Вести

Рођен сам 1933 године у Бурсићима, Вишеград у сиромашној сеоској породици. Као деветогодишњак 1941 године, у Клисури подно Сјемећа, Божјим спасом преживео сам усташки покољ над српским збеговима, када су ми убијени мајка и шестогодишњи брат као и многобројна фамилија.

***

Као дете, са збегом српског народа на Дрини у марту 1942 године, угуран сам у теретни воз и доспео у логор на Сајмишту у Земуну. Из логора нас преузима Недићев Црвени крст и остатак рата проводим код Недићеве војске где учим основну школу. По завршетку рата изучио сам машин-браварски занат и дипломирао вишу металску школу.

Моја прва књига, роман „Тече крвава Дрина“ изашао је из штампе 1983 године када су још увек важила „правила“ братстава и јединства па су се духови узнемирили у Босни. То је истина о злочинима над Србима у источној Босни у Другом светском рату, а истина увек боли оне који су починили грех. Материјал сам скупљао пуних десет година. Говорили су ми страдалници, актери тих тешких времена. Све је покривено чињеницама, изашло из уста оних који су прошли ратни пакао. Имена су аутентична, нема скривања иза псеудонима и измишљања.

Књигу „Крваве руке ислама“ у Отаџбинском рату 1992—1995 године налазили су код Горажда код српских бораца у рововима где су је војници држали као амајлију. Преведена је на енглески језик. То дело сам написао у тишини манастира у Великој Ремети на Фрушкој Гори. Успео сам уоквирити трилогију књигама „Трагови мртве браће“ и „Клетва мртве браће“.

У току 1994 године светло дана угледала је и књига „И Бог је заплакао над Босном“. У њој су описани догађаји у времену 1992—1995 године. Снимио сам 120 аудио касета потресних казивања о дешавањима на простору од Брчког до Невесиња. Захваљујући Епископу зворничко-тузланском господину Василију сведочења из отаџбинског рата написао сам у манастиру на Озрену.

Део мојих дела преточио сам у епску поезију из певање познатог гуслара Ђорђа Копривице. По мојим романима „Тече крвава Дрина“, „Трагови мртве браће“ и „И Бог је заплакао над Босном“ снимљене су аудио касете и ЦД-ови.

Роман „Незарасле ране“, у два тома, наставак трилогије са доста необјављених четничких докумената и са пет стотина фотографија прикупљених из народа написао сам са благословом Владике Хризостома у манастиру Студеница.

За наведена моја књижевна дела добио сам захвалнице са благословом његове светости Патријарха Српског Господина Павла.