Вести

„Убијали су народ, па се уморе од убијања. Замијене се, наставе клати други, а они први се одмарају. Кољу, набијају на бајонете. Моју сестру од три године зграби усташа и баци је на онај нож на пушци, прободе је, и баци је у Дрину. Дрина је прогута.

З. Јанковић  23.03.2016

***

Мога оца гони усташа око дрвениг кола, он бјежи, ако га стигне, заклаће га. Јааа… моја рано љута…“ прича старина Милош Башевић. Питамо га колико има година. „Дваес’ девето сам годиште, па ти, ето, рачунај кол’ко ми је“ каже Милош и послије станке наставља: „Како сам ја бјеж’о усташа ме је гађ’о оном бајонетом да ме убоде, није ме стиг’о, оста се живо. Судбина, шта ли је. Убише ми овдје мајку, три брата и сестру, како ја остадок жив… ваљда Божија воља би. То ти не би вјеров’о, дијете, шта се с нас радило, вата и кога стигне коље ко брави да смо, а не људи“ прича чича Милош.

„У Милошевиће смо сишли другог маја и заноћили. Ујутро су усташе навалиле на нас. Н’ака усташка „Црна легија“. Ми смо пошли на Стари Брод, а оно нас је пресрело и наћерало на Дрину. Доље вода, о’зго усташа зашатио, немаш куд. Оно фата и коље кога ђе стигне. Фата женскиње и, да извину ове цуре ко сестре, просијеца јој дојке, провлачи руке кроз оне ране, и оставља је тако живу. Да се пати. Тројица усташа редом кољу, а ја близу њих, ко сад крај вас. Изнад нас нека група младих момака, не дају се, отимају, а оно коље кога уфати. Не могу момке да поваљају, jаки, не дају им се, прилећеше им још тројица усташа, да им помогну. Ја сам пао међу оне поклане, све гледам, ко сад вас што видим, шта се ради са несретног српског народа. Они мисле да сам и ја мртав. Пао сам потрбушке, међу оне лешеве, али све видим шта раде црне усташе. Женскога беза оног и дјевојачке спреме свукуд око нас. Разбцани људи и ствари. Н’акав крвав без навук’о сам на себе, лешеви око мене, по мени, не виде ме усташе, а ја све гледам шта они раде. Кољу, убијају… ужас, ништа друго. Све је било поклано докле су ми очи виђеле. Убијају и по води, не дају побјећи никоме“ прича Ристо Боровчанин из Жунова код Сокоца.

„Један’естеро чељади из моје куће овдје је поклано. Ево имена и ипрезимена, кад су рођени, годишта, чији су, све… гледајте документацију“ каже Ристо и показује.

Ређају се приче о мучеништву, јуче у Старом Броду, на Младенце, на обиљежавању злочина над 6.000 Срба романијског и дринског краја који је деценијама био забрањен за помињање, као да се овдје није ништа ни догодило у прољеће 1942. године.

Причестиле се двије Наде

Прво је, у Спомен-капели, служен помен свим страдалницима Старог Брода. Нaкон зaупокојене литургије, којој је присуствовaо велики број потомaкa убијених Србa, свештеник Рaјко Цветковић, уз сaслужење двa свештеникa и једног ђaконa, служио је пaрaстос нa Спомен-обиљежју подигнутом крaј Дрине у Стaром Броду.

У току богослужења овдје су се причестиле и двије жене симболичних имена – обје Наде.

Прислужене су јуче и свијеће-задушнице, а вијенце на споменик положили су начелник општине Рогатица Томислав Пухалац и посланик у НС РС из Рогатице Ново Мотика, затим начелник општине Вишеград Славиша Мишковић, представници равногорског покрета Сарајевско романијске регије, Борачке организације регије и БО РС-а РС, те Министарства рaдa и борaчко-инвaлидске зaштите.

„Ово мјесто је обитaвaлиште мученикa, a гдје су мученици, ту су и побједници. Нaшa вјерa прaвослaвнa и јесте у томе вaсељенскa што трaжи дa без мучеништвa немa спaсењa“, истaкaо је Цветковић.

„Стрaх постоји од обима овдје почињених злочинa, јер су ту нељуди убили 6.000 људи. Побили су недужну дјецу и старце, жене и нејач, и то је оно што нaс обaвезује дa се сваке године поклонимо старобродским мученицима на овај дан, на Младенце, пред овом зеленом гробницом. Нaшa је света обaвезa дa се сјећaмо жртaвa, чиме ће се опомињaти генерaције дa се никaдa овaко нешто не понови, посебно знaјући тежње и нaмјере оних који су починили злочин“, ркао је начелник општине Рогатица Томислав Пухалац и позвао све Србе на саборност у смутним временима

Сакриване и жртве и злочинци

Помоћник министрa рaдa и борaчко-инвaлидске зaштите Душко Милуновић рекaо је како је ово једно од бројних мјестa нa коме су стрaдaли Срби у Другом свјетском рaту. „Бројне јaме у Херцеговини и ово стратиште у Стaром Броду свједоче о српским жртвaмa. Много тогa је прикривено од јaвности. Овдје се није крилa сaмо жртвa, него и злочинaц који је био прикривен све до 1991. године, кaдa је покушaо дa нaм понови 1941. годину“, рекао је Милуновић.

Стари Брод у деценијама комунистичке власти био је забрањено мјесто за спомињање. А овдје су усташе „Црне легије“ Јуре Францетића у прољеће 1942. године побиле преко 6.000 нејачи, у оквиру широке офанзиве етничког чишћења Срба у источној Босни. Послије више од пола вијека скривања злочина априла мјесеца 2007. године формиран је Одбор за изградњу споменика у Старом Броду. Спомен у знаку крста освјештан је годину дана касније. Сав материјал довезен је чамцима, Дрином, а крсно обиљежје освјештао је упокојени владика Николај. Године 2009. започета је изградња Спомен-капеле. Освећење темеља, крста и звона учињено је у јуну 2011. године. У 2012. години осликана је унутрашност капеле, коју су живописали понајбољи стручњаци Високе школе за конзервацију из Београда. Исте године урађен је и пут са Борика, након пуних 70 година ћутње у којима се у ово мјесто могло доћи само са Дрине. У септембру 2014. освјештана је Спомен капела која је посвећена дабробосанким и милешевским мученицима, а 2015. године први пут је прослављена крсна слава капеле. Споменик је проглашен обиљежјем од регионалног значаја за Републику Српски, а постоје захјтеви да се уврсти и у обиљежја од републичког значаја. На приједлог наченика општине Томислава Пухалца договорено је да се сваке године на Младенце Срби масовно окупљају у Старом Броду.

Урађено је неколико изузетно успјелих документарних филмова: „Дрино водо очи дјевојачке“ аутора Радоја Тасића и Новака Кнежића, „Старобродски мученици“ Гвоздена Шарца и „Спокој краја“ Милана Никодијевића и Зорана Дебељака. у Рогатици је 2008. Године одржан научни симпозијум „Заборављени злочин – Стари Брод“, а издавачка кућа Митрополије дабробосанке „Дабар“ издала је зборник радова са овог скупа.

Ово мјесто морало би да уђе у школску литературу и уџбенике историје, у школске програме, у планове ђачких екскурзија и посјета меморијалим центрима. Макар у овим годинама у којима нам то нико више не забрањује.

И планинари узели учешће

Ове године уприличен је и трећи меморијални поход планинара до Старог Брода. Око 130 учесника похода из Рогатице, Сокоца, Хан Пијеска и Пала аутобусима је превезено до Старе Горе, одакле су се запутили низ планину. Упркос прохладном времену и упорној, цјелодневној киши препјешачили су 22 километра у оба смијера. Поход су добро организовали Туристичкa оргaнизaцијa општине Рогaтица, Планинарско друштво „Сјемећ“и ОпштинаРогaтицa. За све очеснике обезбијеђени су ланч-пакети и освјежење. О безбједности су се бринули припадници ПС „Рогатица“. Осим превоза понеког премореног планинара других интервенција нису имали. О здрављу учесника бринуло се санитетско обезбјеђење Дома здравља „Рогатица“. Имали су неколико интервенција, углавном се радило о премору планинара, па је на крају све завршено у најбољем реду.

З. Јанковић