Вести

Од 5.октобра ми, у ствари, и немамо државу. Претходну је срушило 18 странака, а нову нису успели да успоставе, нису ни могли, јер су сви хтели да владају. Уз то, сви су били у зависности од оних који су их милионима долара подржали у рушењу, а пре неки дан Проф. др Александар Поповић је објавио да је ДСС, чији је заступник био на састанку ДОС-а у Будимпешти, био једини који није преузео коферче пуног долара, од западних наредбодаваца.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 04.11.2017

***

Овим писаним сведочанством, коначно је добијена истина о

моралности и грађанском поштењу целе 5. октобарске булументе, па самим тим могућност да се сав тај олош изведе на суд, за националну издају.

Ако ништа друго, требало би све њих, из 18 странака, који су учествовали у дељењу тих пара, обележити, да се увек и на сваком месту знају и препознају као продане душе, и да једном за свагда изгубе право да наступају у јавности, а поготову да имају било какве функције.

Требало би, то би чак било нужно, како би се знало ко живи између нас.

Уместо тог што би било једино исправно, имамо ситуацију да су ти типови временом постајали све знатнији, моћнији и богатији, власници свакојаких предузећа и замашних некретнина, са сигурношћу да им се ништа лоше неће догодити на њиховом даљем путу просперитета.

Формалне промене власти, у реченом погледу ништа им нису наудиле, напротив!

Најгоре од свега што је могло да нам се деси, десило се у растурању СРС и стварањем СНС, која је тек тако, у наслову, „српска“, већ и зато што је услов за подршку Запада био и остао да у потпуности престане да има било шта српско у себи. Немачка им је чак јавно поставила услов да има да униште национални осећај код народа, што су они ревносно чинили.

Срби су постали – грађани. Од свих народа бивше Југославије, само су Срби изгубили националност.

А кад се помисли, да су на том губитку најригорозније и најусрдније радили управо они који су, пре тога, били најзагриженији и најупорнији Срби, тешко да се може замислити да су ти људи били и остали људи.

Управо то и јесте разлог што не могу и не смеју да се обрачунају са лоповима и издајницима 5. октобра! Њих чак и не сматрају политичким противницима.

И тако изгубили смо државу, па се сад могу сви редом који су на политичкој сцени, играју са њеним остацима.

Да ли зато нема дана, а да се не чује и не чита како је Србија стабилна, најстабилнија држава на овом делу Балкана, а онда преко и кроз медије изађу вести о припремама некаквих атентата на АВ и његовог брата, што, наравно, никако не иде у прилог постојања стабилности и сигурности, којим се појмовима непрестано маше као датошћу, чак и по по белом свету.

Пошто су се у време недавних црногорских избора појавили „докази“ о умешаности неких српских криминалаца у стварању нередовног стања за време избора, па чак и о хапшењу црногорског премијера, одједном је све пресечено, да би уступило место о открићу припреме атентата на Вучића.

Почело се са некаквим украденим аутом, марке „Рено легано“, са црногорским таблицама, који је у петак пронађен у некој гаражи на Н. Београду, пуним свакојаког оружја и експлозива. У суботу је тај ауто виђен у близини породичне Вучићеве куће у Јајинцима, где је са реченим оружјем и експлозивом остављен.

И медији, па чак и министар Стефановић, у свему томе видели су атентатску припрему.

Нико да се запита, тај натоварени ауто, неко је морао да довезе у гаражу на Н.Београду, а одавде у близину Вучићеве куће.

„Кретање овог возила, коме су у међувремену замењене таблице и постављене му српске, реконструисано је помоћу снимака са јавних камера“ Шта то значи? Ако су посумњали у то возило, што га не зауставише, и не приведоше његовог возача? Ништа од тога, то возило као да се само од себе шетало од Јајинца до Н. Београда и обратно.

А овамо се прича о припреманом атентату!

И сад усред те замршене и загонетне вожње возила пуног оружја и експлозива, премијер Вучић лети у Хамбург на некакав самит приврдника и државника, који је уверевао у стабилност Србије и тиме, што је изјавио:

„Да сам Немац, ја бих инвестирао у Србију!“

Ако се зна да је Вучић ко зна колико пута већ понављао, да је за прилив страних инвестиција, по дефиницији, нужна унутрашња стабилност државе, а у том часу, кад је у Србији брујало о припреманом атентату, да ли је могло бити говора о унутрашњој стабилности, оној која гарантује сигурност инвеститорима?

Наравно, није. Али та нелогичност, њему не смета. Уосталом, није једина.

Збиља смешно, последњих дана изгледало је, по причама, да сваког часа прети државни удар или атентат, а онда се с поносом изјављује да је Србија најстабилнија земља у региону, која пружа најбоље услове страним инвеститорима!

Могуће је да се у влади тако мисли, али питање је да ли странци тако мисле. Напослетку, питање је да ли у Влади неко мисли да треба да мисли.

Па тако и око најављене припреме атентата. Јер, да неко мисли, чак и најповршније, морао би доћи до закључка да су све ове приче брука за саму владу.

Недашањи министар унутрашњих дела, Никола Христић, запамћен је и по једној изјави: „полиција је дужна да зна шта ко мисли и шта ради!“

Ако данашњој полицији није довољно ни 6 месеци да сазна целу истину око Савамале, није чудо да јој се испред носа и толиких јавних камера шета ауто са експлозивом, који се зауставља испред Вучићеве куће и ту остаје, са могућношћу да се даљинским управљачем активира тај експлозив….

Вучић је на почетку приче око овог и оваквог аутомобила, изразио бојазан за децу која се обично играју око његове куће, и која би сва од реда изгинула, ако би се активирала зоља…

Нема сумње ово и овакво играње државом није до данас запамћено. И нико да то одлучно сасече! Само је најављен састанак Томе и Вучића, иза затворених врата.

Шта се чека? Да ауто проговори?

Слободан Турлаков