Вести

Тешко да би се могло рећи да их још има. После ових каламбура око кандидатуре за председника државе, ко зна да л има земље у којој се не чуде, или се, бар,. не питају одакле извире толики паланачки простаклук, у борби за власт! Не треба много размишљати о томе, да би се дошло до тог „извора“.

пише Проф. др. Слободан Турлаков, 24.02.2017

***

На Западу је! Они су у томе вековни мајстори, не бирајући средства у постизању свога циља – понижавајући, поготову мале народе, до најнижих нивоа!

Од 5.октобра они непрестано налазе међу Србима националне и моралне наказе. који су за шаку власти спремни на најцрња понижења, да би коначно, међу њима, нашли најоданије Шешељеве „крилне ађутанте“, од чијег се српског разбацивања некада није могло живети, да би, такорећи, преко ноћи постали Европаљани, гадећи се свег оног што су до тада радили и проповедали, па чак се и у цркви заклињали и својим потписом на Заклетви, једном за свагда, потврђивали!

Све је то знано, и све је хиљадама пребега из Шешељеве СРС, 2008. прешло у новостворену издајничку странку СНС, и са њом и за њу и за њене „вође“, својим гласом, огласили ново доба, по ком се одричу срамне прошлости, прихватајући нови пут и нови смер – европски, у име ког се објединише са дојучерашњим непријатељима, са онима који изгласаше Резолуцију о српским зверствима у Босни и Хрватској! Прихватише све оно што је Србима и Србији приписивано, па чак и агресију у тим некадашњим „братским републикама“, иако су управо из њих навирале ратне најезде, које су понављале све оно што се, у погледу злочина над Србима, чинило почев од 1941.

Једном речју, одбрана је проглашена за српски злочин, за жељу стварања тзв. Велике Србије, што се до дана данашњег не напушта као оптужба, и што Европа, којој тзв. европска Србија свим жељама тежи, прећутно признаје, без обзира на честа обнављања свакојаких претњи и злочина.

Све то што по неки министар, ту и тамо, осуђују, али не и Вучић, Николић и Дачић, као да се ради о неком другој земљи и другим људима, пресекла је обзнана скорих избора новог председника Републике, и разиграла једну атмосферу у којој многи посташе аутокандидати, у предстојећој борби за гласаче, који као да се праве невешти, или бар не толико заинтересовани. Утолико пре, што председник Републике нема никакву извршну власт, која једино инспирише и једино интересује тај гласачки народ, јер ту је корист и вредност .

Најзад, тај народ и такав народ већ има једног који држи сву власт у својом рукама, обећавајући им да ће владати на корист свих њих, што је и раније, а и сада обећава.

То што је узбуну направио досадашњи председник, објављујући да ће се кандидовати и за нови мандат, по нама, не треба прихватити као његову, личну одлуку! Уосталом као ни Вучићеву, мада је она настала као последица једногласне подршке највиших органа СНС.

Вучић је, наравно, прихватио, да се кандидује, мада није успео да објасни и оправда тај потез, сем ако нема намеру да мења Устав, или, пак, да усвоји Тадићеву праксу; тј. да задржи председништво странке, и да преко ње и даље диктаторски влада.

Истина, Николић се није званично кандидовао, само је обећавао да ће се кандидовати, ако се не договори са Вучићем. О каквом „договору“ је требало да буде речи, није се сазнало, али је процурела вест да је Николић тражио да му Вучић врати странку и да му да премијерски положај!. Што је колико невероватно, толико и немогуће. Што и последњи гласач зна.

Немачка агенција DW, која често прати ситуацију у Србији, каже „кад се на Србију гледа са Запада, види се кандидат за ЕУ, који одрађује домаће задатке. А када се погледа изнутра, види се земља у којој се од огољеног популизма, више не разазнаје истина.“

Шта је уопште истина, од 5. октобра? А поготову од када су бивши националисти, постали европски агитатори и уз њихову помоћ преузели власт.

Тек, после Томине обзнане, у Србији је настала велика узбуна, са свих страна су се јављали они који су, готово ултимативно, тражили од Вучића да се кандидује, уверавајући га да ће победити у првом кругу избора. И ,министри, и Дачић и Палма, и Кркобабић са пензионерима, и Пастор са својим Мађарима, и Чанак са Чедом, чак и Колинда, очекујући бољу сарадњу са Србијом у случају Вучићевог избора.

Међутим, иако су толики навалили на Вучића, чак и Брнабића му је дала подршаку, он се нећкао, понављајући ценкање из 2008, кад је одуговлачио свој пристанак за оснивање нове странке. Зар да остави апсолутну власт, ради протоколарне функције? Али, у току исте недеље, два аустријска госта, најпре Курц, министар иностраних дела, а потом Кристијан Керн, нови премијер.

А потом, директор Трампове канцеларије за Југоисточну Европу, Метју Палмер. Јесу ли они били ти који су му „сугерирали“ како да поступи и шта има да ради? Поготову, Трампов директор! Тек, после њих, Вучић је живнуо: „Одлучио сам да прихватим кандидатуру за председника. Спреман сам за блиску сарадњу са Николићем“. Шта сад ово значи? Каква је то – сарадња?

Тома који је пре неки дан изјавио да су га пет година, као председника Републике, омаловажавали, подцењивали, вређали (нарочито Зорана и Дачић!) на какву би „блиску сарадњу“ сад пристао, ако то није место премијера и шефа СНС-а? Појављује се слике Вучића и Томе, како се грле и љубе, упркос Дачићевог проглашавања Томе за њиховог заједничког непријатеља. који је „до пре неколико дана хтео Вучићеву главу“. Додуше, Вучић покушава да спасе образ, од сумњи: какав је то договор направио са Николићем, па је рекао: „Политика није трговина!“

Још како јесте, којом се и он толико бавио, што ће се једном, ваљда, показати и доказати. Мада он, по нама, има оправдање: никад није ни био – политичар! Већ само галамџија и вашарски шарлатан, са пропелером на језику. Напослетку, ни оба „политичка учитеља“ му нису били некакви јаки политичари. Више рачунџије, поготову Тома.

У целом овом замешатељству, које још има да се мути. пре него што почне да се разбистрава, Шешељ је врло неодређен и нејасан. Данас проглашава Јанковића за шпијуна. А по дефиницији, шта је шпијун, него онај који за личну корист или пак, због уцене, ради за неки страни фактор.

А зар управо то, свесрдно, нису радили његови „флигел ађутанти“, док је он трунуо у хашком затвору? И још увек то раде. Увлачећи у тај „посао“ стотине и стотине хиљаде људи! На најсрамнији начин, лажним обећањима за узврат.

Јвљено је да је Шешељ тражио од Вучића, кад постане председник државе, да му да премијерско место.

Да ли је могуће толико срозавање своје личности?!

Слободан Турлаков

https://youtu.be/X1YQ9G9gmes