logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Свет    Аутор: Преузето    630 пута прочитано    Датум: 17.12.2006    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Karla del PonteSednica Saveta bezbednosti, na kojoj su razmatrani izveštaji predsednika i glavnog tužioca Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, imala je u petak sve preduslove da bude rutinska.

I završila bi se tako: referisanjem Fausta Pokara i Karle del Ponte o haškom učinku u periodu od prošlog okupljanja i važnosti da se ruka međunarodne pravde domogne pre isteka mandata svih preostalih optuženih za zločine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, s ukazivanjem na nedostatak političke volje nadležnih u Srbiji i Republici Srpskoj

da se, najzad, do kraja ispuni ta obaveza prema međunarodnoj zajednici i uveravanjima predstavnika Beograda i Banjaluke da se sada (deset godina otkako traju ta okapanja) “zaista čini sve što je moguće”, da je kraj te haške priče sad tu, pod rukom.

Samo što nije…

Ta traka (s varijacijama) vrti se u Savetu bezbednosti, praktično, već godinama i ovo zasedanje od 15. decembra bilo bi superekspresno, imajući u vidu da je i svetsku organizaciju već zahvatila ovdašnja pretpraznična atmosfera – kompletirana činjenicom da je upravo u trenucima tog zasedanja SB, na drugoj strani, u velikoj dvorani polagao pristupnu zakletvu novi generalni sekretar UN. Svi koji nešto predstavljaju u svetu njujorške diplomatije bili su u tim trenucima na zakletvi i propratnom koktelu u čast Ananovog naslednika – svi osim predstavnika 15 zemalja kojima je zapalo da se u to vreme bave inventarisanjem (ne)učinka Tribunala u Hagu i afričkoj Ruandi.

STOJKOVIĆ: Nema dimne zavese

Beograd – Ministar pravde Srbije Zoran Stojković ocenio je da ocena glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte o saradnji Srbije s Tribunalom “nije prihvatljiva za Beograd”.
- Akcioni plan je urađen, sve se radi. Čak i strane službe imaju dobru komunikaciju i mogu da prate šta se radi – rekao je Stojković novinarima u Beogradu.
Prema njegovim rečima politička volja postoji i “u interesu ove zemlje je da skinemo tu obavezu”, a druga je stvar što tužilac pokušava na sve načine, “pa i vidom ovog pritiska, da postigne svoj interes”. Del Ponteova je juče pred Savetom bezbednosti UN rekla da vlasti Srbije mogu lako uhapsiti generala Ratka Mladića, ali da to ne žele, ocenivši da je to pitanje političke volje i da je Akcioni plan vlasti u Beogradu za hapšenje Mladića i drugih begunaca “dimna zavesa”.
Upitan koliko izveštaj Del Ponteove može da oteža nastavak pregovora Srbije sa Evropskom unijom, Stojković je rekao da takav stav “sigurno ne koristi Srbiji”.

Savet bezbednosti je sa 14:1 prihvatio poruke haške zabrinutosti i zahteve Pokara i Del Ponteove i sve bi to išlo kolosekom ko zna koliko puta već doživljene i obavljene rutine na sednicama ove vrste, da onaj jedan s druge strane nije ovog puta bio izrazito radikalni (i to ne samo figurativno) predstavnik Ruske federacije Denis Paletskij. Rusija ima posebnu težinu kao stalni član izvršnog tela svetske organizacije, ali ovo ponovno kontriranje ostalom svetu – drugi put u roku od 48 sati, posle sednice u sredu kad se razgovaralo o Kosovu – uzima se među posmatračima u Njujorku i Vašingtonu kao još jedna najava “globalnog zahlađenja” na relaciji između Moskve i zapadnog sveta (Evropska Unija i NATO), s tim što se u toj partiji “velikih figura” – kako je ocenio jedan američki diplomata – i Srbija koristi kao “pion”, sa svojom mukom oko Haga, Kosova i svega ostalog što se na to nadovezuje.

Bilo kako bilo, pristup Rusije je u ovom konkretnom slučaju bio na liniji upadljive konfrontacije sa svima ostalima u, praktično, svim glavnim segmentima dvočasovne debate o dosadašnjem učinku i perspektivi završnog mandata Haškog tribunala. “Najveća zabrinutost u radu suda za bivšu Jugoslaviju vezana je sada za slučaj Vojislava Šešelja. Odgovornost za sadašnju situaciju, kao i za njegovo zdravstveno stanje, isključivo je na Tribunalu. Taj slučaj još nije završen. Optuženi je u zatvoru od 2003. i još čeka na suđenje. To predstavlja dalje diskreditovanje ovog suda, čiji je ugled ove godine već ugrožen smrću dvojice optuženika, Babića i Miloševića” – konstatovao je Paletskij u svom pripremljenom izlaganju, ocenjujući da pomenuto “namerno odugovlačenje” s procesom Šešelju predstavlja dokaz “prave prirode” haškog suda za ratne zločine.

Izlaganje ruskog predstavnika usledilo je posle istupanja američkog i britanskog predstavnika koji su, s jedne strane, pozdravili tekuću efikasnost suda u Hagu (sedam paralelnih procesa u ovom trenutku), a s druge zdušno podržali zahtev Pokara i Del Ponteove da se mandat ove institucije UN direktno veže za hvatanje i suđenje glavnooptuženima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, a ne za ranije postavljeni rok (završetak svih procesa do kraja 2008. i rešavanje eventualnih žalbi na presude zaključno sa 2010). Tu inicijativu SAD i Velike Britanije – s obrazloženjem da se “moraju obezbediti garancije da će se Mladić i Karadžić suočiti s pravdom u Hagu, bez obzira na to kada budu uhvaćeni”, podržali su i ostali učesnici u debati – Tanzanija, Japan, Kina, Danska, Kongo, Argentina, Francuska, Slovačka, Gana, Peru i Katar.

Japanac Kenzo Ošima je, što se toga tiče, imao i konkretan predlog da se prilozima zainteresovanih zemalja finansira dalji rad Tribunala ukoliko u međuvremenu ne bude rešeno pitanje Mladića i Karadžića – a neko s pravom veta u Savetu bezbednosti “eventualno blokira” predlog za produženje mandata haškog suda. On, oko toga, nije bio jedini:
- Potrebno je da Savet bezbednosti razmotri odluku o trajanju mandata i da se vidi da li je potpuno ispunjen cilj Tribunala… Čini se da neki sada smatraju da je potrebno zatvoriti Tribunal u Hagu, bez obzira na to da li je suđeno glavnim beguncima. Ali, to je upravo ono čemu se nadaju Karadžić i Mladić… Govori se o visokoj ceni suđenja i to je, zaista, velika briga. Ali, koja će biti poenta Tribunala ukoliko glavni begunci umaknu međunarodnoj pravdi – zapitao je francuski predstavnik Žan-Mark Sablier.
Nema se, međutim, utisak da se takva i slična argumentacija – koja se u petak čula od ostalih članova Saveta bezbednosti – nešto mnogo dotakla predstavnika Rusije. Paletskij je prvo s indignacijom odbio “insinuaciju” Karle del Ponte da jedan od haških begunaca, general Vlastimir Đorđević, neuznemiravan boravi u Rusiji (“Nisu potvrđene informacije o njegovim prebivalištima koje smo dobili od Tribunala. Ruske vlasti ulažu sve napore da ga pronađu”), a potom je prešao u kontraofanzivu i stavio pod ozbiljnu sumnju ne samo ovo što se sada događa sa Šešeljem, već i kompletnu strategiju Haškog suda. Pored ostalog, i proceduru kojom se sudi i dokaze na osnovu kojih se presuđuje.

- Bilo bi korisno da se objavi komparativna lista, po nacionalnosti, svih osuđenih u Hagu, s podatkom o dužini zatvorske kazne za zločine slične prema vrsti i težini. Tribunal mora da planira i da privede kraju svoju završnu strategiju u skladu sa završnim rokom koji je postavio Savet bezbednosti. Činjenica da Mladić i ostali nisu izvedeni pred Tribunal ne može da opravda neograničeno produžavanje rada tog suda – rekao je ruski predstavnik, replicirajući pojedinim učesnicima u debati.
Denis Paletskij je saopštio u petak da za Rusiju “još nije završen” slučaj s haškim tretmanom optuženog Vojislava Šešelja i da će o tome biti govora (ako ne ranije), a ono sredinom marta, na sledećoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. U međuvremenu, kako se čulo u kuloarima, Paletskij bi mogao da dobije ukaz iz Zemuna o promociji u, najmanje, dopisnog člana Otadžbinske uprave SRS.

Slobodan Pavlović, Danas





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo