Вести

Томо, нема нам друге, мораш опет на стиропор!

Она тројка која се ранијих година звала тј, сама себе прозвала – врхом државе, сада је, видимо, тако замрсила ствар око председничких избора, не водећи ни мало рачуна о томе како ће се стај њихов урнебесни рингишпил одразити на ову малецку земљу, чиме су на најбољи начин показали да нису достојни да се баве њеним вођењем.

пише Проф. др. Слободан Турлаков, 14.02.2017

***

У прошлу недељу Немачка је, у једном дану, изабрала председника, додуше унутар Бундестага, али да су хтели могли су, и у оквиру њега, да направе бурну ситуацију.

Кажу, њихов председник нема моћ, али је симбол државе . Отприлике, нешто слично је предвиђено и нашим Уставом, само што се наш председник бира гласовима грађана, а не, већ изабраним народним посланицима, у Скупштини.

Наравно и дабоме, неком је потребна ова вртешка, која је почела далеко пре кандидовања, чак и пре објаве избора, која се мора обавити до 2.марта!

Почело је у Влади и врху СНС, Николић се снебивао , ишчекујући неко решење за себе, док се Дачић залетео пре свих, пуштајући буву још као премијер, да има намеру да постане шеф државе. И сад се џилита на све стране, проглашава чак једину победничку формулу, већ у првом кругу, тј. Вучић плус Дачић једнако победа у првом кругу, али ни то није доста. У ствари, жестоко га нервира Вучићево ћутање и одлагање, чак толико да је гласно закукао – не дозвољавам да се било ко игра мојом будућношћу!

Дакле, хоће човек да му се обезбеди сутрашњица. Заслужио човек, још од малих ногу бави се само политиком, за добро народа! Не треба сумњати да и Вучић и Николић хоће да им се обезбеди будућност. И они су заслужни. Да није било њиховог растурања Шешељевог СРС, не би ни Дачића било, мада би Дачић остао са Тадићем, па би тако спасао и себе и Тадића.

Ни мање државе, ни већег политиканства! Уносног!

За 5 година власти, толики се обогатише – куће, имања, шљиваке, винограде … покуповаше, и све у готовом, а плате тек око стотину хиљада! Па одакле, онда?

То се не зна, а и како да се зна, кад влада не проглашава, кроз своју Скупштину, Закон о пореклу имовине, свеједно што је Вучић, у шестоипочасовном Експозеу, обећао да ће бити донесен, до краја 2016!

И на то смо се навикли: обећања и претње, на исто се своде! Па тако сад и ови избори за место које не даје никакву власт, чак ни ону која не доноси никакву опипљиву корист, само путовања, сликања руке у руци, проглашавања пријатеља широм света…Толико су се разбеснели, још мало па ће почети да се бију. И то би било поштено, да се види ко је све и на шта је спреман само да постане председник!

Та путовања, сликања, проглашавање пријатеља широм света… одлучило је и Јеремића да се прогласи за кандидата. А то што воли Србију, то је већ потрошио на Тадића и са њим, следећи његове потребе као просрпског председника!

Шта се све није радило са овом јадном и малом Србијом! И ко све то не ради!?

Понављамо, чему толики урнебес за место које не доноси власт, која је свима који се баве политиком, мила и једини и прави изазов. А најсмешније је то, да Вучића хоће за кандидата, највише они који су у власти!. Дачић чак ултимативно, или се Вучић кандидује, или се ја кандидујем! Као да га пред вратима РИК-а чека непрегледна гомила гласача! А и она формула је необјашњива, победа у првом кругу, а њу носе њих двојица, за једно место. Све то бива још луђе, кад се узме у обзир да је Дачић изјавио да не жели да буде премијер!

Оно , пак што је најпроблематичније јесте, зар је могуће да. Вучић који се изборио да буде ЈЕДАН ЧОВЕК; дакле, да сва власт буде у његовим рукама, а сад да се кандидује зато да би омогућио неком другом да та власт падне у руке.

Додуше, има их који тврде, да он неће испустити власт из руку, ни као председник државе, онако исто као што ни Тадић није испустио. Истина, Тадић је имао пок. Микија Ракића уз себе, а кога би имао Вучић?

Остаје још као питање, да ли Вучића као кандидата, жели неко други, а не он сам; тј, они који су га и довели на власт?

Идемо да видимо.

Ратко Дмитровић. после оног написа да у СПС нема ни једног социјалисте што никог у СПС-у није повредило, ни наљутило, сад се огласио са тврдњом да се у Београду може срести на десетине интелектуалаца, политичара, новинара, писаца… са ставом да је РС геноцидна творевина, да је РС доказ агресије на Хрватску …па се пита – откуд та, у свету – јединствена појава, потиче?

Дајући уједно и „утемељен одговор“ – из вишедеценијске примене комунистичке (титоистичке – С.Т.), дубоко антисрпске идеологије“. Тачно!

На коју се, злочиначку, идеологију, 5.октобра надовезала и продужила -европска, која отворено тражи да се српска национална свест уништи… чак од званичних представника земље, којој су Вучић и Николић истог часа кад су изабрали новог председника, најсрдачније честитали избор, поручујући да је „Србија одана Немачкој!“

Ратко помиње интелектуалце, политичаре, новинаре, писце… а требало би и владаре, који су сви од 5. октобра – другосрбијанци (како су себе назвали!), а има их и на историјској катедри Београдског универзитета, па нам је и председник САНУ био такав.

„Аус министар“ Хрватске отказао је свој долазак Београду, јер неће да разговара са бившим комунистичким апаратчиком. А Дачић му одговара, да ни он неће са њим, сином усташког пуковника.

Лепо се намирише. Али, било би куд и камо боље, да смо се ми, Срби, намирили у оквиру себе, да се већ једном огласи да су Титови комунисти за нас исти злочинци као и усташе, да их је било преко милион у Србији, и да су и данас ту, преко наследника, разбацани по разним „грађанским“ партијама.

Чак ни у Ужицу, где су Титови комунисти најпре почели са убијањем Срба, у исто време кад и усташе широм Хрватске, ни данас нема споменик тим невиним српским жртвама, већ је Дачић, Ужичанима, на прошлим изборима, поручио, ако има у локалној власти памети, она ће вратити Титов споменик на Партизански трг, јер је „Тито највећи бренд Србије!“

И кад смо благодарећи Црној Гори, 2006., коначно постали самостална и независна српска држава, она као таква није проглашена и устоличена, што се морало учинити, јер је за то био први и историјски тренутак после 1. децембра 1918.

Није на тој основи започела обнова српске државе, о којој се опште и не помишља. Уместо српског приоритета, појавили су се типови који су све друго – европско – проглашавали приортетом, што је до дана данашњег остало приоритет!

Наравно и дабоме, и сада ће, када се отпочне са званичном председничком кампањом, већина кандидата, свеједно проглашени лично или преко партија и коалиција, наставити са европском идејом.

Сутра је Сретење, дан који су Тома и Вучић одредили и објавили као дан када ће се споразумети, ко ће бити председнички кандидат СНС. Међутим, одустало се од те заједничке најаве. Чак толико, да председник Тома, данас, 14. фебрара, објављује да ће у смирај тог дана, Вучић сам објавити ко ће бити напредњачки кандидат, док, у исто време, Дачић скоро прети Вучићу ако се не кандидује, што и Палма за себе чинити, да ће се они, свак за себе, кандидовати.

Шта направише од те глупаве и недефинисане кандидације!? Има чак и претњи Томи Николићу, да ће га удруженим снагама – рушити! Међу рушитељима је и тек придошли Карић!

Вашариште! Бувљак! Циркус! По свему судећи улазимо у кампању какву нисмо до сад видели.

Коме је то потребно?

Слободан Турлаков

П.С.

Усред ове кандидатске гунгуле, Вучићу долази у госте, или га је он лично позвао да му дође, као његов најблискији страни пријатељ, са којим је чак на „ТИ“ – аустријски министар иностраних дела, Курц.

Међутим, испала је једна незгода.

Наиме, друга ретко блиска страна пријатељица, моћна Ангела Меркел ових дана је једном, не баш дипломатском, изјавом, поводом изречених „мисли“ реченог Курца, о мигрантима, навела немачке медије да објаве једну вреома изражајну карикатуру, на којој Ангела, имитира муџехине, држаћи у једној руци за косу одрубљену главу аустријског министра, што је Вучића довело у праву пат позицију.

На коју год страну мрдне, биће опасно.

Па чак и она вечера коју је драгом госту приредио, може свакојако да се тумачи у Немачкој, а свакако и Вучићева изјава: „Србија неће бити паркинг простор за мигранте!“

Ко зна, можда ће из тих незгода произаћи потреба за Вучићевом одлуком о кандидатури…