logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Свет, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    22.031 пута прочитано    Датум: 28.10.2015    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Istina o obnovi

Нова књига о обнови цркава путем Меморандума – „Неодржива обнова“. Сви актери овог поразног процеса обнове, са српске стране, морају бити искључени из свих будућих процеса обнове.

Прес одељење Епархије рашко-призренске; 28 јул. 2008

+++

У издању Епархије рашко-призренске и Министарства за Косово и Метохију Владе РС недавно је објављена књига „Неодржива обнова“, о томе како се, већ пуне три године, спроводи Меморандум за обнову српских светиња на Косову и Метохији.

Књига на стотинак страна садржи два Извештаја о резултатима обнове (уз компарацију са званичним Извештајем КСО) – мр арх Гордане Марковић и проф др Милана Глишића са Архитектонског факултета у Београду, Саопштења за јавност издата непосредно након потписивања Меморандума 2005, текст обраћања Епископа Артемија амбасадорима СБ УН априла 2007, као и предговор проф др Слободана Самарџића (тада актуелног Министра за КиМ).

Комплетан садржај наведене књиге можете преузети овде (величина документа је 3,5МБ). Књига је богато илустрована фотографијама, које упечатљиво сведоче о фијаску оваквог процеса обнове и пропасти Меморандума, потврђујући да је читав процес обнове праћен званичним Извештајима, који су нетачно и необјективно извештавали о урађеном, како би се у јавности створила лажна слика о успешности обнове. Творци ових Извештаја били су управо Комисија за спровођење обнове и, нажалост, манастир Високи Дечани, односно помоћни Епископ Теодосије Шибалић.

Ова лажна слика о успешној обнови, с једне стране, била је у функцији стварања и промовисања независног Косова, док је с друге стране, поразна реалност неуспешне обнове била у функцији затирања српског наслеђа и његовог преотимања од стране шиптарског елемента, као и даљег понижавања српског народа. Трагично и болно је сазнање да су актери овога процеса обнове били управо представници српског народа и, нажалост, великодостојници српске Цркве.

Потребно је меморандумски процес обнове српских светиња осветлити и са неких аспеката о којима је до сада мало, или нимало, било речи.

Епархија рашко-призренска чврсто стоји на становишту да је пре започињања процеса обнове порушених српских цркава и манастира било неопходно извршити процену штете. То је природан и логичан след догађаја – најпре проценити колико износи штета која је нанета рушењем и затирањем српске баштине, а тек затим приступити осталим корацима.

Епархија је у том циљу и започела процес процене штете још 2004. године, након погрома 17. марта, а добијени подаци нарусавање-светог-места.ЈПГтребало је да буду коришћени, између осталог, и за судски процес који је Епархија, пред Међународним судом за људска права у Стразбуру, покренула против четири европске државе (Велике Британије, Француске, Немачке, Италије), због њихове одговорности за порушених 150 цркава.

Ова тужба Епархије рашко-призренске, која је била једна од највећих препрека реализацији идеје независног Косова, повучена је, нажалост, само неколико месеци након подношења, великим настојањем и ангажовањем, најпре, манастира Дечани (при чему је тај ангажман био у тесној координацији са одређеним круговима из САД), а затим и неописивим притиском и инсистирањем од стране неколицине Архијереја (пре свега Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија Јевтића), опет по упутствима која су, преко међународних представника, долазила са Запада.

Одмах након издејствованог, присилног, повлачења тужбе (јануар 2005), која је имала за циљ остваривање својих права и санкционисање одговорних за почињене злочине над Србима и српском баштином, исти, већ поменути, актери приступили су реализацији новог процеса (и овога пута по упутствима и диктату који је долазио са Запада, из Америке и земаља Европске Уније) – примени Меморандума за обнову порушених цркава (март 2005).

Копирајт новинар.де

Једна од најтежих, по српске интересе, последица примене Меморандума јесте управо санација порушеног без претходно извршене процене штете. На овај начин, након повлачења тужбе, поменути актери покренули су процес „обнове“, којим ће бити уклоњени трагови злочина, без постављања питања одговорности злочинаца (Шиптара и неколицине западних земаља) за учињено, чиме су починиоци и одговорни за учињене злочине суштински аболирани, а истовремено су, добро смишљеном и организованом пропагандом, исти актери говорили само о непостојећим успесима „обнове“, доводећи тако јавност у заблуду да се на том плану добро напредује, замећући, притом, чињенице које сведоче о правом карактеру обнове и постигнутим резултатима на терену!

И уместо да покрену питање одговорности за почињене злочине, ови актери покренули су „обнову“ путем Меморандума, која је додатно довела до прекривања стања у коме су светиње биле након страдања, онемогућавајући, на тај начин, исправну и прецизну процену начињене штете, стварајући, притом, амнезију код генерација српског народа, и утисак као да се није ништа десило, те да ће се са „комшијама Албанцима“ и убудуће живети „лепо као пре“, подржавајући на тај начин тенденцију да се злочинцима омогући да се слободно и неометано крећу, и вероватно, касније наставе посао који су већ започели.

Ни од стране институција државе Србије, међутим, у протеклом вишегодишњем периоду, није дошло до иницијативе да се покрене процес процене штете. То би, управо, био један од видљивих показатеља да држава Србија српско наслеђе на Косову и Метохији сматра својим, да брине о њему са пажњом доброг домаћина, те да ће учинити све да га заштити од даљег уништавања и омогући његово васпостављање у стање, да би опет могло служити интересима и потребама будућих генерација српског народа.

Епархија рашко-призренска и на овај начин упућује апел новоформираним властима Србије, да се прикључе иницијативи Епархије и суштински помогну процес процене штете који је Епархија поново започела.

Један од најспорнијих елемената меморандумске „обнове“, у извођачком смислу, јесте статичка стабилност објеката који су обнављани. Поред свих осталих извођачких пропуста који су чињени у процесу „обнове“, ови пропусти могу имати најозбиљније, чак и трагичне последице. И то је присутно на не малом броју објеката. Навешћемо овде само неколико примера, ослањајући се управо на наводе из књиге „Неодржива обнова“.

Тако за цркву светог Ђорђа у Призрену (која је, иначе, понос Комисије за спровођење обнове) у књизи дословно пише: „Конструкција крова је изведена ван сваке конструктивне логике, и ослања се само на, пожаром оштећене, фасадне зидове, што угрожава стабилност објекта“, као и „Зашто је за више тона повећана пројектована количина челика и сиге у крову?“, да би уследио закључак „оптерећење крова је око 600 тона, део се преноси на обимне зидове који су били изложени високим температурама, чија носивост није испитивана“.

Ко ће смети, имајући наведене податке на уму, да уђе у ову цркву као корисник? И ко ће сносити одговорност за евентуално поновно рушење цркве, зато што је на оштећену и ослабелу конструкцију обновом нането оптерећење, овога пута много веће него што је било пре рушења, и веће него што је пројекат предвидео? Да ли ће одговорни бити само (нестручни и злонамерни) шиптарски извођачи, или и они српски представници, који су им допустили да се на овако груб начин поигравају са нашим наслеђем?

Скоро истоветна ситуација је и у манастиру Девичу, где се „реконструкција Централног конака врши без икакве конструктивне, технолошке и рестаураторске логике. На неојачаним зидовима сутерена и приземља гради се још један спрат, а и то се ради без икаквих сеизмичких укрућења“. Приложене фотографије у књизи, уз изнете анализе, најбоље сведоче неодрживост и политички карактер спровођене „обнове“.

Црква светог Илије са Парохијским домом, Салом за народ и гробљем представља „еклатантан пример како не треба радити заштиту и реконструкцију… та реконструкција је урађена тако лоше, да потпуно компромитује грађевинску струку“.

На крају наводимо и пример „обнове“ епископског двора у Призрену, где „конструктивни елементи армирано бетонске таванице уопште нису санирани после пожара, који је, услед велике количине угља у сутерену, трајао петнаестак дана“; ови конструктивни елементи „више личе на изгорелу дрвену грађу него на бетон који је био изложен пожару“. Не учвршћујући ове „конструктивне елементе“, чија је носивост рапидно ослабљена (те због тога потребују замену новим конструкцијама), шиптарски извођач је на њима извео санацију, стварајући тако илузију обнове. О безбедности оних који би требало да станују у том објекту, и о одговорности српских чинилаца, који су са одушевљењем поздравили „обнову“ епископског двора (богато, свакако, наградивши овај „рад“ Шиптара), треба ли ишта и говорити?

На овај начин створена је гротескна ситуација – Шиптари су порушили и запалили српске светиње; за злочине које су Шиптари починили, нису кажњени ни организатори, ни извршиоци, ни помагачи; неколицина „моћника у крилу СПЦ“ спречавају покретање судског процеса против одговорних за злочине и њихово адекватно санкционисање; Шиптари обнављају порушене светиње (врло је могуће да међу њима има и оних који су их рушили), те новац одвојен за обнову онога што су порушили иде њима; радови су (због нестручности или због намера) веома лоше изведени, са могућношћу и трагичног развоја, те ће, у не тако далекој будућности, бити потребно ново улагање за поновну обнову; Шиптарима се овако организованим процесом „обнове“ отвара могућност да стичу искуство и референце за обнову српске православне баштине (што до сада нису имали), те да окончају процес преузимања надлежности над бригом о православној баштини и у потпуности истисну институције државе Србије и СПЦ; такође им се отвара могућност да, с обзиром да су дали новац за подизање/обнову, и рад и знање, још безобзирније својатају српско духовно наслеђе, називајући га „албанским“ а не српским;…….

Уза све то, одређени кругови у СПЦ (они исти који форсирају и спровођење Меморандума, без обзира на све штете које због тога трпи српски народ) настоје да се приступи освећењу „обновљених“ објеката и чак, да се изврши пријем епископског двора у Призрену, и поред небивалог гажења Уставних принципа и вековних прописа канона Православне Цркве, као и поред свих пропуста и недостатака грађевинске природе и неприхватљивих ризика стратешке природе, које носи овај чин.

Епархија рашко-призренска чврсто стоји на становишту да је модел обнове српских светиња према Меморандуму – неприхватљив, да се због његове погубности и штете коју је до сада нанео – мора одмах зауставити (а представник СПЦ у Комисији за обнову, помоћни Епископ Теодосије Шибалић, као и представник министарства културе, г-ђа Вера Лончарски, одмах разрешити дужности и повући из Комисије), да треба установити и усвојити модел одрживе и успешне обнове, који већ примењује Епархија (на принципима који ће омогућити истинску бригу, очување и обнову српске културне баштине на Косову и Метохији), те да данашњи актери, подржаваоци и промотери „обнове“ према Меморандуму (због одговорности коју носе за фаворизовање оваквог начина обнове, и заташкавања неприхватљивих пропуста и ризика) морају бити разрешени учешћа у обнови, и искључени из свих будућих процеса обнове српских светиња на Косову и Метохији.

 

Прес одељење Епархије рашко-призренске;

28 јул. 2008

 

Подебљања, формат и илустрације -новинар.де (Све илустрације су из књиге “Неодржива обнова” )

 

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 5 months ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 5 months ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 5 months ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Броза Тита
Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Posted 5 months ago

Да је југословенска повесница за време и након Другог светског рата плански, систематски и изнад свега крајње успешно кривотворена у корист физичких ратних победника који су „ослободили“ и Београд и…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Клетва шест: Површност царује, ум куња
Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Posted 7 months ago

Можда се жалопојка о Оче наш и Правди у данас може схватити као застарелост и можда се баш зато данас и третира као “било некад сад се и не приповеда”,…

Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Писмо Маргетића премијеру Хрватске
Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Posted 8 months ago

Поштовани господине Пленковић, иако због нарушеног здравственог стања, након пуна тридесет и три дана штрајка глађу, лежим непокретан у стану, знам да је у најмању руку пристојно одговорити како на…

Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. септембра у Београду
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Posted 8 months ago

Удружење особа са инвалидитетом „Феникс“, Удружење особа са инвалидитетом „Тавор“ и Удружење грађана особа са инвалидитетом „Нови хоризонт“ организује Параду храбрости, снаге и достојанства 29. септембра од 12.30 до 16…

Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Мед, жуч и остала голотиња
Мед, жуч и остала голотиња
Posted 8 months ago

Јутрос разговарам са Чичом, дугогодишњим пријатељем - кога, деценију прогоне, највише због добра које је многима чинио. Ухлебио је један мањи град са платама изнад и оног набилдованог просека за…

Мед, жуч и остала голотиња
Клетва пет.Слобода и Правда…
Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Posted 8 months ago

“Некада је Србин дан започињао са Оче Наш...” Некада је химна Срба била Боже Правде... Зашто? Зато што смо Бога Оца нашега молили за Правду... можда чак... и једино за…

Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Клетва четири: Муљ…
Клетва – четврти део. Муљ!
Posted 9 months ago

Одговарајући на питања која неумитно намеће данашњица можда је најдостојанственије одговорити на питање: чему су нас учили... или можда: чему су нас научили... или можда на пресудно питање: чему нас…

Клетва – четврти део. Муљ!
PreviousNext

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo