logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати    Аутор: Срђан Марјановић    124 пута прочитано    Датум: 19.03.2017    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Прошлог викенда је коначно, годину и по након објављивања, представљен роман „Наличје раја“ Миодрага Лукића. У организацији књижаре СтаНи из Бадена, а у познатом хотелу Винкелрид у Ветингену, који је између осталог седиште позоришта Дуга као и Куд-а Ани Абрашевић, окупило се друштво љубитеља писане речи из целе Швајцарске.

***

Лукић је познат по оштром перу и језику па не чуди што је у недељу 05. марта сала у хотелу Винкелрид била пуна. Слови као најпродуктивнији писаца српске дијаспоре са својим 12 романа и више од двадесет драма које је написао и режирао у свом Српско-швајцарском позоришту Дуга у Ветингену, у истом хотелу у којем смо га срели у недељу.

Сакупити више од седамдесет читалаца не једном месту у Швајцарској одавно не позлази за руком ни развиканим писцима из Србије премда се њихова имена и лица стално појављују на тв-екранима и у новинама, а Лукић који живи повучено и анонимно ипак успијева у томе. У чему је тајна?

Нема тајне, већина гостију су моји пријатељи или гледаоци који редовно долазе у позориште.- каже Лукић.

Лукићево дело „Наличје раја“ не личи ни на један роман у српској књижевности, а поред стваралачке вештине потребна је сигурно и храброст.

„Зар се не плашите домазде кад објавите роман о спрези трговине дрогом, са политиком, сектама и тајним организацијама?“- питала је Данијела Голијанин и сама писац, аутор романа „Дете кофер“.

„Не, тек у случају да се овај роман прода у милион примерака приметиће ме они које сам у роман прозвао, а тада ћу ваљда имати новца да платим заштиту. У сваком случају ако ме убију књиге ће почети добро да се продају и моја удовица има чему да се нада.“- одговорио је Лукић што је изазвало смех код публике.

Лукић је као увод у свој роман објаснио гледаоцима спрегу између тајних друштава и верских секти и култова, као и спрегу истих са трговином дрогом и музиком која се слушала у двадесетом веку, а слуша и данас.

„Након вишегодишњег проучавања рада тајних друштава, као и верских секти и култова, дошао сам до застрашујућег открића да је наша свакодневница дубоко прожета идејама ових, најчешће луциферијанских друштава и да у свету скоро да не постоје здраве снаге које могу да им се супроставе. Иако су многа тајна и полутајна друштва представљена као хумане и хуманитарне организације, а секте понекад изгледају смешно и неозбиљно, кроз све се провлачи једна заједничка нит, све су на овај или онај начин поклоници Луцифера и самим тим антихришћанске. Чак су и псеудохришћанске секте основане од стране луциферијанаца и под њиховом су контролом. На жалост и несрећу свих разумних и поштених људи светом не владају умни, поштени и хумани људи, него експоненти тајних луциферијанских друштава која сва, иако понекад у међусобном сукобу, имају само један циљ, власт над целим светом. Наслов „Наличје раја“ одлично описује свет у коме живимо, односно свет каквим га виде јунаци мог романа кад једном прогледају широм отвореним очима.“- каже аутор.

Међу гостима су била позната лица спрске дијаспоре у Швајцарској, као нпр.: Зоран Јеремић генерални конзул Републике Србије у Швајцарској, Мићо Дамјанац и Бошко Лопушине, доајени српске заједнице у Швајцарској, Миодраг Мишко Кораћ, Звонко Јовановић председник Српског културног Савеза, Саво Митровић председник Удружења Мајевичана у Швајцарској и многи други.

Боривоје Крекуловић је снимао цео ток промоције и објавио на друштвеним мрежама, а можемо да му захвалимо и за фотографије.

Изабране делове из књиге су читали глумци позоришта Дуга, Гордана Ранђеловић и Стефан Ђукић. Обоје су глумци са великим бројем улога иза себе, а најближи су Лукићеви сарадници, као и Дејан Илић који је направио насловну страницу за друго издање романа Наличје раја које се ускоро очекује.

