Вести

Позивање Српске православне цркве на Анекс 5 Ахтисаријевог плана у заштити хришћанског наслеђа у јужној покрајини изазвао је опречне коментаре у јавности јер Србија никад није прихватила овај документ који подразумева признање самопроглашене независности Косова. Једни сматрају да СПЦ потеже погрешну аргументацију, а други кажу да је примена Анекса 5 једини начин да се спаси црквена имовина у случају пријема Косова у Унеско.

18.09.2915, ПОЛИТИКА.РС

***

Управо у писму генералној директорки Унеска Ирини Боковој, које је потписао патријарх Иринеј, синод СПЦ је позвао на давање „снажних писмених међународних гаранција, уз рехабилитацију садржаја Ахтисаријевог Анекса 5” који прописује институционалну заштитухришћанског наслеђа на Косову.

План специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија који предвиђа независност Косова под надзором међународне заједнице уз широку аутономију за српске општине, Савет безбедности је одбацио услед руског вета. Одбила га је и Скупштина Србије Резолуцијом о Косову 2007. Вук Драшковић, тадашњи шеф српске дипломатије, назвао га је „динамитом”, упутивши Ахтисарија да се позабави проблемом Оландских острва која припадају Финској а насељена су махом Швеђанима.

Ипак, управо на овај план Приштина се позвала при проглашењу независности 2008, употребивши га као оквир за устав Косова и законе којима се, између осталог, регулише очување културне баштине.

Будући да је Ахтисаријев документ тако постао својеврсна повеља косовске независности, Слободан Самарџић, председник Државотворног покрета Србије и министар за КиМ од 2007. до 2008. залагање СПЦ назива „екстремно недопустивим”.

– СПЦ је могла да се позове на друга документа која штите цивилизацијско наслеђе попут Повеље УН и аката те организације о културном наслеђу – сматра Самарџић.

Ипак, Милован Дрецун, шеф скупштинског одбора за КиМ, призивање Анекса 5 тумачи као настојање СПЦ да скрене пажњу државама које су признале Косово.

– За те државе, Ахтисаријев план је валидан и претпостављам да СПЦ жели да им поручи: ако сте већ признали независност Косова, онда поштујте и план – сматра Дрецун и најављује да ће се питање имовине СПЦ и верског и културног наслеђа на Косову решавати у бриселском дијалогу.

Ипак, он мисли да држава тад не би требало да се позива на Анекс 5 јер би то било контрапродуктивно. Да се то неће десити, наизглед сведоче изјаве још неких званичника попут Александра Вулина који је марта 2014, док је био министар без портфеља задужен за КиМ, изјавио: „Ахтисаријев план је неприхватљив, јер се њиме спроводе косовски закони а Срби не одлучују ни о чему”.

Али, свим досадашњим бриселским споразумима Србија је управо прихватила косовске законе, сматра Самарџић. У случају примене Анекса 5, додаје он, заштита би се са Србије пренела на косовске институције а „у њих не можемо имати поверења”.

– Албанцима ће неко у Унеску сада моћи да поверује да ће они следити обавезе из Ахтисаријевог плана о очувању културног наслеђа, тим пре што се и СПЦ залаже за његову примену. Држава би требало да каже: нека СПЦ штити своју имовину а ми ћемо наше културно наслеђе јер смо на основу нашег устава и међународних повеља на то обавезни. Али, не очекујем да ће то учинити – истиче Самарџић.

У опцији је и још једна „опасност”, а то је – промена устава Косова, сматра аналитичар Душан Јањић. У том случају, сматра он, нема обавезе да ће Приштина наставити да поштује аутономију СПЦ. Зато је добро што се Црква позива на Ахтисаријев план, како би ојачала притисак на косовске власти и Унеско да се поштује Анекс 5 јер „на Косову има пуно примера непоштовања закона Приштине о аутономији СПЦ”.

– Будући да сам песимиста по питању спречавања пријема Приштине у Унеско, сматрам да је аутономија СПЦ важан механизам за заштиту српског наслеђа, тим пре што се бриселским споразумима практично прихватају одредбе Ахтисаријевог плана – истиче Јањић.

Парафи на бриселским споразумима, према Самарџићевим речима, не могу се протумачити ни као прихватање „нестатусних” одредби Ахтисаријевог плана то јест решења којима се не прецизира статус Косова.

– Ахтисаријев план у уводу подразумева „надгледану независност” као боју којом се боји свака реч тог документа – каже Самарџић.

————————————————————–

Шта пише Свети синод Унеску

У писму Синода СПЦ, наводи се да је Анекс 5 настао под утицајем међународних иницијатива за заштиту хришћанског наслеђа Косова и Метохије али да су после неуспеха примене Ахтисаријевог плана, гаранције предвиђене њиме само делимично испуњене косовским законима. Овај анекс, између осталог, предвиђа гаранције Косова на неповредивост и власништво над имовином СПЦ, приступ косовских власти манастирима и другим црквеним објектима само уз пристанак СПЦ и сву потребну безбедност под патронатом КПС-а.

Анексом је предвиђено и гарантовање слободе кретања свештенству и припадницима СПЦ на Косову, као и успостављање посебних заштићених области за више од 40 објеката.

Д. Буквић

објављено: 18.09.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zasto-se-Irinej-poziva-na-Ahtisarija.sr.html

***
***
***

Писмо патријарха Иринеја Боковој: Пријем Косова у Унеско угрожава хришћанско наслеђе

Уништавање православних светиња, па и оних које су на листи Унеска, одсуство имовинске заштите према објектима Српске православне цркве и скрнављење српских гробаља неки су од разлога због којих Косово не треба да буде примљено у организацију УН за образовање, науку и културу. То се наводи у писму Синода СПЦ Ирини Боковој, генералној секретарки Унеска. Допис с потписом патријарха Иринеја јуче је објављен на сајту СПЦ, а послат је, како пише, на још „више од двеста релевантних адреса у иностранству”.

Изражавајући забринутост поводом захтева владе „самопроглашене државе Косова” за чланство у овој организацији УН, синод СПЦ наводи да би евентуално чланство Приштине имало далекосежне последице за хришћанско културно наслеђе и перспективу заједничког живота Срба, Албанаца и других народа на Космету.

У писму се подсећа да је после завршетка рата на Косову 1999, укупно 107 српских православних објеката на Косову и Метохији уништено или оштећено. Иако су ти напади имали систематски карактер, никад нису подробно истражени, наводи се у писму.

– У масовним нередима косовских Албанаца у марту 2004, уништена су додатна 34 српска православна објекта а озбиљно је оштећена саборна црква Богородице Љевишке у Призрену која је под заштитом Унеска. Манастир Високи Дечани, који је такође на листи културне баштине Унеска, претрпео је четири оружана напада од 1999. године – наводи Синод СПЦ, поредећи ове акте с актуелним насиљем ИСИЛ-а над верским објектима у Ираку и Сирији.

Подсећајући да Ахтисаријев план из 2008. предвиђа институционалну заштиту хришћанског наслеђа на Космету, СПЦ наводи да, иако су водеће међународне политичке личности јавно осудиле насиље над културном баштином, ниједан косовски политички или локални лидер никада није био под истрагом.

Из СПЦ подсећају и да је ОЕБС документовао послератно уништавање најмање 392 српска православна гробља на Космету. У писму се критикују и настојања скупштине Косова да прихвати „крајње проблематичан нацрт закона о културној баштини”, који тражи увођење државне контроле над објектима СПЦ а православну баштину баштину проглашава имовином „републике Косова”.

– Само захваљујући одлучном ангажовању ЕУ и САД нацрт закона је повучен. Такође, млади косовски Албанци редовно уче у школама да су средњовековни српски православни манастири заправо албански – или чак илирски (sic!) – и да су их Срби насилно заузели. Таква ситуација у културном животу Косова не показује ни зрелост ни одговорност за заштиту коју би косовска влада морала номинално да гарантује приликом пријема у Унеско – закључује се у писму.

Д. Б.

објављено: 16.09.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Pismo-patrijarha-Irineja-Bokovoj-Prijem-Kosova-u-Unesko-ugrozava-hriscansko-nasledje.sr.html