Вести

Благодарећи Уставном суду и његовој председници, председници Парламента, целокупној опозицији на челу са Шешељом, свим „националним“ институцијама… тј, њиховом скоро четворомесечном ћутању о гажењу Устава, који у свом члану 115, не допушта председнику Републике да „обавља другу јавну функцију или професионалну делатност“, Србија је добила апсолутног суверена, што је он желео и чему је тежио.

пише Проф. др. Слободан Турлаков, 25.09.2017

***

Докле сви ћуте који би морали да говоре и протествују, да тиме огласе и онемогуће кршење Устава, на који се 31.маја заклео у Скупштини, он већ скоро четири месеца делује као суверен, чак се и хвали, па тако кад се у оквиру СНС, покренуло питање о београдским изборима, он дозвољава локалним функционерима странке да иду на изборе под његовим именом, јер, како каже. „Ја сам председник Србије , али сам и даље председник странке“.

Нико од присутних да му каже, да то не истиче, јер Устав то забрањује! Што би опозиција и остали могли да искористе! Не могу, јер њега је изабрала Србија са преко 2 милиона гласова, а њих – нико! А и не би имали шта и кога да бирају… Последњих 5 година, од како су напредњаци на власти, често слушамо, како они говоре, не „у име Србије“, већ као да су они баш та Србија. „Србија хоће“, „Србија неће“, „Србија мисли“ Наравно, у томе предњачи – Суверен. Два милиона, зар то није довољно да се буде Србија?

Нема сумње, јесте, али што се онда крије иза Устава, што га не обори, кад је oн већ једини закон, он и његова воља и потреба. Али, човек хоће баш тако како ради, и да га у томе слуша та два милиона.

Ето, сад је прописао тзв. „Унутрашњи дијалог“ о Косову, а сви знају ма како мислили, има да буде онако како он мисли, тако мора да буде. А биће онако како је већ најављено Бриселским споразумом, потписним априла 2013., Дачићевом руком, а његовом наредбом.

Зато и не треба да чуди што је казао, да зна да се у Србији другачије мисли, али да он неће – попустити! Бићу упоран! Јер, како каже Марко Јакшић, мора да се испуни његово обећање Западу! И тачка!

Чак се допустило и тзв. Српској листи да својим гласом омогући владу Харадинаја, јер иако Суверен у томе, како каже, није учествовао, ипак одобрава то гласање, што је изазвало коментар берлинског „Дневника“:

„Како ће српска власт да објасни народу да једног ратног злочинца гони преко Интерпола, а с друге стране, гласовима српске мањине на Косову, од њега начинила премијера?“

Није ни покушано да се то учини, довољно је било да Суверен каже да одобрава то гласање, мада ће додати да, „Срби–ја ни за јоту не мења свој однос према Харадинају“. Откуд онда да премијерка изјављује да ће да се састане са Харадинајем?

Како – откуд? Она тиме има да изврши налог Суверена.

Драган Милашиновић, златно перо „Фонда стратешке културе“, упуштајући се у Суверенов говор на ТВ, 12. септ, ов.г., каже како се „све што је рекао, буквално све, може лако оборити, у којим речима се види дубина његових намера према српском народу.“ Jер, шта значи то „да изгубимо оно што морамо , а да сачувамо оно што можемо“, не рекавши шта је то, ни једно, ни друго, „мада он то засигурно зна. Ако зна – што морамо, чему онда дијалог?“ Наравно, да то морање има намеру да се све набаци на она – два милиона! И да он остане чист.

Милашиновић појашњава ствар. „Јасно је да оно што морамо изгубити да је то државни суверенитет над Косовом“. Другим речима, „унутрашњи дијалог је зато да би дао оно што је још остало“. Међутим, Суверену је све дозвољено, па и да измисли: „После изгубљеног сукоба са НАТО“ (Када то?), „После стравичне агресије НАТО. Највећи број Срба се иселио!“

Зар највећи број Срба није убијен и прогнан?! Аман, зар су њему свакојаке неистине дозвољене! Све у име будућности – наше деце! Искрено речено, најпре у име своје будућности. А онда успе да срочи: „Није ми лако. Мучим се, само да Србији буде боље!“ Како то? И где?

Познати адвокат Божо Прелевић је неумољив и одлучан:

„Само слепи не виде да се ваљамо у криминалу, до које мере се купамо у дроги, нема одговора на малвезације у грађевинским радовима у Београду.“

Али, не види се још и то, да ни у протеклих 5 година ове власти, не само да није било пресуда, већ није виђен ни један поступак против тих тајкуна у погледу корупције, можда и због тога што је директорка Агенције за борбу против корупције, премештена на други положај. Намерно.

Међутим, не треба заборавити хваљење Суверена да „овом земљом више не владају тајкуни“, а сада се, опет, најављује „борба народа против тајкуна!“

Одакле, сад, па стигоше ти нови тајкуни?

***

Објављено је да ће избори у Београду бити тек 10.децембра, мада се већ увелико праве изборне комбинације. Чак и такве да Синиша Мали остаје, иако он тврди да то није вероватно..

Наравно, највеће корупцијске афере одвијају се у Београду, и сад многи протагонисти имају проблеме, јер се „посао“ већ увелико утаначио и иде својим током, који ће ти избори да поремете. Међутим, не треба изгубити из вида ни политичке комбинације, па тако не треба да чуди да је кандидат Нове странке за градоначелника, Весна Ракић, изашла са једном тврдњом, која само наивне може да изненади.

Наиме, она каже да се „последњих месеци интензивно већи број људи досељава у Београд“. Ко си ти досељеници? И ко их их прави? И зашто? Биће да су то припадници СНС –а, како би омогућили бољи изборни резултат те странке, која иначе у Београду не стоји славно.

И шта ти људи раде у Београду, где станују, желе ли да у њему остану и после избора? И докле мисле да шире Београд? Да се сам у себе утопи.

Све је могуће, јер је све у њиховим алавим рукама.

На питање шта ће прво урадити ако буде изабрана за градоначелника, она одговара, да не верује да ће бити изабрана.

Али кад би била, „прво што би настојала да утврди како тачно гласе сви уговори за пројекте, који су, иначе, урнисали Београд као урбану средину. Наиме, већина тих уговора није објављено у целости. Јер су пословна тајна. Али, ако се у њих улажу буџетска средства, онда то не може бити тајна за оне који пуне тај буџет“.

Где она живи, па ни Бриселски споразум није објављен, а он је сигурно судбинскији по Србе, од београдских „пројеката“. Према томе, треба засигурно претпоставити, да Мали остаје градоначелник, јер је он упућен у све те пословне тајне, као што је Дачић упућен у све косовске папире које је ова влада, његовом руком, потписала.

Леле, кад се једног дана отворе досијеи и фасцикле! Шта ће онда бити? Ништа!

Јер се неће отворити, пошто ће будућност, не само по Флоберу, бити оно што је најгоре у сашњости.

***

Суверен је био први пут на Генералној скупштини УН у Њујорку, где је имао читав низ сусрета са шефовима држава и њихових министара. Није познато ко је чинио нашу делегацију.

Дачић је, изгледа. самостално долетео, пре суверена, што се могло закључити и по његовом дошуњавању до Трампа, да му шапне на уво (према слици) да му је донео насловне стране српских новина, на којима се навијало за његов избор. А касније је открио „да су он и Трамп стари знанци и пријтељи, и да му је показао да га Срби воле, и да ће га са одушевљењем дочекати“.

„Сетите се само еуфорије у Србији када је победио“.

Где и како?

Да би закључио „да је оптимиста када је у питању будући однос са Америком. Да ће Срби коначно почети да гледају САД другим очима.“ Невероватно. Чак му је Трамп „написао нови контакт за даљу комуникацију“ Шта то значи? Да л се после овога, још неко сећа како је он био интиман са Русијом! А сада са Америком, и како је најављен долазак Трампа у Србију, сјајна ствар!

Може чак да се помисли да су се Дачић и Суверен отимали о Трампа, са којим се овај руковао – четири пута! Можда чак није ни прао руке, како би што дуже сачувао своје поштовање према Трампу!

Уз то, Суверен је рекао да је „поносан што је у Њујорку представљао нашу Србију“, хвалио се да је „мало лидера нашег значаја који могу да се похвале квалитетом и бројем толиких сусрета, између осталих са генералним секретаром НАТО, норвешком премијерком, француским председником Макроном, са руским министром Лавровом, са аустријским Курцом, са хрватским премијером Пленковићем…. од којих је већину позво дођу у Србију, што су они с поштовањем прихватили.

Једном речи, вратили смо углед Србији, не само доласком Трампа, Ердогана, Макрона“ (Што је онај „недостојни“ и „алармантни“ Јеремић, метнуо под знак питања, својим фотосима, које је направио у сали ГС УН, за време Сувереновог говора, на којима се видело да је сала била полупразна, „без и једног шефа државе или министра“, како је рекао, а што су чули и видели они који гледају телевизију!)

Наравно, Суверен није могао без новинара, који су ваљда допутовали у Њујорк са њим.

Подвлачећи да су речени разговори са страним лидерима „веома важни због политичке сигурности и стабилности, које су неопходне за економски развој, за долазак инвеститора и смањењење незапослености, пре свега у корист средње класе и сиромашних.“

„Мислим да сте и ви, новинари, задовољни радом и трудом и борбеношћу председника Србије.

Ето, изашао сам из хотела у 7.20, а вратио се у 23.30, дакле 16 сати сам био на послу. Шта више, ми смо успели да у једном дану, уз пуну концентрацију, не обрукамо нашу земљу, да је представимо на јако добар начин и зато сам врло задовољан. Једном речи, наше је да урадимо све, да никада не будемо на списку земаља које је данас послао у пакао амерички председник. Сваку његову реч ћемо анализирати данима и недељама“.

Ваљда у том изобиљу његових речи неће заборавити да је позвао на поновно буђење нација.

Али да то не заборави, Суверен би морао да заборави да је позивао школе да не уче ђаке прошлости, већ будућности.

Слободан Турлаков

П.С.

Јављено је да ће премијерка сменити министра војске и поставити једну даму, п.пред.СНС-а. Шта ли ће бити са оним функционерима у пиротском „Тигру“, које је Вулин по напуштању министарства рада, као своје кадрове, преместио у тај пиротски гигант?