Главни јунак романа „Наличје раја“ Душан Попов, имењак човека по коме је Јан Флеминг створио свог литерарног, а касније и филмског јунака Џемса Бонда, постаје случајно жртва мистериозног масона Рушиера који га на цепање личности предаје секти са егзотичним називом „Инсуи Сату Диала“. Секта је смештена у романској Швајцарској у истој кући у којој ће две године касније смрт наћи следбеници секте Сунца.

Цепање личности није ништа ново и сличну праксу је спроводила ЦИА кроз пројекат МК Ултра, као и совјетске, кинеске и још многе тајне службе, међутим код Душана Попова цепање личности не успева јер иако тврди да је атеиста он је у својој суштини православни хришћанин онакав какви су били његови преци, пре него што су му дедови постали комунисти, верници који пред институцијом скидају капу, али остављају главу на раменима, што није случај са већином верника и већином религија и вероисповести.

Познато је да су експерименти са цепањем личности спровођени под контролом нацистичког злочинца доктора Менгелеа у коцентрационом логору Аушвиц, а претпоставља се да су настављени у Сједињеним Америчким Државама. Данас је познато да је више од петнаест хиљада нацистичких злочинаца пребачено у САД у пројекту са кодним називом „Спајалица“, па Саломе једна од јунакиња романа, тврди да је њену мајку, поред Мајкла Аквина, високог официра америчке војске, програмирао лично Менгеле, док је њу програмирао рођени отац, сатаниста и психопата у служби ЦИА-е.

Главни јунак у време кад почиње ова узбудљива прича има једва двадесет година па о тајним друштвима и сектама не зна баш ништа, али уз помоћ Саломе и Рушиера сазнаје толико тога да му живот никад више неће бити као у осталих, мање обавештених смртника. Кад одбије да изврши Рушиерево наређење, на волшебан начин губи памћење, па у Београд стиже након четири године боравка у Швајцарској, на истој тачци спознаје на којој је био када је кренуо из Београда у Швајцарску.

Седам година покушава да се сети своје прошлости која му се појављује најчешће тако што затекне себе како изговара мисли чије порекло не зна, што изненађује колико њега, толико и његову околину. Оно што научи за седам година, помало студирајући режију, више дружећи се са пријатељима своје баке и некад подређеним официрима деде Богољуба, заборавља након ударца кундаком у потиљак приликом хапшења у операцији „Сабља“ коју је полиција извела после погибије премијера Србије Зорана Ђинђића.

Ово је већ четврта Душанова амнезија, прву је доживео након рањавања у рату у Хрватској, другу после третмана у секти, трећу када је одбио задатак који му је задао Рушиер. Покушава, поново дошавши у Швајцарску, да након четврте амнезије живи живот обичног човека али су његова интересовања условљена оним што је раније сазнавао, а што је нестало у тами заборава. Наставља да проучава тајна друштва као што је чинио док је радио за Рушиера, као и док се у Бограду дружио са пензионисаним обавештајним официрима.

Пета амнезија настала због ударца тврдим предметом у главу га одводи прво у болницу, па затим и у псхијатријску клинику јер лекари претпостављају да је покушао да изврши самоубиство, пошто је иза њега развод, што није редак узрок суицида.

У клиници, на оделу који врви потенцијалним самоубицама, деветнаестогодишњак у телу двадесет година старијег човека покушава да се сети своје прошлости, а прошлост у виду мистериозних људи који желе да узму од њега нешто што он поседује, иако не зна да поседује, стижу до њега пре његових сећања.

Миодраг Лукић је из Лопара – Република Српска, Босна и Херцеговина, живи и ствара у Швајцарској. Пише романе, драме, приповјетке и филмске сценарије.

