Вести

Слава у разрушеном Девичу: Децембар 2004. Београд

После препоруке Синода СПЦ да Епархија рашко-призренска повуче тужбу против четиру земље чланице НАТО. И поред спремности Српске православне цркве и мене лично за унапређење сарадње са међународном заједницом у циљу спречавања нових насиља на Косову и Метохији, ипак остајем при тужби,

Јелена Тасић 12.01.2005, ДАНАС.РС

***

очекујући да ће Суд у Стразбуру бити беспристрасан и да ће своју одлуку базирати на основу чињеница изнетих у самој тужби – одговорио је јуче епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) на предлог Светог архијерејског синода СПЦ да, како је у недељу увече саопштила Информативна служба СПЦ, „повуче тужбу коју је Епархија рашко-призренска поднела против Немачке, Француске, Италије и Велике Британије пред Међународним судом у Стразбуру ради правне оштете и праведне надокнаде штете, коју су албански екстремисти и теористи нанели православним храмовима од 1999. до данас“.

На коме је последња реч

– Епископ није чиновник ни Светог синода, нити Светог архијерејског сабора. Синод може да да препоруку, а не наредбу коју епископ мора да изврши. Овде се не ради о канонском питању. Синод може да има своје мишљење и ставове, али ја као надлежни епископ имам своје разлоге на основу којих доносим одлуке – одговор је владике Артемија на питање на коме је, према Уставу СПЦ, последња одлука у питањима у којима се ставови Синода и надлежног архијереја не поклапају. У Синоду СПЦ Данасу је речено да ће се и ово питање разјаснити на првој наредној синодској седници, јер „досад није било случајева да се јавно разликују ставови Синода и надлежног епрхијског архијереја“.

У саопштењу које је владика Артемије јуче доставио медијима напомиње се да је „саопштење Информативне службе СПЦ изазвало доста недоумица“, а и сам владика отворио је питања „зашто је излажење у јаност са ставом Светог синода, донетим 13 дана раније, 28. децембра 2004. толико каснило, зашто је саопштње пуштено баш сад и по чијем налогу“.

– Необично је да се саопштења Светог синода пуштају недељом, када Синод не заседа, и то у вечерњим сатима. Свети синод је, на седници 28. децембра 2004, „предложио“ као своје мишљење, а не „наложио“ као своју одлуку да се тужба „обустави“, а не „повуче“. У саопштењу за јавност, међутим, које је објављено 9. јануара 2005, израз „да обустави тужбу“ промењен је у „да повуче тузбу“. По чијем налогу и зашто – пита владика Артемије.

Према владикиним речима, у саопштењу Информативне службе СПЦ не наводи се „ни један разлог у корист става Светог синода о „повлачењу“ тужбе, као што су и „очекивања Светог синода од међународне заједнице, такође изнета у том саопштењу, заснована ни на чему“.

„Плодови петогодишњег присуства међународне заједнице на Косову и Метохији, не пружају основ нади за испуњење тих очекивања. Свети синод у овом саопштењу поткрепљује оправданост и основаност наше тужбе, јер сам каже да тужене државе „ни издалека нису испуниле преузете обавезе, него су претрпеле неуспех у заштити људи, њихове имовине, светиња и елементарних људских права на Косову и Метохији. Тужба је дошла, како је и Свети синод правилно разумео, „као оправдан протест против свега што се последњих пет година дешавало и још увек се дешава са СПЦ, српским народом и њиховом имовином и културном баштином на Косову и Метохији“ ,наглашава се у саопштењу владике Артемија, који је о свом ставу упознао и Синод СПЦ.

Епархија рашко-призренска саопштила је почетком децембра да је поднела тужбу Европском суду за људсака права у Стразбуру против Немачке, Француске, Италије и Велике Британије, зато што у оквиру својих зона одговорности на Косову и Метохији нису заштитиле и спречиле уништавање православних светиња. Такође је најављено да се „тражи начин да се судски процес покрене против САД, које нису у надлежности Суда у Стразбуру“, а у чијој је зони одговрнити струшен велики број цркава и манастира. Владика Артемије је тада, између осталог, изјавио да је одлука о подизању тужбе донета уз подршку Светог синода СПЦ, позивајући се на конкретну синодску одлуку, број 1404/зап.1009 од 9. јула 2004. године.

У Синоду СПЦ јуче нико није желео да званично коментарише реаговање владике Артемија, као ни то чија је реч последња у случају када се ставови Синода и надлежног архијереја о појединим питањима не поклапају. У врху СПЦ Данасу је незванично речено да треба сачекати наредну седницу Синода, заказану за понедељак, 17. јануар, када ће бити разјашњена сва питања око тужбе Епархије рашко-призренске против четири европске земље чланице НАТО. У Синоду јуче нису имали објашњење ни зашто се синодско саопштење појавило са више од 10 дана закашњења и то увече, трећег дана Божића, када Српска патријаршија не ради због недеље и празника.

– То је ствар службеника Патријаршије – речено је Данасу у врху СПЦ.

У врху СПЦ незванично кажу да се „сагласност Синода односила на могућност разматрања покретања тужбе, али не и њено подизање“, као и да црквена влада, како се тврди, наводно није видела кончани текст тужбе. Поједини српски архијереји, напомиње се у црквеним круговима, страхују и од могућих последица које би имало подизање тужбе против земаља чији војници чувају српски народ и светиње на Косову и Метохији“.

Тужбом Епархије рашко-призренске крајем децембра прошле године у два наврата бавио се и Одбор за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора СПЦ, чији су чланови присуствивали и седници Синода 28. децембра када је речено да ће се тужба обуставити, сазнаје Данас у добро обавештеним црквеним круговима. После те синодске седнице, делегација СПЦ у којој су били представници црквене владе и Одбора за Косову и Метохији разговарала је са председником и премијером Србије, Борисом Тадићем и Војиславом Коштуницом, мада нема званичне потврде да је на овим суретима једна од тема била и тужба Епархије рашко-призренске против четири европске земље, чланице НАТО.

Поједине тужене државе, како Данас незванично сазнаје, покушале су да преко својих амбасадора у СЦГ , ову деликатну ситуацију разреше са патријархом српским Павлом. У дипломатским круговима незванично се прича да су Италија и још неке земље одлучиле да проблем реше укључивањем црквене дипломатије, преко Римокатоличке цркве.

Поводом тужбе у појединим београдским медијима крајем децембра колумном се огласио Џозеф Грибоски, подписан као лобиста при Конгресу САД, који је тужбу оценио као „велику грешку архиепископа Артемија“. Грибоски који је током прошлог лета обишао уништене православне светиње на Косову и Метохији сматра да би тужба мога да „створи сукоб са свим пријатељима и утицајним међународним круговима с којима је архиепископ Артемије дуго радио и настојао да оствари сарадњу“, као и да се тиме „патња народа неће олакшати, него заправо, само увећати.

Јелена Тасић

12.01.2015; DANAS