logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    505 пута прочитано    Датум: 11.08.2015    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

vodja_propastiТачно, пре 25 година, августа 1990, у ондашњој САМОУПРАВИ, самосталном народном листу, у Новом Саду, стр.10-11, објављен је доњи текст, који понављамо са жељом да га сваки читалац на свој начин и својим искуством, рашчлани и протумачи, како би се сусрео са толиким сличностима и истоветностима данашњег тренутка Србије и Срба, без обзира на нове наслове и друга имена. Верујемо да ће мало ко зажалити за временом које је потрошио. Хвала им!

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 10.08.2015

***

Доживесмо и то чудо: Кoнгрес тзв. уједињења левих снага илити Савеза комуниста Србије и Соц.савеза Србије! Кажемо тзв., јер ко год је иоле паметан и образован, зна да појам уједињења предпоставља бар две посебне скупине које треба спајањем да се уједине, а то се у овом случају није никако могло збити, јер се зна да, барем 99% тзв. Соц. савеза чине сами чланови Савеза комуниста , и да према томе није имао ко са ким да се уједини, те је цела та „ујединитељска“ скаска што и групни секс – са самим собом!

Посебна ставка у тој ујдурми јесте, такође, позната лаж о постојању Соц. савеза као засебне политичке организације, пошто он већ деценијама егзистира само са својим форумима, без икаквог другог чланства и служи само као трансмисија СК у друштвено-политичком систему, који се тиме до апсурда и бљутовости театрализовао, оптерећујући зато државу баснословним и сулудим трошковима, које ни Америка не би поднела.

Ко је наиван или ко има смисла за хумор, још би могао рећи да се овим уједињењем поштеђује народна каса, али врага – Већ је најављен тзв. Демократски форум нове Социјалистичке партије Србије, који, по угледу на Соц. Савез, има да обухвати све пара-партијске инстанце, као што је већ обнародовано, тј. „друштвене организације, савезе, организације жена, удружења грађана, друштвене покрете, еколошке покрете и др.“, дакле све оно што је већ било, а што ће сада тек и само да промени наслов, баш као што је и Савез комуниста само променио име, како то и сам г. др Трифуновић у свом говору тврди, најављујући учешће те „нове“ партије и на будућем Конгресу обнове југословенских комуниста!

Другим речима, још једна обмана, још једна краткотрајна и провидна досетка, како је готово цинично обелоданила гђа Анђелковић у говору на последњем заседању Соц. савеза: „Левица у Србији није попут неких других еуфорично и брзоплето радила на своју штету, чак и по цену пребацивања да не даје власт (из својих руку)“

Не желећи, како она рече, да „распродаје свој идентитет“ левица и сада и овим (новим именом) само се тек јавно и отворено пресвлачи у ново рухо по тренутачној моди скројено, како би мање стрчала својом ортодоксном титовском суштином. Да тај цинизам и дрскост буду већи, постарао се њен колега г. др Трифуновић, који ће ноншалантно додати да су комунисти, у том новом руху, „јасно осудили све нехумане стаљинистичке методе бирократског експериментисања, култ личности, ограничења демократије, грађанских права, духовног стваралаштва и друге промашаје у покрету за које историјску одоворност не сноси чланство СК, већ руковоство и појединци у њему “… и по др Трифуновићу би требало да је тиме решена ствар и на све што се збило ударена је тачка…

Наивно и недорасло, господине биши председниче!

Јер, све оно што је он на један дах побројао и изрецитовао, као добар ђак и послушник (а биће и доушник!) г. Кардеља, све то за овај народ била је грозомарна Голгота, стравична епопеја његовог страдања и пропадања у свм сегментима живљења и опстанка. и за такав дебакл, па и злочин, има да се сноси и историјска и конкретна одговорност. И преко ње се никаквим марифетлуцима не може проћи и прећи. Промена имена само је један груби фалсификат, али и један узалудни и очајнички покушај кривца и грешника да се спасе од заслужене пресуде, која не може једино Савез српских комуниста да заобиђе. Утолико пре што су српски народ и Србија највише уназађени и уништени управо њиховом владавином.

Пређе ли се са тих општих констатација, које морају бити саставни део идентитета и „новог социјализма“ и његове прекрштене партије, и погледа ли се како су се одвијали последњи скупови „ујединитеља“, онда се мора неизоставно закључити да је ово уједињење спасило београдске партијске челнике, г. г. др Смиљковића, др Миновића и Митевића, одн.српско руководство од новог расцепа, од чијег, толико истицаног јединства, није остало ништа. Другим речима, српско руководство данас чини једна једина личност – г. Милошевић. У немоћи да ударе на њега самог, незадовољници су се овог пута јавно обрушавали на његове најближе сараднике, које је он, као апсолутни газда, одабрао и уз себе поставио, чиме се најављују много шири и судбинскији расколи унутар „јединствене “ и „,монолитне“ српске левице . што су овим „уједињењем“ само одложени а никако и скинути са дневног реда.

Наиме, отворено се видело да су стварање „нове“ Партије нишки, крагујевачки и околни незадовољници, схватили најпре и највише као прилику за нову прерасподелу функција, одн. за детронизацију свег оног што су, по лепом осећању за српски језик, назвали „београдизацијом“ свеколике политике, па се тако сва три састанка, а погову Оснивачки конгрес, преточише у један притајени и од г. Милошевића, пригушивани окршај, с једне, и у сиву и бескрајну говорницу илити књигу жалбе, с друге стране, од случајних говорника „из народа“, који су вапили за ефикасношћу, јер „ми на терену не можемо да се одбранимо од радикала и демократа“, али и негодовањем, „погледајте једном истини у очи – стварате нову социјалистичку партију а имате једну те исту терминологију – папагајско понављање.“

Одиста, тзв. Оснивачки конгрес у садржајном погледу био је испод сваког нивоа, исцрпљујући се и унапред омеђујући се са предвиђеним „документима“, дакле као једна пука формалност око прекрајања имена и избора једног свечарског Главног одбора, који се по усвојеном Статуту може сам допуњавати до једне трећине чланова (Алал вера!), дакако из редова правих и проверених (комунистичких) кадрова, тако да је свака нова и свежа мисао на њему изостала, чак и у завршном говору „новог“ председника, г. Милошевића (који је себи допустио, као прави каваљер, да у изборној трци унапред обори на колена једну даму!), чиме је и формално ускочио у партијско седло до чега му је, као рођеном комунисти, изгледа, једино и стало.

Одиста, зар је у часу кад је српска економија, не само на Косову, у општем хаосу и заостајању, кад здравству, школству , култури и науци, прети потпуни колапс, кад стотине хиљада пензионера, ни на половини месеца нису примили своје заслужене и бедне пензије, кад сељаци чекају да им се плати пшеница, лад чувари Косова – неколико хиљада милиционера – живе под неподношљивим животним условима, кад многи протерани са Косова чекају на право голог повратка, без тражења стана и посла, г. Прдседнику целе Србије важније је да заседне на кормило једне Партије са ортодоксним социјалистичким опредељењем, кад се цео свет устремио на то – ортодоксље! Зар њему, као председнику државе Срвије, доликујње да председава конгресу једне партије (зар ни то не сме да препусти својим сарадницимна) и удељује тражене речи, кад толики пречи и ургентнији послови зову на прегалаштво, дужно и обавезно?! Зар је нужно да он седи и слуша, цео дан и целу ноћ, свакојаке приче и апеле, или чак да омогућава својом назочношћу, да му се толики људи додворавају „ударајући му темена“, или му пак сами нудећи своје руке да их он стисне и посвети својим, пред дежурним камерама телевизије и фотоапаратима листова , који су само у том дану дали више минута и страница партији на власти но целој опозицији за годину дана !

