želje predsednika Putina da svaki put kad može zavrne rep Zapadu. No daleko bitniji argument za Moskvu je strahovanje od presedana koji bi nezavisno Kosovo moglo da postane. Jedna od analogija mogla bi da bude Čečenija. Jer ako Kosovo može da dobije nezavisnost zašto ne i Čečenija?

Trebaće mnogo uveravanja da bi Moskva prihvatila žestoka insistiranja na tome da je Kosovo jedinstven slučaj i sve samo ne presedan.

No, ako se kao i u slučaju dolaska ruskih vojnika, pre snaga NATO, na aerodrom u Prištini 1999. godine i sada, posle teškog pogađanja, Rusija bude tretirala kao partner čiji su interesi sasvim legitimni, dobri su izgledi da će se Moskva u savetu bezbednosti uzdržati od veta, zaključuje Indipendent.

Amerikanci u britansko-iranskom sporu

Tajms se bavi krizom izazvanom iranskim hapšenjem petnaest pripadnika britanske mornarice u Zalivu i upozorenjem Tonija Blera Teheranu da bi spor, ukoliko ne dođe do njihovog oslobađanja diplomastkim sredstvima, mogao da dospe u sasvim drugu fazu.

Reči britanskog premijera, koje je Iran smesta okarakterisao kao provokativne, podudarile su se sa početkom najvećih američkih pomorskih manevara u Arapsko-persijskom zalivu od početka iračkog rata. U vežbe su uključena dva nosača aviona, desetine ratnih brodova i preko sto borbenih vazduhoplova.

Portparol Tonija Blera je kasnije za ostrvske medije pojasnio da je premijer imao u vidu drugačiji način vođenja razgovora sa Iranom što bi podrazumevalo i iznošenje razloga na osnovu kojih London zna da su dva čamca sa britanskom posadom bili u iračkim a ne u iranskim vodama.

I dok Amerikanci, po pisanju Tajmsa, negiraju da pomorske vežbe imaju bilo kakve veze sa potezom Irana, diplomatski izvori u Vašingtonu tvrde da američko zveckanje oružjem ima za cilj da odagna strahovanja sunitima vođenih Saudijske Arabije i Ujedinjenih arapskih emirata koji su sve zabrinutiji zbog sve izrazitije regionalne samouverenosti šiitskog Irana, prenosi Tajms.

Kad su već hoteli najskuplji, nek se pije šampanjac

London je grad u kojem sebi ne možete da pruštite prenoćište, konstatuje Tajms povodom vesti da cene hotelskog smeštaja u britanskoj prestonici rastu tempom od dvadest dva posto godišnje.

Svodeći na konkretne primere podatak da je London za hotelske goste sada najskuplji grad u Evropi, list pravi sledeće poređenje: za cenu relativno luksuznijeg dvodnevnog hotelskog smeštaja, uz doručak u krevetu i večeru uz sveće, gost Londona može da odleti do Australije, provede nedelju dana na Crnom moru ili da se maltene okupa u šampanjcu.

A kada je već o ovom penušavom piću reč, u Britaniji se, obaveštava nas Indipendent, godišnje proda trideset sedam miliona boca šampanjca.

Najzaslužniji za toliku potrošnju, posebno najkvalitetnijih i najskupljih vrsta ove plemenite tekućine su, uz imućne indijske biznismene, glavni podstrekači skoka cena nekretnina u Londonu i krivci za pravu jagmu za skupim automobilima i umetničkim predmetima – ili drugim rečima imućni pripadnici ruske emigracije.

Njih na Ostrvu, piše Indipendent, ima skoro trista hiljada.

BBC