Вести

У народу је до данас остало сјећање на Турско освајање Босне. „Босна је шаптом пала.“ говорили су људи. Зашто се Босна није бранила, зашто је народ предавао градове Турцима? У 15. вијеку, Србија је била у врло тешкој ситуацији (а у којем није), са једне стране ударао је запад, Венеција, Беч, Ватикан и Угарска, а са друге моћно Османско царство. Српско племство, оно што је преживјело бој на Косову, било је разједињено. Папа им је пунудио прелазак на католицизам у замјену за заштиту. Српски владари у Босни су пристали. Када је турска војска стигла на капије њихових градова, помоћи са запада није било, а српски народ је одбио да се бори за своје племиће коју су пизнавањем папе издали светосавље и српство.

У данашње вријеме Србија се налази пред сличним избором, запад нуди НАТО и ЕУ „заштиту“ ако Србије призна Косово. Та НАТО заштита ме подсјећа на криминалце, рекеташе који иду по кафанама и нуде заштиту од себе самих. Србију треба штитити само од НАТО пакта. Он је убијао Србе. Ако Србија прихвати да призна терористичку нарко-творевину Косово, то ће бити јединствени примјер у историји човјечанства да је један народ дао своју светињу, свој завјет, своје богатство за ништа. ЕУ није бољи живот доњела никоме, довољан је примјер Хрватске гђе млади бјеже главом без обзира, гђе 10 посто људи нема новца чак ни за гријање. А све кад би нам неко понудио бољи живот за Косово, Срби би то морали одбити, ако су Срби.

Вук Бранковић не да није био издајник, него је српску војску на Косову водио до побједе. Па зашто је онда симбол издајника за сва времена? Јер његов син Ђурађ није хтио суђеловати у Косовској битци против Турака пола стољећа касније, 1448. године. Народ је сматрао да је очева одговорност што је одгојио таквог сина. Ако Србија једном призна лажну државу Косово, неће та држава бити дугог даха, оно што је на лажи створено, лаж ће и одњети. Али у свијести народа заувијек ће остати та издаја и српски народ ће нестати. 80 посто наших пјесама пјева о Косову, тамо су наше највеће светиње, наши најдивнији манастири, свака стопа Косова заливена је крвљу наших хероја. Народ који се тога одрекне постаје руља, гора од животиња и таквом народу ће судити будућност. И то она врло блиска. Доћи ће народи који се нису одрекли својих светиња и идеала и од тих бивших Срба ће направити робове.

Пред нама је највећа издаја, ова генерација може постати она која није издала само себе, него све своје претке и све своје потомке. Не зна то трговац Миле Додик из Лакташа, комунистичког краја, гђе су 1945. на Љевча Пољу, српски партизани заједно са усташама напали хиљаде Срба који су пред Брозом бјежали у Аустрију. Додик би трговао, а не зна да Запад никад неће дати сјевер Косова, нити Србија смије узети само сјевер Косова. Не зна да се запад никад неће помирити са српском државом западно од Дрине, него да ће након ампутације Косова, покушати отети и Рашку, Војводину и Републику Српску.

Док Додик црта издају Косова, а ту слику намјерно фокусирају анти-српски медији, свијет се мјења. Англо-америчка доминација се примакла крају, огромним корацима према свјетској доминацији граби Кина, Русија је пробуђена, Индија расте. Западни центри моћи знају да је 5 до 12 да Србија призна Косово. Ако то сад не уради, за коју годину више је нико неће моћи прислити. Шиптарима пада наталитет, исељавање је огромно, питање је да ли их је и милион стално насељено на Косову, а биће их и мање. И код њих су дошле западне вриједности – распад породица, разводи бракова, геј параде… Александар Вучић има прилику да ријеч „вучић“ уђе у све свјетске језике за појам убице и издајника свог народа или ако не призна Косово, као неко ко је у задњим тренуцима утакмице спасио свој тим од пораза. Одбије ли Вучић признати Косово, све остало што је лоше урадио једног дана ће бити заборављено.

Пред сваким од нас појединачно је избор. Хоћемо ли себично гледати свој интерес и бити судионици у издаји или ћемо се борити за будућа покољења? Добро се бира сваки дан, зло само једном!

Текст и фото: Мислав Хорват виа Фејсбук