Обузет тим и таквим блаженим владалачким осећањима, пред очима и лицем толиких верних поданика, г. Председник вероватно да није опазио обиље подвала које му је подметнуо писац „Хероја на магарцу“, који је својим говором испао уистини и једини говорник конгреса. На страну што је тај писац на недавном конгресу Народне странке у Подгорици, јавно изразио радост што је са заставе „уклоњена она ружна петокрачна жаба!“, којом је сада окићен изашао на говорницу. Што је просуо многе прикладне и поданичке мисли (На велики дан уједињења прогресивних људи Србије – „У Србији данас нема срца које не трепти… Данашњим даном политичког и културног уједињења Србије“ … итд… итд.) које су могле да импонују владаоцу и изумитељу овог великог уједињитељског дана, писац Булатовић, за разлику од музиканта Павловића, који се сав истопио у исказивању свог првог политичког подворења, тражећи најумилнију кантилену из своје заборављене и напуштене виолине, да њом опчини уши г. Председавајућег… умео је да се измигољи у много чему из свог изненадног социјалистичког имиџа, па ће се тако чути да се, овим, Србија враћа слободи мишљења и распознавања… Да ова странка не сме признати дивљаштво… Наша странка, са својим цивилизацијским хтењима, са својим профилом, наћи ће се се са странкама социјалистичке (Брантове – С.Т,) интернационале….. Да је ова Србија била деценијама варана и издавана од „својих“,… да је требало издржати харизму Коминтерниних извршилаца и џелата, пропалих алпских учитеља, балканских дунђера и абаџија, самозваних металаца и маршала у злату и ширитима…целе те Коминтернине братије, која је извесну уздржаност нашег народа кажњавала и данком у крви, на оријенталан начин и јамама без безданице и голим оточјем, дакле репертоаром, идеолошким и политичким, којим би се дивио и један Маркиз де Сад…

…и све то светогрђе и све те дисонанције у присуству протоколисаних Титових светаца, почев од генерала Љубичића, Добривоја Видића, Михаила Швабића… па до идеолошких јуришника на челу са професором Етике београдског Универзитета, др Првославом Ралићем и академиком Михаилом Марковићем, а и толиких других комунистичких асова, аутохтоних наследника Титове промисли, на челу са г. г. Милошевићем, др Трифуновићем, Др Смиљковићем, др Миновићем, Исаковићем, Шкундрићем… и сви они – мукајет ! Ни словца! Нико да саспе, бар мало нитроглицеринске сачмице у гркљан том дојучерашњем белосветском пискаралу, који је, ето, сад постао Писац, Књижевник, Уметник највишег ранга, припадник наших нових демократско-социјалистичких редова ! Другим речима, дај шта даш, само нека призна пред светом, да је са нама, да не испадне да смо у тој новој нашој Социјалистичкој партији , само ми – комунисти!

Дакле, дебакл, распродаја идентитета , свеједно што је гђа Анђелковић тврдила супротно. Надобудно и женски неопрезно и задихано…

И шта сад остаје српском народу на сусрету са тим – новим социјализмом, у континуитету ?

Ништа друго, него дефинитивно отрежњење, дефинитивни разлаз са онима који су га довели не само до ивице амбиса, већ га и буквално гурнули у њега. А пре свега , мора се коначно решити свих заблуда које је он сам, васцели српски народ, наметнуо г. Милошевићу…

Одиста, света је дужност сваког иоле поштеног и искреног Србина , који уме да види и осети пропаст у коју је гурнут његов народ владавином Савеза комуниста Србије и Југославије, да и себи и г. Милошевићу, јаснои и гласно каже – доста је! Доста је са сваким, било каквим социјализмом, па макар он за своје челника имао и прокушане и проверене припаднике бившег Савеза комуниста Србије !

Ово утолико пре што је српски народ хтео да верује г. Милошевићу, што је пошао за њим и његовим сарадницима… да би се сад коначно показало, да ни г. Милошевић у било какав прогрес води тај народ. Нити пак има сигурне и способне сараднике, што ће се опет и по ко зна који пут, за неки дан, искрвити за нова хијерархијска места. Народу је доста обмана , народу је доста оног до чега је г. Милошевићу једино стало – до комунистичке владавине, јер, ако после свега што је српски народ пропатио и спознао током комунистичке владавине, г. Милошевић има смелости и поштења да у Спомен књизи Незнаног јунака напише: „ПОНОСИМО СЕ НАШОМ СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ РЕВОЛУЦИЈОМ!“, онда се њему мора отворено рећи да он није достојан да буде председник српске државе, јер је тим својим „поносом“ недвосмислено показао да он не саосећа са толиким патњама српског народа и да као такав не може бити његов предводник у срећнију будућност.

Што пре буде схваћена та неминовност, што пре дође до успостављања чистих рачуна између интереса српског народа и интереса г. Милошевића , то ће пре и народ и г. Милошевић доћи до сопствених решења, до разлаза са једном непотребном заблудом. Не може се рећи да г. Милошевић није имао шансу да стане на страну српског народа, али се зато мора признати да је народ отворена срца стајао, све до сада, на његовој страни. Управо сада, када је г. Милошевић открио своје право лице – лидера „нове“ прикривене партије комуниста, право је и нужно је да се свак нађе на својој страни, на оној која му је сопственом добробити и судбином одређена.

У добри час!.

 

Слободан Турлаков

25.08.1990

 

Закулисна игра владике Лонгина – Фанарски Лонгин
Закулисна игра владике Лонгина – Фанарски Лонгин
Posted 6 дана ago

Чудан је животни пут владике Лонгина. Сав његов живот је закулисана игра. Из своје далматинске епархије за време рата 1992 године побегао је у далеку Аустралију где га ни један…

ВЛАДИКА СПЦ ПРОТИВ ГИДЕОНА ГРАЈФА
Владика СПЦ против Гидеона Грајфа
Posted 6 дана ago

Владика тврди да изралески историчар и борац за истину о Јасеновцу у својој књизи увећава број жртава Јасеновца.
13.10.2019; извор ФГ Историја Срба
***
Владика СПЦ Јован Ћулибрк назвао је израелског историчара Гидеона…

Да се епископ Западноамеричке епархије, Максим суспендује
Да се епископ Западноамеричке епархије, Максим суспендује
Posted 4 months ago

Текст петиције свештенства СПЦ у Америци против владике западноамеричког Максима Васиљевића.
***

Светом Архијерејском Синоду
Српске Православне Цркве
Београд, Србија
29. март 2019
Сан Дијего, Лос Анђелес, Лас Вегас, Чикаго

 

Вашa Светости, Високопреосвећени и Преосвећени оци Светосавске…

Митрополите Амфилохије …..верујете ли у Бога ??!!
Митрополите Амфилохије …..верујете ли у Бога ??!!
Posted 4 months ago

Ово катастрофално питање није упућено само Митрополиту Амфилохију већ свим оним владикама и патријарху који се на задњем сабору у мају, не само обрукаше пред Богом и народом већ у…

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 10 months ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 10 months ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 10 months ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Броза Тита
Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Posted 10 months ago

Да је југословенска повесница за време и након Другог светског рата плански, систематски и изнад свега крајње успешно кривотворена у корист физичких ратних победника који су „ослободили“ и Београд и…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Клетва шест: Површност царује, ум куња
Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Posted 1 year ago

Можда се жалопојка о Оче наш и Правди у данас може схватити као застарелост и можда се баш зато данас и третира као “било некад сад се и не приповеда”,…

Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Писмо Маргетића премијеру Хрватске
Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Posted 1 year ago

Поштовани господине Пленковић, иако због нарушеног здравственог стања, након пуна тридесет и три дана штрајка глађу, лежим непокретан у стану, знам да је у најмању руку пристојно одговорити како на…

Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
PreviousNext

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo