Вести

Кад се зна да су магарци теглећа марва, а да су и у најзбаченијим крајевима стигли трактори, питање је чему би тамо још били магарци. Њима је, као и козама, овцама, понегде чак и кравама остало да служе градској деци за упознавање по зоолошким вртовима.

пише Проф. др. Слободан Турлаков, 05.08.2017

***

Пошто се све изменило, па и навике које су им наметане током векова, кад су служили оном због чега су размножавани, близу је памети да су се магарци, који иначе важе за паметне животиње, изменили и да по зоолошким вртовима имају сасвим друго понашање, самосвесније и „господскије“, јер служе за гледање и упознавање,

Дакле, магарци више нису оно што су били, па је Вучићева тврдња да се само магарци не мењају, позив далеке прошлости у помоћ, које се он, иначе, чак и ближе, грози, јер он срља у лепшу будућност, коју има намеру да остави нашој деци, за разлику од пок. Ђинђића који је три дана пре но што су га убили, изјавио да је „забринут за Србију коју остављамо нашој деци и унуцима“. Уосталом, тужно је то кад један председник државе сам себи даје предност над магарцима!.

Управо због те лепше будућности, он ових дана има намеру да покрене тзв. унутрашњи дијалог међу грађанима Србије (мада би било исправније међу Србима, јер је Косово одувек било само српско!) око Косова, пошто је уверен кад се реши питање Косова, да ће све оно што је спорно и што кочи Србију на европском путу бити регулисано и углачати тај пут за бржи улазак у ЕУ.

Драган Милашиновић у ФСК одржао је једно такво предавање Вучићу, а конто његовог „политичког сазревања“, да би се овај морао сакрити у мишју рупу, кад би код нас постојало активно јавно мњење. Али пошто га нема, а како он диктаторски влада медијима, то ће он мирно наставити са својом причом око Косова као да нико ништа није рекао, а поготову о ономе да се не стиди својих промена од супер националисте у супер европејца, чак се тиме поноси.

Њему ништа не смета, за све има разјашњење, не и оправдање, јер он нема коме да се правда, јер сви зависе од њега и његове воље, па му тако не смета, нити се стиди да изјави, крај његове супер сјајне владе, да је „Србији потребна још већа подршка европских пријатеља“!

Одмах потом јавио се Јункер који је отворено рекао да нема ништа од скорог пријема у ЕУ!

После које изјаве није било ни потребно да каже ко су ти „европски пријатељи“, што би се мучио кад их немамо, иако он упркос толиких доказа непрестано тврди како нас цене и поштују, ваљда мислећи на себе. Могло би се рећи да Србија није видела у својој средини темељнију и свестрнију сујету, која је позната свуда где год је стигао да је покаже, а он се свима и сваком нуди у госте. По којима је познат, ненадмашан и недостижан.

Пре неког времена био је иницијатор стварања „балканске тројке“ ––Србије, Грчке и Бугарске, на ком су састанку била два премијера и он као председник! Зар и Србија нема премијера? Има, али увек после њега. Није је пустио чак ни да врши инспекцију школских тоалета, место њега.

Он мора свуда да стрчи, да се свуда искаже нечим јединственим. Павле Богданов у сјајном тексту у ФСК о вашингтонској понуди која се не испушта, открио је да Вучићу обезбеђују таблете којима се одлаже мокрење, па тако Вучић може да седи у Скупштини и 12 сати, непомично! Алал вера!

Међутим, оно што у том тексту забрињава, јесте вероватноћа Нобелове награде за мир, коју би могао да подели са Тачијем, као другим потписником „решења“ косовског проблемна, којој је амбицији намењен и најављени „унутрашњи дијалог“, који је, за дивно чудо, одмах обнародован по сусрету са п.председником Пенсом, у Вашингтону.

Одбацио је, каже, да у земљу уведе диктатуру и ауторитарно владање, свестан да у демократији треба прихватити и поразе, што је он увек чинио.

Зато ми грађани и верују.

Да ли зато или што немају коме другом, то је питање које би требало да разреши Народна Скупштина, али ко њу чини него његови чланови и саучесници из партија Друге Србије; јер кад би то била стварна народна скупштина, зар би њен председник смео да изјави да Вучић треба да остане и шеф СНС-а, таква би Скупштина подсетила и гђу Илић да је као председник Уставног суда била присутна кад се Вучић заклео на .чување Устава и спровођење његових одредаба, а она сада, кад он крши тај Устав, већ више од два мееца, па остаје и даље председник СНС-а и руководилац Координационог бироа безбедносних служби, што Устав не допушта –– ћути, као да се то ње не тиче. А ко зна, можда жели да се реваншира председнику што јој је продужио мандат председнице.

Све се у овој земљи Њему плаћа.

Слободан Турлаков