Вести

Другог јула ове године, сведоци смо још једног немилог дагађаја, боље рећи новог скандала који, по ко зна који пут, потреса СПЦ, а то је физички обрачун епископа милешевског Атанасија Раките и умировљеног епископа Филарета. Владика Атанасије , пулен митрополита Амфилохија, који је био у напитом стању, насрнуо је на владику Филарета, чупао га за браду и ударао.

пише Др. Десанка Крстић, 02.08.2018

***

Владика Филарет се није бранио, запомагао је за помоћ и успео да побегне у своју ћелију. Наравно, епископ Атанасије је све негирао па је и од два свештеника који су тучи били присутни захтевао да тако поступе.

Толико о Божијим заповестима, “ не сведочи лажно“ и “не узимај узалуд име Господа Бога свога“, са врха хијерархије.

Да ли су заборавили да “сведок лажни неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће (Приче Сол. 79, 9?

Или оно нашта нас владика Николај упозорава да човек не може сакрити истину код толиких сведока истине и небеске војске!!

Међутим, из овог скандала “изродио“ се још један, далеко већи. Лидер Радикалне странке г. Војислав Шешељ је јавно, са телевизијске трибине оптужио владику Атанасија да је прекршио монашки завет и да има жену и двоје деце који живе у Београду, на Вождовцу, у улици Војводе Степе а да су на платном списку Милешевске епархије. Подигла се велика халабука и претња да се г. Шешељ избаци из цркве због такве “клевете“. Шешељ је изјавио да “једва чека“ да га по том питању позову.

Не треба напоменути колико је штампа брујала о овом скандалу и тучи владика, жени и деци. За чудо – СПЦ је ћутала, и још увек ћути. Ипак, највише се “потресао“ патријарх Иринеј. Он је највише био “болно погођен“.Извори у Патријаршији тврде да је патријарху “позлило“. “Неколико ноћи није спавао, слабо је јео и притисак му је нагло скочио, немоћан и истовремено љут.“

На Борби за веру од 14 јула појавио се текст :’‘Да ли је патријарху позлило због бриге за цркву или зато што се не зна ко је следећи после Раките?

Треба ли да се потсетимо шта је својевремено штампа писала о Господину Иринеју и да је имао разлога да му “позли“.

“Годинама се већ преноси с колена на колено, из уста у уста, из града у град, ноторна чињеница да владика Иринеј има ванбрачну жену, Иванку, рођена сестра калуђерице Недеље у манастиру Јовања код Чачка, да је Иванка са мајком владике Иринеја, док је ова била жива, редовно посећивала владику Иринеја у нишком епархијском двору где је и одседала. Имају двоје деце, сина и кћер, о којима се владика Иринеј као ванбрачни отац свесрдно брине. Издржава их богато, узимајући паре из својих књижица или из црног фонда епархијског. Да би сакрио од јавности постојање сина замолио је монаха Саву у манастиру Суково да га овај призна за свога што је Сава и учинио. Кад је син завршио Богословију, Владика Иринеј је буквално најурио монаха Саву из Сукова.

Иначе, владика Иринеј је у Епархији Нишкој познат под именом “црвени владика“ због шуровања и колаборирања са комунистима, с једне стране, а с друге, јер је и сам био члан КПЈ док је радио у експорт- импорт предузећу у Београду. Разуме се, пошто је био калуђер, да би радио у овом предузећу морао је да се расчини, али то му није сметало, да се , кад му се указала прилика, поново врати у калуђере да би био владика“. (izvor: http://www.novinar.de/2011/02/03/)

О другим скандалима који се у поменутом тексту помињу као и о тражењу новинара НИН -а да владика Иринеј објасни позадину куповине радиоактивних плоча за храм Св. Саве а овај то одбио,а он је у то време био задужен за храм, не желим да пишем.

Кажу да је сина који је завршио Богословију запослио у патријаршији на неком одговорном положају са финансијама. А и где би другде? Уме Господин Иринеј, да не кажем патријарх србски, јер то не заслужује и да се “преподоби“ кад треба. Тако се у свом говору, приликом преноса моштију Св. Јустина патетично и фарисејски пита:“ А има ли другог пута, којим можемо поћи, осим Христовог, светосавског, пута о. Јустина и других Божјих угодника…?“

Отац Јустин није ишао широким путем који води у пропаст, већ оним уским путем због чега се посветио. Којим путем идете ви Господине Иринеју?

Треба ли да се потсетимо и на другу изјаву у Бечу.