Романи: Луди Вјетар – Сербиан Гиголо, Студио Европа, Рањени Вук, Судбине, Хијене, Рањени вук ИИ, Месо, Фока, Ајдук, Пробисвијет, Наличје раја…

Драме: Банкарка или лаж наша насушна, Круна краљице лепоте, Печат језика, Видовњак Ђока и паразити, Педеститис, И да сам паметан полудео бих, Одлагање живота, Гастарбајтер, Ајнштајнова жена, Едукована жена, Звезде дна, Господар никако да додје, Нећу кући, Идеална жена, Браћа из ти лепе, Савршен мушкарац, Повратна карта, Љубавник у мрежи итд.…

Сва поменута драмска дјела аутор је и режирао у Српско-швајцарском Позоришту Дуга у Швајцарској чији је и оснивач, а играна су и у Србији, Босни и Хрватској.

 

Боривоје Бора Крекуловић

Слободан град, само …
Слободан град, само …
Posted 3 дана ago

Покушао сам да изађем из зграде. Улица сабласно пуста. Изнад мене надлеће хеликоптер. Из даљине одјекује глас Јелене Карлеуше. Полицајац ме зауставља и каже ми да морам назад.

Гето илустратор, 17.09.2017

****

-…

Слободан град, само …
Ни са оваквим Владама, ни са оваквим опозицијама! (мото листа „Пијемонта“ 1911.)
Ни са оваквим владама, ни са оваквим опозициј…
Posted 2 weeks ago

... Настале ове афричке врућине и тешко се заспи, и тако... роје се мисли и размишљања... и о блиским збивањима, па чак и о онима што гледају ТВ, што, у…

Ни са оваквим владама, ни са оваквим опозициј…
Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Posted 1 month ago

Пре два и по месеца, у Вашем присуству, у Народној Скупштини, нови председник Републике, заклео се на Устав, тј. да ће поштовати његове одредбе, пре свега чл. 115, који изричито…

Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Маутхаузен и Велики рат
Маутхаузен и Велики рат
Posted 1 month ago

Шок: Војнике Гвозденог пука смрт чекала и у Маутхаузену. У првом светском рату, да! Током истраживања за књигу "Гвоздени пук" откривено је много тога чега нема у нашим уџбеницима. Штета што…

Маутхаузен и Велики рат
Никад! Госпођо предсденице! Никад
Никад! Госпођо председнице! Никад!
Posted 1 month ago

Приликом прославе 22. годишњице „Олује“, која је од стране америчког војног министра оцењена као ретко успела организација прогона и убијања једног народа, чак толико да се као таква изучава у…

Никад! Госпођо председнице! Никад!
Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Posted 1 month ago

Ово је могуће једино у Србији, јер Срби запослени у овој фирми су темељно кастрирани од осећаја националне припадности, осећаја историјског и културног идентитета сопственог народа, не знају да за…

Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Има ли још магараца?
Има ли још магараца?
Posted 2 months ago

Кад се зна да су магарци теглећа марва, а да су и у најзбаченијим крајевима стигли трактори, питање је чему би тамо још били магарци. Њима је, као и козама,…

Има ли још магараца?
О српском обележавању Олује
О српском обележавању Олује
Posted 2 months ago

Лепо је било вечерас у Ветернику на обележавању страдања у Олуји. Ветерник је место поред Новог Сада где је 40 000 избеглица из Крајине нашло место за живот. Држава Србија…

О српском обележавању Олује
Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Posted 2 months ago

Предсједница градског вијећа Книна изјавила да ће: "Олују прославити у јуначком, хрватском, херојском граду Книну". 31. августа 1941. Јадарски четнички одред под заповједништвом потпуковника Веселина Мисите ослободио је први град…

Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(њачки) људи!
Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(ња…
Posted 2 months ago

Лекција 1- Камата тече и кад камата не тече. Кренем ја јутрос свечано, као сваки српски пензионер, да платим струју. Задњи је дан за попуст од 5%, мало ли је? Одузмем…

Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(ња…
PreviousNext

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo