Вести

Изјава патријарха српског Иринеја, а која се тиче доласка „епископа Рима, намесника Исуса Христа, кнеза апостола, намесника Светога Петра, врховног свештеника свеопште Цркве, примуса Италије, архиепископа и митрополита Римске покрајине, суверене државе Града Ватикана и слуге слугу Божјих“ (или боље речено великог државника, а не поглавара „цркве“), поново је актуелизована ове године.

Црквена истраживања 18.05.2017

***

„То је ствар државе, папа је државник, Ватикан је држава. Ја верујем да папа неће доћи док не добије позив и сагласност наше стране“ — рекао је тада патријарх за ТВ Пинк (11. октобра 2016. године).

Ове речи српског патријарха тема су и овогодишњег редовног Сабора СПЦ који се тренутно одржава у патријаршији српској (или ти здању архиепископије београдско-карловачке). Као и ранијих година, по ко зна који пут ће се износити разна мишљења и ставови епископа СПЦ за и против ове посете. Поново ће се уважени архијереји изјашњавати о позиву који је папи упутио сада већ одлазећи председник Србије г. Николић. У суштини, они који су против ове посете су бројчано ослабљени, тако да велика већина, која отворено подржава долазак папе у Србију, неће имати проблема. Оно што донекле брине (ако и брине!) епископе СПЦ јесте осуда шире црквене јавности због евентуалног позива, због чега се сваке године ублажавају изјаве о „одговорности“ (читај уплетености!) римокатоличке „цркве“ за злочине које су починили њихови клирици (читај „браћа“ хрвати — Алојзије Степинац!) током Другог светског рата. Ово је уједно и један од кључних разлога зашто се још увек одлаже папина посета Србији. У народу, и међу интелектуалном елитом у Србији, ипак је још увек велики број оних који би овакву одлуку Сабора СПЦ дочекали са огорчењем. То је она црвена линија коју многи не би опростили архијерејима СПЦ зашто су је прекорачили. Дакле, није више проблем да ли упутити позив папи да дође у Србију, већ како се након тога оправдати пред народом! Како одговорити свим зилотским фракцијама у Цркви (а њих је данас хвала Богу све више и више) на приговор за отворени екуменизам унутар СПЦ?

Да је само питање времена када ће званични позив уследити и испред СПЦ (ако већ и није приликом више „приватних“ посета Риму и папи лично од стране више архијереја СПЦ), сведочи и овогодишње заседање Сабора, на чијем се дневном реду нашла и ова итекако контроверзна тачка.

Шта на крају рећи? Као и увек до сада, Сабор СПЦ ће опет покушавати да „исправи криву Дрину“, трошећи драгоцено време (али и ресурсе) за нешто што је већ очигледно. Као што већ можемо видети, папа је позван у Србију и то и у име Цркве и државе. Његова посета је добродошла од стране велике већине архијереја и само је питање времена када ће се она реализовати (а како тренутно ствари стоје, то ће бити веома брзо). По ко зна који пут иза „затворених врата“ се разматрају небитне ствари, док се прави проблеми одлажу за нека будућа и срећнија времена, када ће неко са дебелом кожом бити кадар да се ухвати у коштац са истима. Папа је (ако не овај клемпави, онда неки од његових претходника) већ посетио скоро све „Ex—Yu“ земље тако да га можемо очекивати и на платоу испред скупштине у Београду. Будући да је на том догађају могуће и зарадити, не треба да нас изненади ако патријаршија српска буде уврстила у продају качкете, упаљаче, мајице, лепезе и остале сувенире посвећене „епископу“ града Рима!

извор: https://crkvenaistraivanja.wordpress.com