„Ниједна историјска црквена заједница не може претендовати на то да је Црква, ако је престала да тежи јединству са другим Црквама.“ („Бечки говор“ патријарха Иринеја. Значи, отворено се декларише као екумениста, пацифиста и, јеретик.

Колико цркава има Господине Иринеју? Овде га видимо у загрљају са “братом у Христу“ из “сестринске цркве“.Оне, коју је о. Јустин звао “јеретичка црква“. А Екуменизам “свејерес“.

Став према јеретицима јасно је дефинисан и код Св. Oтаца и Св. Јустина.

“Православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом? Или како се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15 “

„Правило 45. светих Апостола громогласно заповеда: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако ли пак допусти, као клирицима да што раде, нека се свргне“. – Ова је заповест јасна и за комарачку савест.

„И нека Бог да да га (папу) Сабор позове и да он дође“, моли Господин Иринеј, кад је, на велику нашу жалост, ступио на трон Св. Саве док о Јустин каже:

„Три највећа пада у историји – пад Адамов (отпадање од Бога), пад Јудин (издаја Бога) и пад римског папе (проглашавање себе за бога).“

Из Викиликсових депеша сазнајемо да је избор за патријарха владике Иринеја нишког дочекан од Американаца са опрезним оптимизмом. Међутим, “Његова спремност да се позабави контроверзним питањима, као што су помирење са Ватиканом и санкционисање владике Артемија, слути на добро“, закључују Американци, како се наводи у Печату.

И, навећа издаја СПЦ, поред издаје Бога и Св. Саве је издаја Косова, директно од Врха цркве: патријарха, митрополита Амфилохија, владике Атанасија и владике Иринеја бачког протеривањем са Косова владике Артемија, директно по налогу НАТО-а, као јединог и искреног браниоца народа на Косову и косовских светиња.

За издају Косова није било довољно наћи савезнике у држави већ и у цркви. Из Вилкинсових тајних депеша сазнајемо да су каубоји успели, да не само у држави већ и у Светом Синоду нађу своје савезнике па је тадашњи амерички амбасадор у Београду Мајкл Полт, “тражио је од централе у Вашингтону да “стриктно и у потпуности“ заштити идентитет лица“ у СПЦ, јавља Печат

Тако су, тим актом, омогућили Шиптарима стварање такозване државе Косово. И песник каже:

“А Косово и светиње наше
Шиптарима на поклон предаше.
Ту издају из патријаршије,
Још род српски упамтио није…

Разлог за уклањање владике Артемија био је проневера новца. Новац и жене су два примамљива мамца на који се људи пецају! Несрећни, умировљени владика Атанасије је јавно тврдио да зна “сто посто“ колико је милиона, опости Боже, владика Артемије украо и у којим банкама их држи. Е, па лепо.! Судски спор се води осам година а крађа никако да се докаже.Зашто суд није позвао поменутог владику да му помогне у истрази и “докаже“ оно што они већ осам година не могу да докажу? Зашто сам није отишао да им помогне?…

Не само да су владику Артемија протерали из своје епархије рашко-призренске , са Косова већ су га и рашчинили и из цркве избацили као јединог верног следбеника о. Јустина кога они канонизоваше за свеца?

Они га протераше са Косова далеко на север, у Фрушку Гору, у манастир Шишатовац и забранише му боравак у било ком манастиру на Косову иако је на то и по канонима и УставуСПЦ имао право. Они обесе каноне “мачку на реп“, како каже умировљени владика Атанасије, кад им затреба. Чак кад је владика покушао да донесе Србима на Јарињу хуманитарну помоћ, не оружје, наша полиција га је вратила.

Значи, владику је требало држати што даље од Косова и косовских Срба. Забранише му и исповедање своје духовне деце. И то је по њиховим канонима!?…..

Може ли јеретик да из цркве избаци православног верника? Јеретик и није у цркви. Он је ван цркве.!

Зашто је владика Артемије “избачен“ из цркве? Јер није хтео да следи њихову богоборачку “стратегију“, екуменску филозофију и издају Бога и Св. Саве. Да се можда није огрешио о каноне или прекршио монашки завет као они што имају ванбрачне жене и децу на платним списковима епархије?Кад су они суђени?

Или они који су оптужени за педофилију и хомосексуалну наклоност? Кад су они су суђени? Они су још увек на својим епархијама, у “златним конацима“, добрим колима и примањима.

Изгубили су веру а самим тим и здрав разум и морални компас па нам један од њихових богобораца, несрећни Мидић, овако “соли“ памет:

“Божански закони се мењају???!!Много тога је Господ променио у односу на Стари Завет. И морал се мења.Ви ћете слушати наше теологе, и не знам, који заузимају ставове: да ли је хомосексуализам, је л’ , то грех, и не знам ни ја, брачна заједница то је благослов од Бога и то..То су произвољне ствари! Ако се мери једно на основу другога, и да је ово истинито што је природно, а ово неистинито, Боже мој “није природно“. па и то је природно! Одакле, није то пало с неба.“

Да ли овај Богоборац сам зна шта је хтео да каже?

Или, кад владика Порфирије приликом избора лезбејке Ане Брнабић за премијера који је био члан Синода СПЦ пришао је министарки, ухватио је за обе руке и дословно јој рекао: „Ево и уживо да вам кажем, имате моју и пуну подршку Цркве да будете премијер, о вама мислимо све најбоље. Нико се томе не противи, заиста. Молим вас, немојте да верујете свакојаким гласинама.“ (Новинар де)

Значи, он не говори само у своје име већ као члан Синода говори и у име цркве. Толико о бризи хијерархије СПЦ за породицу, наталитет и белу кугу у Србији! Шта ми можемо као паства да очекујемо од оваквих Богобораца?

Каквом моралу и етици ће нас научити? И сами су у стању перманентне конфузије јер су изгубили веру а самим тим и разум.

Зар сам Господин Иринеј није доказ кршења монашког завета размонашења, поновног монашења, чланства КПЈ и разник других кршења канона? Жалосна је чињеница да човек без моралног кредибилитета, какав је Господин Иринеј и са толиким пороцима, ипак, седи на трону Св. Саве.?

К аквог моралног права он има да суди свом “брату у Христу“ за кршење монашког завета кад га је и сам прекршио ко зна колико пута. То зна само Бог и он сам.

Каквог моралног права има да му суди због ванбрачне жене и деце кад и сам има ванбрачну жену и већ одраслу децу?

И онда се питамо зашто црква ћути? Па зар свима није јасно зашто црква ћути? Ако проговори- отворили би пандорину кутију коју нико не жели да отвори.

Г. Љубомир Ранковић, протосинђел и уредник “Гласа Цркве“ се пита зашто црква ћути и каже:

“Уколико сабор остане глув и нем,(поводом најновијег скандала) биће страшније јер је ћутање знак одобравања. Институција епископа неће бити оно што је била. Да су се владике тукле и да један од њих има децу (зар је само један?, моја примедба) – је један од највећих удара за углед СПЦ у историји. Страшна дескредитација тако узвишеног чина“, закључује он.

Господине Ранковићу, та институција је давно престала да буде оно што је била. То је жабокречина која се нахватала на мртвом мору које нема ко да усталаса. Има ли још “православних владика“ који ће да подигну глас против таквог безакоња?

Речено је “риба смрди с главе ……“.

Не пишем овако јер сам непријатељ српске цркве. Напротив, они, из администрације СПЦ су наши непријатељи јер нас воде у суноврат. “Слепац слепца ако води обадва ће у јаму пасти“, речено је. Они нису у стању да брину ни о својим душама а коме су пх препустили, није тешко наслутити?

Како ће бринуту о нашим? Шта смо ми без душе? Шта смо ми кад душу изгубимо?

Јер какав је корист човеку да сав свет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човек за своју душу?( Мат 16’26)

Или можда треба да верујемо да је “душа фантазија“ као што нас “учи“ несрећни Мидић.

Кад се све ово има у виду, није никакво чудо што је на дан Св. Јустина, 14 јуна у Барајеву било више народа него у Ћелијама где је црква посвећена о. Јустину. У свим смутним и тешким временима Бог никад није оставио свој народ, Српски народ, вез светиље и путоказа.

У ова времена апостазије и општег отпадништва, Бог, Св. Сава и Св. Јустин Ћелијски оставише нам жижу Православља, светионик који сија у тами и показује нам пут којим треба ићи- Владику Артемија. Верно стадо Христово се окупља око њега да их води кроз таму и безакоња данашњице. И он се не боји страдања за веру, за Православље, за Светосавље….јер је речено:“ Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати…

Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота (Откр. 2, 10)

Ја немам духовну висину да плачем над њиховим гресима као што је Свети Јустин данима плакао већ изражавам свој гнев и немоћ због таквог стања у СПЦ. Но, ипак ме теши мисао да је “гнев праведни оружје је правде“.

Св. Илија
2 август, 1018 Др. Д. Крстић
Торонто