logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Преузето    99 пута прочитано    Датум: 30.07.2017    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

blic-2017-07-24-strana-3-slika-9Врховни Жутник, Olyksandr Vuchych лично, огласио се пре неки дан „ауторским текстом“ у атлантистичком Бљуц-у, позивајући „грађане“ Србије на „унутрашњи дијалог“ о Косову.

пише Н.Малић 29.07.2017

***

Пре него што прокоментаришем било шта што је у том тексту написано, морам да понудим контекст. Бљуц, олити Blic, гласило је у власништву Ringier Axel Springer AG, немачко-швајцарског конгломерата створеног да направи медијски „зид“ према Русији. Ако не верујете, ево вам њихове карте (на којој је, пази сад, Србија приказана у уставно признатим границама).

Бљуц од самог почетка ради на таблоидном преумљавању Србије (и то све латиницом), док је касније за додатно прање мозгова ангажован НИН, некада поштовања вредан лист од које ама баш ништа сем имена није остало. Тај Рингијеров НИН је недавно објавио насловну страницу поредећи Србију са Аушвицом.

У њиховим новинама, дакле, Врховни Жутник позива на „дијалог“. И на то морам да ставим примедбу, јер кад год на Западу либерали кажу да желе дијалог о нечему, то у пракси значи „ми да говоримо, а ви да ћутите, слушате, и стидите се што сте живи“. Звучи познато?

Тако је и са овим текстом. Нема у њему никаквог дијалога, већ је све монолог Врховног Жутника (како лепо рече Никола Танасић) – односно његових страних господара и налогодаваца, од амбасадора до заменика помоћника секретара. Свака реч је опште место атлантске пропаганде којом се Србија засипа још од 1999 – далеко дуже, више и убитачније него бомбама и осиромашеним ураном. Свако слово капље презиром према народу којем је учињена стравична неправда, коју Он жели да прогласи за правду у име признавања реалности.

Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak, da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći i ono što smo odavno izgubili.

Тако збори Vuchych, праћен громким аплаузом другосрбијанског квислиншког култа, невладника, и изасланика Империје.

Шта смо то „одавно изгубили“? И ко то забија главу у какав песак, кад Србију већ ево 17 година свакодневно квислинзи и медији не „суочавају“ са тобожњом стварношћу (створеном камом и камером) да је геноцидни агресор на сопственој земљи и да јој нема спаса док не нестане? Да Срби морају да престану да буду Срби како би постали људи по ЕУропској мери?

Цитира онда Шимона Переса и палестинско-изралески сукоб као пример саможртвовања за мир. Кад си толико пута разговарао са Пересом, Vuchychy, упита ли га кад шта би од тих преговора и тог мира?

Јер ево, баш ове недеље Палестинци и Израелци се потукоше око џамије у Јерусалиму. Значи, све трче да дијалогом и одсуством сукоба реше свој нерешиви проблем засвагда и „отворе луке мира на целом Медитерану,“ како Перес наводно рече Vuchychy.

Узима онда у уста спортисте, вели да ће одрицањем од својих митова Србија почети да побеђује као ватерполисти и кошаркаши. Само што то рече, ватерполисти изгубе од Хрвата на светском првенству – после не знам колико година неприкосновеног злата. Па сад ви гледајте колико то што Он говори има везе са животом.

Каже, неће он да позива на рат како би народ учио географију. Какав рат? Ко то данас призива рат – осим Шиптара? Чак и њихови западни спонзори ћуте, јер немају чиме да ратују, нити могу да се сложе како ће и где ће.

Уосталом, би рат 1999 и шта? Је ли то можда НАТО победио војску тадашње Југославије, тенковима ушао у Београд и издиктирао безусловну капитулацију? Или је, можда, агресорска алијанса, после потпуног неуспеха да војно порази земљу на папиру далеко слабију од себе, на превару „дијалогом“ отворила себи пут на Косово – а годину и кусур касније, првом обојеном револуцијом, и у Београд? Која је верзија историје стварна, а која не?

За рат није потребно двоје, само неко ко се оружја није унапред одрекао.

И ту долазимо до још једног питања које Vuchych не поставља у свом монологу: да ли се рат мора избећи по сваку цену? Као, мора се мислити о будућности деце. Добро, али зашто се онда у демократски реформисаној Србији сваке године абортира више деце него што је Срба изгинуло у ратовима деведесетих? О чему онда причамо?

Одрицање од Косова није физичко убијање Српства (мада, шта су оних четврт милиона отуд истераних, Марсовци?) али јесте убијање у појам, обесмишљавање самог српског постојања. Није тај комад земље занимљив душманима због рудних богатстава, већ зато што је Косово срце и душа Српства било давно пре него што је настала Република Србија.

Ако Vuchych не предлаже одрицање од Косова, шта онда предлаже? Неће да каже отворено, али сваком реченицом наговештава. Каже, решење „ne leži ni u negiranju i odricanju od svih naših nacionalnih i državnih interesa.“ Обратите пажњу на једну малу али изузетно битну реч: „свих“. Значи, неких? Којих? Каквих?

О томе какве је све интересе, националне и државне, Vuchych досад жртвовао у име додворавања Западу, већ је писао Александар Павић; обавезно прочитајте његов текст, немам шта да му додам или одузмем..

Свачега нечега можемо да се одрекнемо у име опстанка нације, али срца и душе не можемо и не смемо. Јер без тога, све што преостаје постаје бесмислено.

У први мах ми није било јасно зашто Vuchych отвара питање Косова – окупираног, етнички очишћеног, противправно отуђеног али никада „изгубљеног“ – баш сада, кад нема апсолутно никакве потребе. Мислим да знам. Паника да се ово питање отвори и једном заувек реши предајом је резултат паничног страха, а не тобожње жеље за бољом будућношту Србије и српске деце. Страха, јер се атлантистички систем (на чијем олтару је 1991 ритуално жртвована Југославија) сваким даном све више урушава, и постаје све јасније да су самопроглашени „крај историје“ и мултикултурална либерална демократија отприлике онолико неизбежни колико ономад тријумф марксистичког научног социјализма.

Веровање у атлантизам данас је попут убеђења да ће Велики Немачки Рајх трајати хиљаду година у месецима после Стаљинграда: порицање реалности.

 

Сиви Соко

извор: http://sivisoko.blogspot.de/2017/07/vucic-poricanje-realnosti.html?m=1

 

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Posted 2 weeks ago

У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом:

-Брате мој,знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи…

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Комунистичка слика рата у Југославији је обичан мит?
Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Posted 2 weeks ago

Гледам како на комунистичким страницама стално иде прича о некаквој националистичкој ревизији историје, о ширењу псеудоисторије, о повампиреном четништву и слично. Не, другови, није ту посриједи никаква ревизија историје, већ…

Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Поклоничко путовање у Русију
Поклоничко путовање у Русију
Posted 2 months ago

Вратила сам се из Русије у недељу увече, 13 маја где сам била две недеље на поклоничком путовању, обилазећи руске светиње са руском црквом из Торонта.. Пут ме је много…

Поклоничко путовање у Русију
Тихи талас Православља на Тихом океану
Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
Posted 5 months ago

Један од ретких православних Филипиница које сам упознао овде у Даету је брат Атанасије (Ромуло Б. Темплонуево). Има 70 година, а већ 20-ак како је крштен. Док је живео у…

Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
О Хрватима други не треба да пишу, они су сами већ све написали и доказали!! И још доказују…
О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Posted 5 months ago

Jaсно каже Колинда: „Сви грађани Хрватске су – Хрвати!“ А још јасније АВ: „Идем у Загреб, у најбољој вери!“ А најјасније: „Тражиће да оживе – српска села! Идем у Загреб…

О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Протокол са последње демонске скупштине
Протокол са последње демонске скупштине
Posted 5 months ago

Причао ми један прозорљив човјек, а касније још многи други да је једном, датум се не зна, одржана демонска скупштина на којој је донијета одлука, односно одређене смјернице како да…

Протокол са последње демонске скупштине
Струка исправила бирократску неправду
Струка исправила бирократску неправду
Posted 6 months ago

Поштовани, на дан Светог Саве, 27.1.2018. године, у просторијама градске општине Звездара, на редовној годишњој скупштини Кик бокс савеза Београда уручене су плакете у старосним категоријама најбољим кик боксерима на…

Струка исправила бирократску неправду
Патријарх тврди да нам је бог дао вучића, а ко нам је, онда, дао – патријарха?!
Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
Posted 6 months ago

Пошто се више не говори о тзв. „унутрашњем дијалогу“ то је и Патријарг изјавио да неће бити Сабора СПЦ о Косову, што би значило да СПЦ оставља Вућића да се…

Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
С.Тулаков: Обнова српске институционалности
С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Posted 6 months ago

Поштована и драга Госпођо Професор, sа великим болом и исто таквом радошћу, читао сам Вашу књигу Постхеројски рат Запада против Југославије, јер наша је трагедија без преседана, већ и зато…

С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Душе неше немојмо губити!
Душе наше немојмо губити!
Posted 6 months ago

''Иако смо царство изгубили душе наше немојмо губити'' (порука народног гуслара) ''Не стражарите пред туђом кућом док вашу лопови харају''. Сазнајемо кроз штампу о Апелу за очување Косова и Метохије…

Душе наше немојмо губити!
PreviousNext

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo