Вести

Скоро да је немогуће успоставити равнотежу између потребе за аутократском владавином над једним народом и потребе за оговарањем тог истог народа … што кад би било истина, најпре би тог премијера погодило. То јест, каква је част бити на челу једног народа, који је тако и толико безвредан! Али и обрнуто, ако такве погрде слушаjу сваког дана, зашто су га онда бирали?

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 05.12.2016

***

Ето, сад кад је почела прича о кандидату за председника републике, кад се сваког дана на некој друштвеној мрежи појави нечији кандидат, а кад свима преко званичних ТВ и других медија одговара премијер, који још увек држи публику у неизвесности око евентуалне сопствене кандидатуре, нашао је за сходно да их упозори да он, чак и док нису расписани избори, побеђује и даље своје конкуренте (Шешеља, Јанковића, Јеремића…) , „мада се не зна шта ће бити на правим изборима“, али нека знају „да је он увек победник, кад реши да се кандидује.“

Но. и у овом предизборном времену, он није заборавио своју потребу да оговара народ који ће, можда, да га бира, па као што је ред и што се редовно чини, на његовим свакодневним конференцијама за штампу, новинарска питања су новинарима унапред достављена, како не би измишљали неке непристојне ствари, па тако и за конференцију која је била посвећена кандидатима за изборе председника републике, када је овима „пало на памет“, да питају да ли осећа да је у истој ситуацији у којој је био кнез Лазар пред Косовску битку, када је цар Мурат наредио „да сви Турци крену на кнеза Лазара !“

Вучић је одговорио да он „не личи на Лазара, а овде нема јунака, ни озбиљних стратега, као што је био Мурат. Био је то озбиљан човек, војсковођа, а ови наши не могу ни скуте да му носе!“

Не сети се да је међу нашима био и један јунак који се пробио кроз ту силну турску војску („Да из неба плаха киша падне/ нигде не би на земљицу пала/ већ на добре коње и јунаке“) и тог војсковођу и стратега распорио!

Седми је век како Срби и Црногорци живе у слави јунаштва Милоша Обилића! Али, ето, није доспео до Вучића! Што му не смета, да верује и друге убеђује да је он јединствен и непоновљив. Ипак, сетио се, „имамо храбрости, али немамо мудрости.“

Зато уводи дуално образовање, нешто слично занатској школи, која наводно обезбеђује запослење у страним фирмама.

Идемо да видимо!

Знано је да се ових дана Вучић хвалио: „Исцепао сам све предлоге министарства за буџет и вратио их на поновну израду. Добар министар је онај који ће да сачува паре!“ Значи, Душан Вујовић, који је пензионер Светске банке, није способан министар финансија.

А зар није добар и онај премијер који настоји да сачува паре! А колико милијарди ће да коштају нови, опет непотребни, избори?

То нит га ко пита, нити је новинарима дато то питање да би га поставили Вучићу? О томе се још не говори ни у Скупштини! А што да се говори? Зар она нешто уопште одлучује?

Лепо каже Проф. др Срђа Трифковић „Уз све своје аналитичке способности, нисам способан да продрем у сву суптилност и танананост стратешких концепција. које зраче из Немањине 11.“

Но, треба рећи, нема ништа у овој земљи што је од неког значаја а да није урађено, на примитивно насилнички начин, а да се то одмах не примети, почев од Савамале до Јајинца, а сад од преране приче о председничким до изненедне идеје о општим изборима, што све ствара утисак да се ова држава претвара у један специфични бувљак.

И како државу чини један човек, то иза сваког дешавања и његовог примитивног и насилног организовања стоји тај човек, од чијег оскудног и једнозначног укуса зависи цео државни живот, који има смисла само ако се он одржи на власти, ком циљу је све подређено.

У ствари, није реч само о укусу, већ најпре о обавезама које су он и Николић преузели када су напуштали Шешеља и своје лажно национално опредељење. Кажемо – лажно, јер у годинама у којима су тада били не праве се такви скандалозни и трагични обрти, који не приличе часним и поштеним људима.

Ако једном буде откривена цела игра око стварања СНС-а, тада ће ваљда бити откривен повод и разлог успостављања пријатељства између свемоћног шефа Тадићевог кабинета, пок. Микија Ракића и Вучића, која је веза била увод у помоћ Ракића и Тадића у њиховом одцепљењу од Шешеља и стварању нове странке.

У једном свом јављању Викиликс каже: „Борис Тадић и (пок.) Мики Ракић, по налогу ЦИЕ, направили су Напредну странку“, а сам Тадић је признао на ТВ Загребу, да му је са Запада предочена нужност стварања једне јаке опозиционе странке, што је он и омогућио, не сањајући да ће Шешељеви радикали готово листом прићи Томи и Вучићу, и тако створити проевропску странку, с којом ће се попети на власт.

