logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    210 пута прочитано    Датум: 30.08.2016    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

20150401_175830О тој непотребности много се писало и говорило, али онај који је одлучивао, од часа кад се за њих решио (17.јануара), није се колебао. Наравно, хтео је још четири године мандата. Победом на изборима, потребан услов је испуњен.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, август 2016

***

Остало је још само да пронађе оне који у јавности нешто значе, а за које је он алфа и омега, тј. да се задовоље министарском титулом. а да у стварности буду тек његови референти за области које им је наменио. И ето, нове владе!

Али, гле, изненађења!

Оно што је могао да уради за недељу дана, једва је успео за 105 дана, па и ако је, такорећи, свакодневно обећавао да ће влада бити састављена све од нових и борбених људи, на крају, једва је успео неке из старе владе да замени новим, чак и са доста проблематичним личностима, чак да задржи Ивана Дачића, уз Александра Антића, и уз њих, да доведе, као министарку без портфеља, Славицу Ђукић–Дејановић.

Ко би се томе надао, утолико пре што ни он сам, а ни његови најближи сараданици, Зорана и Стефановић, нису били расположени да наставе „сарадњу“ са СПС– ом.

Готово да се посумња да се смиловао на њихову кукњаву и понизно умиљавање и облетање око њега, и свакојако недостојно нуђење да остану у влади. Дејановићка је чак изјављивала да су СНС и СПС „као брат и сестра“, да је СНС старији брат, па чак и да им „не би сметао и ЛПД у влади!!“ Бедно!

Зашто их је Вучић. на крају, ставио на списак, то само он зна. Поготову Дачића, ком је оставио и титулу „првог потпредседника“, која је титула за њега, Вучића, измишљена 2012.

Највероватније зато што себе највише сматра дејствителним „аус“ министром, не само што путује широм света, оно што иначе раде и што је дужност тих министара, а што Дачић нити може, нити сме, како му се не би замерио.

Уопште, ко је Дачић и на шта је све спреман, видело се последњих дана, када је скоро свакодневно држао предавање Хрватима. Ко зна, можда и вероватно и по налогу Вучића, како би он остао у оквиру добросуседских односа, што је њему најважније, с обзиром на ЕУ и Америку.

О седницама Скупштине на којима је поред Вучићевог шестосатног стојећег експозеа и расправе о њему, све се зна, као и о оном што се на крају догодило изгласавањем „нове“ владе, (у ствари реконструисане постојеће техничке владе) која има, по њему, да буде влада „напретка и просперитета“, за разлику од претходне, која је била „влада стабилизације политичких и економских прилика“.

Другим речима, нова влада ће да спроводи оно што он буде изнео у експозеу, „као план стварања услова за бољи стандард, за бољи живот грађана Србије“… Шта више, обећао је, пре но што је саопштио имена оних који ће чинити „нову“ владу, да ће то бити „влада комбинације успеха, искуства и свежине“ (!) а испало је, као за почетак, да је највише коментара изазвало именовање једне припаднице ЛГБ за министарку државне управе и локалних самоуправа.

Чак се и Палма, који се у последње време, да би наметнуо Дачића и у новој влади, са толиким изјавама, грдно истрчавао, рушећи немилице свој зарађени пословни „имиџ“, ни на самој Скупштини није умео да се суспрегне, изјављујући да су „Вучић и Дачић најбољи представници на међународном плану које је Србија икада имала!“, што је пропрапраћено аплаузима, а што је најбоље показало ко све чини ту Скупштину

Иако је раније на сва уста говорио против алтернативних сексуалаца, као срамоти Србије, сад увучен у политичко коло, обећава да ће гласати за нову владу са једном алтернтивком, чак је и позвао да дође и Јагодину да разговарају о развоју локалне самоуправе. Како тог човека није срамота!, не само због те позване гошће, него уопште. Зар се не сећа да је, у своје време тражио, да га Влада овласти да иде по свету и да уместо ње, проналази, са великом вероватноћом, инвеститоре за Србију, а сад њене челнике проглашава за уникатне историјске величине, те јадне Србије.

Али, кад је реч о тражењу пара, да поменемо да је први његов великан на истој Скупштини рекао „Морамо да се боримо да имамо више Албанаца у централној Србији, да овде остављају новац“!!!, а да нико, од посланика, са југа Србије – Ниша, Лесковца, Пирота …(ако их уопште има, из тих вароши), не устаде и не запуши уста Вучићу, са толико њихових брига и тражења, да се ограничи, ако не може да се онемогући, да Албанци купују толике некретнине на њиховом терену!

Ето, доказа колико Срба, правих Срба имамо, не само у Скупштини. (Да ли би Орбан тако нешто рекао у мађарском парламенту?!)

И тако, док Марко Ђурић очекује, како је рекао, да ће са новом владом, доћи до масовног повратка прогнаних Срба на КиМ, дотле премијер Вучић, тражи борбу за повећан прилив Албанаца у централну Србију!…

Иначе, о тим седницама Скупштине не вреди говорити, јер су оне, у целини узев, биле више естрадне шараде, него озбиљне расправе о будућности Србије, који је тон, видело се то на ТВ а и читало по новинама, наметнуо сам Вучић, који себе, ни најмање, није кочио, па је посланицима из опозиције, умео да одбруси: „ништа не знате, говорите глупости, и т. сл.“ или, пак, да их подсећа шта су говорили и шта се радило док су њихове партије биле на власти, што је наравно, изазвало очекиване реакције, али и неочекиване, у виду исмевачког пољупца, упућен њему!

Али, могло би се, с правом, рећи, да ни Вучићево знање није завидно, бар кад је о Албанцима реч, тврдећи чак да су они „народ у настајању“!!!

Па, тако, са оваквим премијером, Срби имају шансу да постану народ у – нестајању… што њему не би сметало, само ако би остао на власти. У том естрадном и незналачком миљеу, налазили су се не само он, већ и толики други, ни најмање се не обазирући на нужност озбиљности у том високом Дому.

Тако се и Шешељ, готово, шегачио са Вучићем, прекидајући га током његовог стајаћег експозеа, свакојаким упадицама, па тако није заборавио ни супругу Председника, Драгицу, која има хуманитарни Фонд њеног имена, што је била прилика за Вучића, да „објасни“ Шешеља: „Добро познајем, г. Шешеља и знам да он критикује фонд Драгице Николић, како би критиковао председника Републике. Знам Вас, г. Шешељу, Ви ћете се сигурно кандидовати за Председника Републике,“ што је било колико неукусно, толико и депласирано, бар у овом часу. Па још у Скупштини.

Пајтић, који свакодневно дежура са по неком смицалицом на рачун Вучића, сада, на Скупштини, опоменуо је Вучића, да је његово називање посланика „лењивцима“, неосновано; тврдећи да они долазе на седнице, „само да узму дневнице, и оду“, правећи се као да не зна, да су „те дневнице још 2009. укинуте!“ Не знајући шта да му на то одговори, Вучић се дохватио старе приче, по којој је „Пајтић после 16 година владавине Војводином, иза себе оставио пустош“, што би већ једном требало чињеницама и судски доказати!

Но, Пајтић му није остао дужан, јер је Вучић неопрезно, изјавио да је доласком 2014. на место премијера, затекао економски суноврат“, на што га је Пајтић подсетио да је и он, Вучић, био „део те владе, још од 2012“

Александар Мартиновић, шеф посланичке групе СНС, ваљда да би се оправдао што га је Вучић, током свог експозеа, опоменуо да слуша његов говор, а не да се замајава са мобилним телефоном – прогласио је Вучићев експозе „за најбољи могући програм. “ Шта више, „да подсећа на научни рад!“ Фантазија!

У свакој држави, која се темељи на националној основи, један Чеда Јовановић би себе скинуо са политичке сцене изјавом, по којој је „Република Српска геноцидна творевина, и као таква донела је велику штету нашим државним интересима“.

Али, ко да га скине са те сцене, кад на тој сцени са таквим мислима постоје многи, а и они ван Скупштине, који су га својим гласом окитили насловом – народног посланика!

Ког народа, које општине, које вароши или града?

И његов антисрпски случај, говори о томе, да треба мењати изборни закон, који би заснован на већинском систему, дао могућности бирачима, тј, народу да бирају своје праве народне представнике, именом и презименом.

(Треба знати, да од 198 општина.. њих 76 нису имале своје представнике на изборним листама које су се такмичиле на изборима, 24. априла! И по чему је онда то Народна скупштина, кад у њој нема представника народа из толиких општина, вароши, округа? Требало је, пре избора, променити изборни закон, вратити већински систем, који омогућава да се гласа за конкретне народне посланике, а не за партије).

Пошто је „ново реконстрисана влада“ изабрана и поднела заклетву, Вучић се са неколико уобичајених празноречја обратио Скупштини. а и преко РТС-а, грађанима:

„Нова влада радиће поштено, озбиљно и одговорно у интересу земље. (Што значи да претходна није тако радила)

„Најважнији циљ биће бољи стандард грађана!“ (што значи да претходна није имала тај циљ)

Захвалио је грађанима на подршци и да ће циљ бити „боља економија и правна држава“. (Ваљда због поглавља 23?, Мада ни једном речју није поменуо ЕУ, као њен циљ!)

Желимо да се изборимо за земљу у којој ће свако пожелети да њихови потомци остану да живе у њој, у којој ће моћи да живе боље него ми!

И на крају залет у празно: „Чланови владе поносни су што обављају ту дужност и да ће се трудити да раде марљиво, да се боре и да ће бити посвећени интересима Србије

Само једну отаџбину имамо“.

На основу чега је установио да су чланови владе – поносни? Утолико пре, што су још од ранијих разговора са Вучићем, знали – да неће имати свој „феуд“, и да је њихов задатак само да слушају оно што им он каже и нареди. Он другачије не уме да води владу, него да наређује, да се меша у рад сваког министарства, што је и до сада радио.

Једноставно речено, Влада као оперативни радни орган и не постоји, нит је постојала. Он је био и биће једини министар свих ресора.

Стога и не треба веровати да постоје праве седнице владе, са дневним редом и одговарајућим одлукама, па самим тим ни записници са тих непостојећих седница, који би једино могли да докажу постојање владе и њеног колективног разматрања постојећих проблема и одлучивања о њима.

У једном од последњих његових политичких порука, пред седнице Скупштине која је имала да саслуша његов вишечасовни стојећи експозе и да потом изабере нову владу, открио је да све што ради ради озбиљно и одговорно, како би његова деца могла једном да се поносе својим оцем, који је тако много учинио за нашу земљу!

И шта друго него – која срећа, да Вучић има децу!

*

Речено је већ да нова влада, није ниуколико – нова, већ новореконструисана. И у том погледу да је влада континуитета, што, наравно, ником не смета, а најмање онима који су здушно гласали за СНС.

Ипак, остаје као једина истина због тог силног метежа што се зове – избори, који је однео грдне милионе државних пара у неповрат, није требало ни правити нове изборе. Али Вучићу је требало да се осигура за још четири године на власти, и стога није могло бити апелације.

Колику је он, резултатима избора, пребринуо своју бригу, још већу је Дачић превалио, и сад се од њега могу очекивати читаве салве радости, његове и Палмине, јер је и он пребринуо бригу око Колубаре, због које се на најбеднији начин подастирао Дачићу.

Вучића сад очекују бројне честитке из света, помоћу кога и влада овом земљом.

„Идемо да видимо“, што казао др Никола Крстић

*

Гледајући шта нас снашло, и слушајући толике, чак и озбиљне људе, да другачије није могло бити, јер морамо признати, немамо других. Остали смо без људи. И Вучић је испао – дај, шта даш. Нема друге. Међутим, није истина. Али је истина да имамо 108 странака, више него икада у нашој историји. И ко зна колико ће се још изродити!

Деобе су нам одређене. А одрођење нам је наметнуто!

Размишљајући о свему томе, пало нам је напамет да пробамо да пронађемо Србе и способне људе међу њима. И дошли смо до ових, за које знамо да постоје са својим вредностима и својим српским осећањима. За које тврдимо да би Србији донели спас и просперитет.

 

  • Академик Душан Теодоровић председник. Владе
  • Академик Коста Чавошки, мин, иностраних дела
  • Мирослав Лазански, мин, одбране
  • Адв. Горан Петронијевић мин. правде
  • Проф. др Мило Ломпар, мин. просвете и науке
  • Проф.др Миодраг Зец, мин. привреде
  • Академик Часлав Оцић, мин финансија
  • Проф. др Драган Милашиновић, мин. саобраћаја
  • Инж. Слободан Ружић, министар енергетике
  • Проф др Миладин Шеварлић, мин. пољопривреде и водопривреде
  • Проф.др Михаило Матић, мин. здравља и социјалне политике
  • Милка Форцан, мин. трговине
  • Адв. Бранко Павловић мин. Држ. управе и локалне самоуправе
  • Немања Емир Кустурица. мин. културе и информација.
  • Борис Малагурски. мин. омладине и спорта
  • Милован Бркић, министар унутрашњих дела

Има ли кога, ко би се усудио да каже, да ова и оваква влада, не би Србију извела на пут осунчаног хоризонта?

 

Слободан Турлаков

 

П.С.

Ових дана на велико се писало и славило именовање „Трга Политике“, што је и као идеја одвећ проблематично. Утолико пре, што је Политика још од новембра 1944,. када је објавила на насловној страни стрељаних 105 Срба, међу којима је било и студената, и радника, и писаца, и професора универзитета, и адвоката и новинара…., постала изразито партијски, титоистички, лист.

Зар не би било праведније и поштеније тај трг назвати „Трг Браће Рибникара“, оснивача и уредника листа, који су херојски погинули 1914, у одбрани Србије?!

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo