Вести

После Вучићевог говора у Панчеву, готово и скоро да нема. Наравно, то је немогуће, и све ће се свести, као и обично, на један од његових говора, у којима је кукао, да би потом са новом енергијом, кренуо у нове и претеране приче, као „Бићемо први у Европи.“

пише Проф. Слободан Турлаков, 23.07.2016

***

Кад је реч о влади, има неколико пролонгирајућих обећања, да би једном рекао: „Влада ће бити формирана када буде могла да буде формиарана, али је за Србију тренутно проблем мигрантска криза“.

И појавила се, у парку код аутобуске станице у Београду, мигранти су почели штрајк глађу, који може свкакојако да се развије и заврши, свеједно што је Вучић обећао да ће војска и полиција, удружени, спречити улазак нових миграната, јер „нећемо да будемо паркинг, који нико неће“.

Наравно, неће све зависти од његове жеље, прва ће му Меркел, његова љубимица, запретити!

Уосталом, и Американци, који су му увалили два њихова вишегодишња затвореника из Гвантанама, за које је одмах амбасадор Скот затражио да буду „успешно интегрисани у српско друштво“ !

Што је Дачић оценио „као отварање врата за партнерске односе“.

Најпре, зна се ко може бити партнер, а ко извршилац налога, што су све владе од 5 октобра, биле, и Дачић у њима! Он, и не само он, никако да схвати, да се његов лични интерес никако не поклапа са интересима народа.

Вучић је чак измислио да се пријемом тих затвореника доказује да смо део света, као што је и Немачка која је „примила много више затвореника“.

Међутим у Панчеву, где је посетио специјалну бригаду копнене војске, окупљеним новинарима одржао је једно доста мрачно слово. Тврдећи, да што до сад није оформио Владу, „није хир, већ да не жели владу против које би сам био!“ Шта више, „ако не успе у томе, формираће је неко други, ког ће он лично предложити.“

Наравно, та могућност претпоставља читав низ формалних радњи, чији се крај готово не види. Али, то је тек тако речено, да би неком запретио, а коме, то једино он зна.

Поменуо је и да постоје ствари „о којима не може да говори“, чиме је само побудио читав низ претпоставки, тек нема ништа од формирања Владе 5. августа, „на дан када су Срби прогањани и убијани“, већ хоће да је оформи „на дан радости“, који није обележио, која ће бити таква „која ће грађанима Србије обезбедити највећи раст.“

Дабоме, то је већ залет у празно, ком се простору он најчешће обраћа, настављајући изјавом да га „не занима кога амабасадори подржавају, “ па ни Американци, јер њега „занима само оно што грађани мисле“, који „сами могу да препознају људе који раде у интересу своје земље.“

Како тај човек не уме да чује себе!

Да препишемо неког коментатора који каже „да у владу треба узети доказане стручњаке, честите и поуздане људе“ (Србе), што није тако једноставно, јер се овај народ још за време Тита вежбао како ће се у фалшпилерају усавршити.

И усавршио се! У целом региону, одн. бившој Титовој Југославији, наш народ се највише одродио, па није чудо што се историчар Радован Самарџић изненадио, откуд толико непокелбљиво српство у Босни!

И чему сад приче о брисању Степинчеве пресуде из 1946. кад је она обрисана још 1960, када је после његове смрти стављен у саркофаг у загребачкој катедрали, како би верници могли да праве „тужни мимоход“ око њега, који су направили и ваљевски гимназијалци, које је тамошњи православни свештеник најпре одвео у Рим на некакав омладински конгрес, а при повратку, у загребачку катедралу, да учине речени мимоход око Степинчевог саркофага!

Према томе, није како каже Вучић, Хрватска, брисањем речене пресуде загребачком надбискупу, рекла више о себи, него, о нама; јер је то препустила нама, да ми сами кажемо ко смо и шта смо, тј. да и поред свега што се из дана у дан дешава, Вучић жели добре односе са Хрватском, свеједно што они не желе никакве односе са Србијом.

Као узгред Вучић је у Панчеву, напоменуо да ће „Српски народ знати да сачува људе од фашизма , а шта ће други да раде то је њихова ствар“, што изгледа, Европу много не узбуђује, иако се јасно види куда и како крећу ствари, у том погледу, у суседној Хрватској, која с пуним правом гласа може да спречи улазак Србије у ЕУ, што и није тако лоша могућност. По Србе.

Само, то треба Вучић да схвати и прихвати, што је мало вероватно, јер он у свему види оно што је њему нужно, а то је одржавање на власти.

Па ипак, један човек који себе сматра државником, не би себи допустио да све оно што је „ у молу“ изрекао у Панчеву, не би рекао и назочним војницима и официрима, које је посетио!

Слободан Турлаков