Другим речима, омогућили су идеју Друге Србије, коју Вучић никад није признао, и ако се по њој креће, у друштву са Вуком Драшковићем, који је самог себе прогласио за челника те Друге Србије

Та сродност, одредила је и Вучићеву коалицију са Вуком, иако се Вучић, супротно Вуку, чува увођења санкција Русији, док Вук поручује „Треба напустити терен заклињања да нећемо никад увести санкције Русији!“ уз то и да је наше место у НАТО, што формално Вучић и Николић одбијају, мада изјављују да желе да сарађују са њим, чувајући тако нашу војну неутралност, али и верујући да су Срби глупи и блесави и да у тој „сарадњи“ не виде опасност за себе.

Наравно, већ смо навикли да заклињања много не значе, важнији је интерес и гаранција одржавања на власти, што је одлучило Вучића и Тому да промене своје заклетве, од којих је једна и у Саборној цркви написана и потписана.

Познато је да се СПЦ свакој власти обавезивала да ће се чувати од политике, али није познато да се пред самом собом обавезала да ће се чувати и од могућих писмених заклетава у оквиру цркве! Па ипак, нико из СПЦ није реаговао на изневеравања, и писмених и усмених, заклетава. Шта више, патријарх је изјавио да треба веровати да ће Вучић извући Србију из пепела! Што му није сметало да у другом кругу гласа за Тадића!

Уосталом, и Дачић је гласао у другом кругу за Тадића! И постао Томин председник владе!..

Ко зна шта ће се у овој и оваквој Србији још све десити и дешавати?! Крај 115 странака на челу са амбициозним паланачким лидерима, који маштају о себи и својој власти, далеко од стварне обнове националне свести, као нужној основи државне идеје.

Вучић стално прича о првенству у региону, па чак и у Европи, не видећи и не признавајући да је Србија једина држава на Балкану, која нема чврсту националну основу, иако је једина и прва на њеној основи и њеним снагама, успостављена.

Његов незванични портпарол, Вулин, упутио је ових дана, „апел Европи да осуди бујање фашизма у Хрватској“.

Чудно и невероватно, кад се има у виду да је Вучић најавио „истинску нормализацију“ односа са новом хрватском владом, зар је тај пристојан премијер Пленковић дозволио то бујање! Па чак и сликање председнице Колинде са усташком заставом, а сад постављањем паноа у Јасеновцу са усташком паролом „За дом спремни!“

По свему судећи Ведрана Рудан је у праву кад пише: „У Хрватској је свима лакше кад запева Томпсон“.

Никако ни Вулин, ни Вучић, ни Николић, ни остали, да утуве оно што је рекла Колинда: „Ми знамо с ким смо, коме припадамо и ко нам је пријатељ.“

Знамо ли ми?

Николић је у својој удворичкој мисији успео да прогласи Србију земљом којој је цео свет пријатељ, чак да ми немамо непријатеље.

Међутим, у том погледу ми се очигледно не можемо „такмичити“ са Хрватима . Ма шта они радили увек ће бити с онима којима припадају и који су им пријатељи, а то је цео Запад, иако сви нису с Ватиканом.

Ми верујемо да бивши радикали који су постали напрадњаци, на челу са Николићем и Вучићем, нису променили своје српско опредељење, јер га нису ни имали. Желели су само корист и власт као радикали, и кад су видели да до ње, преко њих, не могу доћи, они су, грдна већина, полетели за Николићем и Вучићем, верујући да ће са њима доћи до оног што их је увукло у „политику“.

Чуди само једно, да Шешељ то неће да види и призна. Уместо да формално из странке истера све бивше радикале који су постали напредњаци, и тако их лиши права да се приказују моралним личностима, на челу са Вучићем и Николићем, он се једино окомљује на Николића, више шегачећи се но аргументовано, али ни њега није искључио формално из странке, док са Вучићем као да кокетира, чак му признаје власт, коју је овај остварио са онима, које је, у своје време, Шешељ привукао у радикалну странку.

До које мере Вучићев режим иде прозив Срба и Србије показао је, по ко зна који пут, адвокат Стефан Каргановић, коментаришући измену Кривичног закона, по ком свако негирање геноцида повлачи за собом казну од 6 месеци до 5 година затвора.

Међутим Каргановић оригиналном документацијом доказује да то није став ЕУ, тј. да не морају да га усвоје ни све чланице ЕУ, што и нису учиниле. Али, ако су га и усвојиле, прописали су ону казну коју је усвојила ЕУ, од 6 месеци до 3 године !!!!

А Вучић хоће – 5 година!

Мисли ли, а мисли, да се и том већом казном додвори ЕУ, као и њеним усвајањем која није обавезна, као што је Каргановић доказао, јер није обавезна ни за чланове, а камоли за Србију која има да издржи расправе око толиких поглавља. Све то свакако зна и млада министарка, па је ипак посегла за неистином, тврдећи да измену Кривичног закона тражи ЕУ и да је она обавезна са казном до 5 година!

Куд ће јој , и њој и Вучићу, образ код таквих неистина!

Хоће ли они који себе називају опозицијом, дићи свој глас у Скупшштини, и изван ње?

Слободан Турлаков