logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати    Аутор: Срђан Марјановић    119 пута прочитано    Датум: 19.03.2017    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Прошлог викенда је коначно, годину и по након објављивања, представљен роман „Наличје раја“ Миодрага Лукића. У организацији књижаре СтаНи из Бадена, а у познатом хотелу Винкелрид у Ветингену, који је између осталог седиште позоришта Дуга као и Куд-а Ани Абрашевић, окупило се друштво љубитеља писане речи из целе Швајцарске.

***

Лукић је познат по оштром перу и језику па не чуди што је у недељу 05. марта сала у хотелу Винкелрид била пуна. Слови као најпродуктивнији писаца српске дијаспоре са својим 12 романа и више од двадесет драма које је написао и режирао у свом Српско-швајцарском позоришту Дуга у Ветингену, у истом хотелу у којем смо га срели у недељу.

Сакупити више од седамдесет читалаца не једном месту у Швајцарској одавно не позлази за руком ни развиканим писцима из Србије премда се њихова имена и лица стално појављују на тв-екранима и у новинама, а Лукић који живи повучено и анонимно ипак успијева у томе. У чему је тајна?

Нема тајне, већина гостију су моји пријатељи или гледаоци који редовно долазе у позориште.- каже Лукић.

Лукићево дело „Наличје раја“ не личи ни на један роман у српској књижевности, а поред стваралачке вештине потребна је сигурно и храброст.

„Зар се не плашите домазде кад објавите роман о спрези трговине дрогом, са политиком, сектама и тајним организацијама?“- питала је Данијела Голијанин и сама писац, аутор романа „Дете кофер“.

„Не, тек у случају да се овај роман прода у милион примерака приметиће ме они које сам у роман прозвао, а тада ћу ваљда имати новца да платим заштиту. У сваком случају ако ме убију књиге ће почети добро да се продају и моја удовица има чему да се нада.“- одговорио је Лукић што је изазвало смех код публике.

Лукић је као увод у свој роман објаснио гледаоцима спрегу између тајних друштава и верских секти и култова, као и спрегу истих са трговином дрогом и музиком која се слушала у двадесетом веку, а слуша и данас.

„Након вишегодишњег проучавања рада тајних друштава, као и верских секти и култова, дошао сам до застрашујућег открића да је наша свакодневница дубоко прожета идејама ових, најчешће луциферијанских друштава и да у свету скоро да не постоје здраве снаге које могу да им се супроставе. Иако су многа тајна и полутајна друштва представљена као хумане и хуманитарне организације, а секте понекад изгледају смешно и неозбиљно, кроз све се провлачи једна заједничка нит, све су на овај или онај начин поклоници Луцифера и самим тим антихришћанске. Чак су и псеудохришћанске секте основане од стране луциферијанаца и под њиховом су контролом. На жалост и несрећу свих разумних и поштених људи светом не владају умни, поштени и хумани људи, него експоненти тајних луциферијанских друштава која сва, иако понекад у међусобном сукобу, имају само један циљ, власт над целим светом. Наслов „Наличје раја“ одлично описује свет у коме живимо, односно свет каквим га виде јунаци мог романа кад једном прогледају широм отвореним очима.“- каже аутор.

Међу гостима су била позната лица спрске дијаспоре у Швајцарској, као нпр.: Зоран Јеремић генерални конзул Републике Србије у Швајцарској, Мићо Дамјанац и Бошко Лопушине, доајени српске заједнице у Швајцарској, Миодраг Мишко Кораћ, Звонко Јовановић председник Српског културног Савеза, Саво Митровић председник Удружења Мајевичана у Швајцарској и многи други.

Боривоје Крекуловић је снимао цео ток промоције и објавио на друштвеним мрежама, а можемо да му захвалимо и за фотографије.

Изабране делове из књиге су читали глумци позоришта Дуга, Гордана Ранђеловић и Стефан Ђукић. Обоје су глумци са великим бројем улога иза себе, а најближи су Лукићеви сарадници, као и Дејан Илић који је направио насловну страницу за друго издање романа Наличје раја које се ускоро очекује.

Главни јунак романа „Наличје раја“ Душан Попов, имењак човека по коме је Јан Флеминг створио свог литерарног, а касније и филмског јунака Џемса Бонда, постаје случајно жртва мистериозног масона Рушиера који га на цепање личности предаје секти са егзотичним називом „Инсуи Сату Диала“. Секта је смештена у романској Швајцарској у истој кући у којој ће две године касније смрт наћи следбеници секте Сунца.

Цепање личности није ништа ново и сличну праксу је спроводила ЦИА кроз пројекат МК Ултра, као и совјетске, кинеске и још многе тајне службе, међутим код Душана Попова цепање личности не успева јер иако тврди да је атеиста он је у својој суштини православни хришћанин онакав какви су били његови преци, пре него што су му дедови постали комунисти, верници који пред институцијом скидају капу, али остављају главу на раменима, што није случај са већином верника и већином религија и вероисповести.

Познато је да су експерименти са цепањем личности спровођени под контролом нацистичког злочинца доктора Менгелеа у коцентрационом логору Аушвиц, а претпоставља се да су настављени у Сједињеним Америчким Државама. Данас је познато да је више од петнаест хиљада нацистичких злочинаца пребачено у САД у пројекту са кодним називом „Спајалица“, па Саломе једна од јунакиња романа, тврди да је њену мајку, поред Мајкла Аквина, високог официра америчке војске, програмирао лично Менгеле, док је њу програмирао рођени отац, сатаниста и психопата у служби ЦИА-е.

Главни јунак у време кад почиње ова узбудљива прича има једва двадесет година па о тајним друштвима и сектама не зна баш ништа, али уз помоћ Саломе и Рушиера сазнаје толико тога да му живот никад више неће бити као у осталих, мање обавештених смртника. Кад одбије да изврши Рушиерево наређење, на волшебан начин губи памћење, па у Београд стиже након четири године боравка у Швајцарској, на истој тачци спознаје на којој је био када је кренуо из Београда у Швајцарску.

Седам година покушава да се сети своје прошлости која му се појављује најчешће тако што затекне себе како изговара мисли чије порекло не зна, што изненађује колико њега, толико и његову околину. Оно што научи за седам година, помало студирајући режију, више дружећи се са пријатељима своје баке и некад подређеним официрима деде Богољуба, заборавља након ударца кундаком у потиљак приликом хапшења у операцији „Сабља“ коју је полиција извела после погибије премијера Србије Зорана Ђинђића.

Ово је већ четврта Душанова амнезија, прву је доживео након рањавања у рату у Хрватској, другу после третмана у секти, трећу када је одбио задатак који му је задао Рушиер. Покушава, поново дошавши у Швајцарску, да након четврте амнезије живи живот обичног човека али су његова интересовања условљена оним што је раније сазнавао, а што је нестало у тами заборава. Наставља да проучава тајна друштва као што је чинио док је радио за Рушиера, као и док се у Бограду дружио са пензионисаним обавештајним официрима.

Пета амнезија настала због ударца тврдим предметом у главу га одводи прво у болницу, па затим и у псхијатријску клинику јер лекари претпостављају да је покушао да изврши самоубиство, пошто је иза њега развод, што није редак узрок суицида.

У клиници, на оделу који врви потенцијалним самоубицама, деветнаестогодишњак у телу двадесет година старијег човека покушава да се сети своје прошлости, а прошлост у виду мистериозних људи који желе да узму од њега нешто што он поседује, иако не зна да поседује, стижу до њега пре његових сећања.

Миодраг Лукић је из Лопара – Република Српска, Босна и Херцеговина, живи и ствара у Швајцарској. Пише романе, драме, приповјетке и филмске сценарије.

Романи: Луди Вјетар – Сербиан Гиголо, Студио Европа, Рањени Вук, Судбине, Хијене, Рањени вук ИИ, Месо, Фока, Ајдук, Пробисвијет, Наличје раја…

Драме: Банкарка или лаж наша насушна, Круна краљице лепоте, Печат језика, Видовњак Ђока и паразити, Педеститис, И да сам паметан полудео бих, Одлагање живота, Гастарбајтер, Ајнштајнова жена, Едукована жена, Звезде дна, Господар никако да додје, Нећу кући, Идеална жена, Браћа из ти лепе, Савршен мушкарац, Повратна карта, Љубавник у мрежи итд.…

Сва поменута драмска дјела аутор је и режирао у Српско-швајцарском Позоришту Дуга у Швајцарској чији је и оснивач, а играна су и у Србији, Босни и Хрватској.

 

Боривоје Бора Крекуловић

Хоће ли се Уставни суд огласити?
Хоће ли се Уставни суд огласити?
Posted 1 дан ago

Не зна се шта је горе: да ли да чланови Уставног суда не познају Устав, или, пак, да не смеју да га познају! Све је могуће, мада није све вероватно.

пише Проф. Др.…

Хоће ли се Уставни суд огласити?
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптужбе из СПЦ-а
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Posted 1 week ago

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре "Вечерњих новости", речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара…

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Posted 1 week ago

“Слуго мој добри, уђи у радост господара свога!”. Изненада, тихо и нечујно упокојио се владика Дамаскин Давидовић у 71 ој години живота 28 јуна, 2017 године. Нашла га је полиција у…

Велики комбинатор не посустаје
Велики комбинатор не посустаје
Posted 2 weeks ago

Имајући пред собом пример Тадића, а иза себе одрицање од свег што је национално, чиме је стекао признање Запада које је морао да одржи по сваку цену, Вучић је решио…

Велики комбинатор не посустаје
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Posted 2 weeks ago

Овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора у Београду било је скоро непримећено, по обичају иза затворених врата, недоступно за јавност, без медијске помпе и разних медијских ''предсказања'' али је, поред саборског…

Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Писмо држави Србији
Писмо држави Србији
Posted 2 weeks ago

Поштовани, зовем се Јанко Гашић. Имам 23 године. Имам младост, породицу, пријатеље, љубав. Немам здравље, нормалан живот, радост. Немам, јер су ми то одузели хулигани. Непознати људи којима сам и ја сам…

Писмо држави Србији
Вучић гради кућу бечком коњушару
Вучић гради кућу бечком коњушару
Posted 3 weeks ago

Нови предсједник Србије најавио је да ће обновити кућу бана Јосипа Јелачића. У Србији нема довољно јунака који су свој живот дали за Српство и без којих ни Вучић сад…

Вучић гради кућу бечком коњушару
Вашар таштине и примитивизма
Вашар таштине и примитивизма
Posted 3 weeks ago

Ове године навршава се тачно 170 година од како је познати енглески књижевник Виљем Текери, почео, у наставцима, да објављује своје чувено дело Вашар таштине, чије се основе и данас…

Вашар таштине и примитивизма
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Posted 4 weeks ago

Читав свијет обишле су вијести о терористичком нападу у енглеском Манчестеру. Западни новинари се питају: Како неко може убијати ђецу? Тој реченици фали само појашњење коју ђецу? Ради се о…

Зашто запад никад неће побједити Србе?
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Posted 1 month ago

ЦРКВА БИЛА ЈАСНА. СПЦ: Желимо да Ана наследи Вучића! На коктелу који је приређен пошто је нови председник Србије Александар Вучић положио заклетву у холу Дома Народне скупштине министарка државне…

Црква навија да Брнабићева буде премијер!
PreviousNext

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo