Вести

Коначно, завршише се и ти избори, за које је Вучић рекао да су били „с нaјмање неправилности, у последњих 25 година“, мада се по њихове крајње резултате морало три пута излазити на гласачка места, због извесних „неправилности“ које нису објашњене, у чему су се састојале. Чак је и он, Вучић, тражио да се врше накнадна пребројавања гласова, за које је, иначе, тврдио да су били „чисти као суза!“

пише Проф. др. Слободан Турлаков, 12.05.2016

***

Наравно, доста тога је било прљаво, почев од изборне кампање, коју је СНС држао широм Србије, уз довођење аутобусима, са свих страна, својих симпатизера, оне који су знали и по десет минута да скандирају и тапшу на прву појаву вође. Колико ли та вожња и храна довођењих коштала, то се, наравно, никад неће сазнати, али се може са сигурношћу претпостављати да није био мали трошак! Али, који се исплатио! СНС је победник, у ствари –Вучић, коме су многи државници Запада честитали, обећавајући му даљу подршку, као и пред саме изборе у „Арени“, Герхард Шредер, Алфред Гузенбауер и Франко Фратини.

Има, пaк, једна ствар у коју нико нико није посумњао, сем дописника „Дојче Веле.“

Наиме, он каже: „Већ је списак са 6,7 милиона бирача – при 7,1 милиона становника – сумњив. Јер, испада да Србија има само 400.000 житеља млађих од 18 година“

Није казао у ком смислу је сумњив, тек и ипак бројке указују да нешто није у реду.

Указао је и на то да је „Републичкој изборној комисији требало 4 сата да објави резултате, које је Вучић, већ раније, обзнанио“.

Додуше, и наш Слободан Антонић има коментар те чињенице, тј. „уместо да РИК, како стоји у закону, проглашава, резултате избора, то је учинио незаконито – Вучић, који може само да их коментарише, а никако и да их први објављује“.

Но, ако се зна, да ову Комисију чине већином чланови СНС-а, и да је њихов шеф чак члан председништва СНС-а, на чију је седницу ишао за време пребројавања гласова (!), онда се може много шта рећи, а најпре то, да је Вучић кад је објављивао резултате, три супарничке листе, прогласио испод цензуса, што ће касније РИК потврдити, мада су те листе имале цензус, па испада да им је Вучић, наложио да „изброје“ недостатак гласова овим листама, што је РИК послушао, а што је потом изазвало протесте, и до накнадног пребројавања и нових избора на 15 изборних места.

Али се не зна и зашто, поготову ако су избори били чисти „као суза“!

Немачка штампа се питала још и то: Како је РИК успео за кратко време да преброји 98% гласова, а за она преостала 2 %, требало јој је више дана?! И тако, завршило се како је могло да се предпостави, а сад настаје борба за фотеље, за коју се не може претпоставити како ће се завршити. Јер у Србији, као што се зна, свакојаки су преокрети у политици могући.

На пример, прича се како ће Александар Мартиновић, један, до недавно, најатуритативнији Шешељев агитатор, бити шеф посланичког Клуба СНС, који ће тако имати прилике да се, сваки час, суочи са некадашњим обожаваним шефом, који ће сада бити шеф посланичког Клуба Радикала!

Или, тврди се да ће председник Скупштине бити Горан Кнежевић, ранији шеф ДС за Војводину, који, као такав, одлично познаје демократе, па ће моћи да их зауздава у Скупштини! Али, познају и они њега, и из таквог блиског познанства, наравно, може свашта да се изроди. И изродиће се.

Да поменемо још и блиско СДС познанство Сандре Рашковић-Илић и Ненада Поповића, који се одједном нашао у коалицији са СНС, која има само у наслову придев – српска, док је Поповићева новоформирана Српска народна партија, обећавала да ће бити и на делу – српска и народна!

Све у свему, може се са сигурношћу очекивати, да ће бити бучно и весело у новом сазиву Скупштине, која је до сада имала посланике ћутологе и гласаче по налогу шефова странака, који су их у скупштинске клупе углавили, за своје потребе. Сад ће Скупштина бити расцепкана, имаће и тзв, опозицију, коју чине они који су ранијих година били на власти, па се може рећи, да су само зато против СНС-а, јер су уграбили њихову политику и њихова проевропска опредељења и настојања, која сада увеличавају.

Наравно, та „шароликост“ у редовима Скупштине, што ће се одразити и на њен рад, пренеће се и ван ње, коју је Вучић још пре избора најавио, чак и у случају да буду победници и да као такви могу формирати сами владу, он то неће учинити.

Касније је рекао да ће влада имати „нову и свежу крв“, да ће је чинити и експерти, мада је Светска банка, повредила јединог правог експерта у овој влади, Душана Вујовића, именујући Мирољуба Лабуса за његовог супервизора, њему који је као дугогодишњи сарадник Светске банке постао прави финансијски експерт, да би на крају био њен представник у Украјини, одакле је, по истеку мандата, експортован у Вучићеву владу.

И како сад Светска банка, по својој вољи и моћи, њему намеће као супервизора, Лабуса, човека који је био потпредседник овдашњих влада, што СЦГ, што у Србији, кога су, са разних страна оптуживали да је олако и безобзирно задуживао државу, па чак и да је био подложан корупцији.

Зар је то наметање надминистра могуће једној независној и сувереној земљи, са демократски изабраном владом на челу, чак и кад је она у техничком мандату и пред изборе? Зар Светска банка није могла да причека, кад је толико већ чекала, већ јој сада исказује неповерење, захтевајући дубинско и широко испитивање, како су се и на које начине разастирали инострани кредити.

Истина, узели су за супервизора домаћег експерта, редовног професора правног факултета, признатог економског стручњака, чак и сарадника Светске банке и Европске банке за обнову и развој, али с којим правом он може да зађе у финансијске операције Министарства финансија, кад је оно у ишчекивању резулатата избора и формирања нове владе и добијања новог шефа..

Вучић ништа о томе не говори, а ко зна, можда је у све ово он и умешан. Јер, ово што је учинила Светска банка, пред изборе, једној техничкој влади, напримеран је гест, који говори о њеном неповерењу према једној влади, у ма које доба.

Према оном што се зна овде, званична Немачка је наклоњена Вучићу, док њена штампа настоји да буде објективна.

Па тако, пишу да је пред Србијом нови талас мера штедње коју је захтевао ММФ на недавном састанку у Вашинтону, тј, да се смање субвенције јавним предузећима и поједностави државна администрација, у противном прети јој опасност повећања јавног дуга и грчки сценарио (мада је Вучић данас објавио; „Никад боље стање државне касе!“ Благо Србији!).

Из Вашингтона се огласио једино Вујовић, изјавом како је „потребно више приватних школа“, што произлази из захтева ММФ-а у погледу смањења субвенција државним установама, а то значи да ћемо уместо државних имати приватне школе, о чему је Вучић и раније говорио, тј, да се „пред Србијом налазе два проблема, која се не могу решити без помоћи Немачке, а то су: како да се реши тржиште рада и тржиште образовања“(!)

Тек, речени талас штедње „предпоставља нових 50 хиљада незапослених. Што је веома ризично“ за ону стабиланост коју Вучић непрестано рекламира, а коју је немачка штампа назвала – парализом!

У овој општој послеизборној клацкалици, коју као победник, љуља сам Вучић, највећи страх за себе има Дачић, поготову, како је рекао, он „не уме да буде опозиција“. што је и доказао, почев од 2006. када је уз помоћ Коштунице, успео да врати СПС у политички живот, шетајући се без икаквих скрупула, према коалиционим партнерима, из једне у другу владу, стижући чак и до ОЕБС-а!.

Додуше и у СНС и у СПС има функционера који отворено заговарају да више не буду у коалицији, али питање је да ли ће и ти заговорници, у општем мешању карата, остати функционери, па се и они морају бојати за себе.

Почеле су приче да ће Дачић бити председник Скупштине, што би значило да би Вучић жртвовао Кнежевића, што је једном већ учинио, и то баш у корист СПС-а, а што би за Дачића била прилична надокнада за изгубљену дипломатију, јер се и са Скупштинским педигреом може путовати светом и изигравати политичар од ранга.

Данас је процурела вест да ће Дачић бити нови министар војске, место тек постављеног Ђорђевића, после смењеног Гашића, за ког се каже да ће бити директор контролисања неба!

Има их који тврде да је превртљиви Дачић фаворит н Запада и Русије, у шта ми не верујемо, јер тешко је поверовати да је Русија толико наивна да не може да прозре тог позамашног патуљка, који живи за власт и од власти. спреман чак и да обећа да ће вратити – „Титово време“.

Међутим, требало би добро проучити могуће последице онога што је рекао шеф руске делегације на изборима, иначе члан руске Изборне комисије, Василиј Михачов, како „Русија треба да има посебан приступ Србији, јер је циљ Америке да је одвоји од Русије и увуче у поље војног, политичког и економског утицаја ЕУ“.

Ово утолико пре, што је Вучић са својом победом на изборима, добио снажну подршку гласачког тела (преко 1.800.000 гласова!) за своју прозападну оријентацију, па је посве природно да је он ономад изјавио: „Нигде у Европи нема толико доминантне партије као што је СНС у Србији. Тамо не воле доминације ни партија, ни једног човека!“

Шта то значи?

Свакако не оно што је Медведов изрекао у честитки Вучићу, како су „грађани Србије изразили подршку Вучићевом курсу, у оквиру којег посебно место заузима јачање стратешког партнерства са Руском Федерацијом“!

Нажалост, то је заваравање, од кога пате многи и у Србији, опијајући се речима, а не реалношћу.

Треба се сетити шта је амерички министар иностраних дела, Кери, написао Вучићу у својој честитки: „Свака част, Вучићу! Честитамо изборну победу и унапред се радујемо могућностима да подржимо замајац Ваше владе. Ваше лидерство ће и у будуће бити од суштинског значаја за унапређење владавине права, развоја економије и односа са суседима…“

У сваком случају, пред нама је Вучићева будућност, у коју ће ући и рушење зграда у Савамали, чије је рушитеље, у фантомкама, са палицама и багерима, назвао „комплетним идиотима“, мада су комплетнији идиоти они који су им дали тај рушилачки налог, али се ни једни, ни други неће открити, све ће то Вучићева величајна победа наткрилити; баш, као и његово обећање да ће полицији исплатити једнократну новогодишњу помоћ.

Њему обећања служе као некадашња „курбла“… али сад се мотори пале струјом из акумулатора…

Слободан Турлаков

П.С.

Вучић је данас обавестио народ: „Не враћамо се у деведесете!“

А боље би било да је рекао, не враћамо се више у двехиљадите, које су уништитле и докрајчиле Србију, што је вековна жеља његових пријатеља и спонзора са Запада.