logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    157 пута прочитано    Датум: 28.03.2017    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

17309766_1207107996054891_1212091581275929830_nНевероватно колико неће да се схвати да резултати ових председничких избори немају никакве везе са извршном власти. Сем у војсци, којој је председник врховни командант. Постојећим Уставом је прецизно и детаљно дефинисан положај председника Републике са свим његовим обавезама и правима..

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 25.03.2017

***

Међутим, за постојећу кампању као да је та функција остала недоречена, те сви кандидати причају о некаквом „свом програму“ који ће они спровести и извући Србију из постојеће кризе. А најневероватније је то, што Вучић који је приграбио сву власт у земљи, напушта владу (да ли по својој одлуци?) и иде ка једној репрезентативној функцији, без икакве шансе у извршној власти.

Но, кад су питали Вучића, ако буде изабран за председника Републике, какав ће однос имати према влади, одговорио је:

„Као председник бих контролисао владу, али је и помагао“.

То „двојство“ Уставом није предвиђено, али он ће га сигурно спроводити, и тиме умањити значај премијера, одн. премијер може бити само онај који би њему одговарао и њему био одговоран! Међутим, у недавном интервјуу министарка Брнабићева, рекла је да Вучићев наследник у влади, сигурно неће бити премијер „проформа“!

Чиме је Дачића, који на све могуће начине и крајње неукусно, Вучића намеће за победника већ у првом кругу, претећи својим социјалистима по унутрашњости, да не гласају случајно за Јеремића, сигурно довела до очајања.

Уопште, свакојака се чудеса спремају, која су далеко од стабилности и мира, које Вучић непрестано пропагира, везујући их за себе и своје име. Вучић се ових година на власти, толико испричао, толико изобећавао и још колико претио онима који наводно хоће да врате Србију у пљачкашку прошлост, не знајући више шта да каже и обећа, јер је очигледно да сви ти прошли пљачкаши лепо и безбедно живе, неки чак имајући и државно обезбеђење. Дакле, његово.

Ретко је наћи човека а камоли државника који живи са толико противречности, и у исти мах проглашавајући их својим епохалним успехом, какав његова држава никад није имала.

Наравно и дабоме, он све то не би могао да чини, кад би они који заједно са њим владају, били колико- толико одговорни за посао који раде, ако уопште раде. Одиста, зар је једном јавно нападао те и такве нераднике, заборављајући, при том, да их је он одабрао и поставио на те одговорне функције, чак и са већом платом, но што је његова!

У овој земљи не постоји систем са државним институцијама, које су актом оснивања део тог система, који им налаже рад.

Не! За тако нешто не постоји могућност.

Све је од данас до сутра, када ће бити основана нека нова институција да би се у њу угурали проверени партијски кадрови!

У време Тадића постојале су две владе, једна формална (Цветковић) и друга која је имала сву власт (Тадићев лични кабинет, на челу са Микијем Ракићем). Кад је он пао, Тома и Вучић су попели Дачића на место премијера, а дејствителни је био Вучић, који је то и формално постао две године касније.

И шта ће сад бити?

И да ли ће уопште нешто бити, сем што је Тома отпао и Вучић остао сам. Нема сумње он хоће да буде и премијер и председник, дакле једини. Тражи се „формула“ да се то „јединство“ оствари, мада Вучић најављује да ће априла и маја месеца тражити – премијера. А ко ће за то време бити премијер, непостојеће владе?

Главно је да је Србија на – правом путу.

***

Данашњи дан (24.март) обележава 18 година почетка НАТО бомбардовања на Србију, које је трајало 78 дана, за које је време много тога битног за постојање једне земље уништено, уз 2.500 убијених цивила, деце и одраслих.

За тај злочин, у ком је непосредно учествовало 19 земаља, Србија никад није нашла за сходно да поднесе тужбу против оних који су га одобрили, мимо Савеза Безбедности УН, што је обавезно, већ је са овом последњом Владом на челу са Вучићем и Дачићем, склапала разне споразуме са НАТО пактом, чак се у нашем старом Генералштабу налази команда неке јединице НАТО пакта, са свим привилегијама које имају у земљама чланицама.

(Вучић: „Не стидим се споразума – Иппап – са НАТО пактом“, Дачић: „Бомбардовање није препрека партнерским односима са НАТО. Будућност Србије је у НАТО пакту“)

Данашњи дан, 24, март, када је пре 18 година отпочео тај злочин, Вучић је као премијер, обележио речима: „на данашњи дан почела је најбруталнија агресија у историји људске цивилизације, ужасан поход највеће војне алијансе свих времена, на малу, али целим својим постојањем, велику земљу. Хтели су да нас униште, али смо ми сачували понос и достојанство српског срца , и једна мала земља остала је непокорена.“

Дај Боже, да је тако, али … другачији су видици.

Уосталом и речи, у другој прилици, изречене: „Учинићемо оно што буде европска одлука!“

„Србија неће тражити да буде део алијансе, која је разорила нашу земљу и убијала нашу децу. Нити ће бити део неке друге алијансе“

Да своје бешћашће докаже на најбестијалнији начин, Вучић је позвао некадашњег немачког премијера, из времена бомбардовања, Герхарда Шредера да дође и говори (да га подржи!) на последњем збору његове странке пред изборе, у Арени, тог истог ужасавајућег дана, 24.марта, што је овај бесрамно, на немачки начин и учинио, и речима „Вучић је повећао углед Србије у свету“.

На том збору поред обавезног Вучића, говорили су и Тома Николић и Дачић, и ласкавим и срамним, по себе, речима подржали Вучића, надајући се да ће тако зарадити неку високу функцију у његовој победничкој власти. Говорио је и Петер Сијарто, мађарски министар иностраних дела, који је рекао да је Вучићев избор и у интересу Мађарске, тј, „да Србија буде јака као што је Мађарска јака “.

Тако танки, безначајни и празни људи нису никад били српска нада.

А, ето, сада народ тако хоће. Теже је замислити народ, него њих, који хоће власт.

Просто је невероватно како су се испели на трон, одакле се расипају свакојаким којештаријама, без икаквог стварног основа. Али не презајући од њих, који им продужавају политички живот, као да је 2. април негде у вечности, а не за неки дан.

Међутим, одлука је већ донесена, тамо где је и ранијих година доношена. Пети октобар је фатум.

Кад се само помисли да се из њега испилио и један лажни социјалиста, Иван, звани Ивица, Дачић, који је у недељу (26.марта) признао да би желео да буде премијер Дакле, Вучићева послуга, што је већ једном био.

Свашта се спрема, а можда и ништа.

 

 

Слободан Турлаков

 

П. С.

И тако, као што је некад рекао Никола Крстић, „ИДЕМО ДА ВИДИМО“ шта ће да се збуде….

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo